NavMenu

Nebojša Anđelković, muzičar, lider Zemlje gruva - Bend kao fudbalski tim

Izvor: Mozzart sport Petak, 01.03.2013. 14:40
Komentari
Podeli

(Foto: mozzart sport)
(Nebojša Anđelković)

Poznati muzičar, a nesuđeni atletičar na kratke staze najavio nam je MTV premijeru novog spota njegove grupe "Zemlja gruva" za 11. mart, objasnivši nam kako spaja veštine profesionalnog kuvara s urbanom muzikom i još mnogo toga

Dok čekamo novi spot grupe "Zemlja gruva", toliko nedostajući pop zvuk na srpskoj muzičkoj sceni, na kafici smo se našli s njihovim gitaristom, jednim od osnivača, frontmena grupe, Nebojšom Anđelkovićem – Šobajom. Zadovoljno, kao i svako nakon završenog velikog posla, naš gost nam počinje priču o novoj pesmi. Spot je snimili u prostoru "Mixer festival", u mlinu u Savamaloj.

- U blesavom je, retro fazonu. Mi, muški, smo u bademantilima, dok su se oko devojaka ipak više potrudili, zanimljivije su, sređene.

Kakvi su mantili, vaterpolo, ili sa kineskim zmajevima?

- Opušteni, u stilu "kod kuće sam, zima je, a grejanje nije baš najbolje".

A uz mantile, idu papuče i čarape?

- Neeee, svi mamo "starke". Samo bubnjar ima blesave papuče.

Gde ćete premijerno prikazati spot?

- Na MTV-u 11. marta premijera, i od tada kreće… Tri godine nam nije izašla nova, autorska pesma.

Ćutite, ne sramotite se...

- Šta ćemo, to svi znaju, naša je greška, ali bili smo ove dve godine baš aktivni, svagde svirali...

Ko peva novu pesmu.

- Zoe Kida, a zove se "Sudopera". Osmomartovska, za emancipovane žene.

Auuu, koliko je suđa oprala dok niste snimili spot?

- Izbegla je, jer je taj deo urađen apstraktno. U spotu je i pica s našim logom.

Šta se događa s vašim kuvarskim zanimanjem?

- Aktivno vodim kurseve u "II primo" školi kuvanja. To je jedina škola kuvanja u kojoj se ne stiče formalno obrazovanje u okviru školskog sistema, ali sa vrlo konkretnim programom. Imamo dva kursa mediteranske kuhinje od po 12 časova, uz posete vinarijama i pijaci, a trenutno pravimo i novi program "Balkan fjužn", s hranom "bliskijom" nama.

Da li su devojke iz grupe prošle obuku?

- Zoe Kida je bila na kursu. Mislim da joj se svidelo, mada je komplikovano jer je ona vegeterijanac.

Da li je naučila nešto?

- Nadam se da jeste. Ne ocenjujemo ih, samo obučimo, pa ko hoće ima priliku da eksperimentiše. Naravno, otvoreni smo za telefonske pozive, ako negde zapne…

Valjda je napravila neku večeru za članove grupe, mada, istina, nije vas malo?

- To se očekuje od mene. U studiju imamo kuhinju, ali je mala i skučena.

A grupa velika... Možda da sad iz kursa "Balkan fjužn" stavite nešto u veliki lonac?

- Za snimanje spota smo planirali da raspalimo kotlić ispred "Mikserovih" prostorija, pa neka se krčka. Ali nije išlo. Mnogo je posla oko snimanja, a ni ne izađe to na dobro – ljudi se najedu pa im se ne radi.

Šta vam je prva ljubav, muzika ili kuvanje?

- Muzika, ipak se njom bavim već 20 godina, a do kuvanja je došlo spontano – kada sam krenuo da živim počeo sam prvo da eksperimentišem, što mi je postalo pasija, a zatim sam se zaposlio u restoranu, jednom, drugom...

Krenulo je od samačkih jaja na oko i "mršavih" špageta?

- Ne, već od pice. I do toga je došlo pre osamostaljivanja. Nisam mogao da se izborim s mojima kako da pravimo picu…a potom sam prešao na škembiće.

(Foto: mozzart sport)

Mama je pravila picu sa deeeebelim testom?

- Upravo to! Ni mama ni baba baš nisu kapirale kako se pravi pica.

A kako je došlo do muzike? Da li je prvo išla niža muzička...

- Nažalost ne.U trećem razredu sam bio na audiciji za muzičku, sve je dobro prošlo, a potom se desila katastrofa u Černobilju. Pomerale su se i otkazivale neke ekskurzije i na kraju u svom tom zamešateljstvu nisam ni krenuo u muzičku. Na muziku me je definitivno uputio moj profesor gitare, a 1994. godine sam osnovao bend "Mravi"... Skupimo se i sad, svakih pet godina, uradimo nekoliko novih pesama, koncert, pa potom zamremo...

A sadašnja grupa "Zemlja Gruva" je "fudbalska".

- Upravo tako. Ima nas, sa toncem, 11 članova. Nije to zgodno. Teško je tu gomilu kontrolisati, naročito kada su turneje u pitanju. Naročito što sam ja taj koji brine gde će da se spava, da svi jedu... Kuvarsko iskustvo mi pomaže u organizaiji, radim kao multipraktik – kao kad mi u restoranu naruče 15 jela odjednom.

Da li je kod vas, pored muzike, bilo vrememena za sport?

- Kao dete sam bio punačak. Zašto vam to kažem? Zato što sam imao jednu fazu u odrastanju kada sam želeo da se bavim atletikom. Zapravo jedan drug, Apolon po građi, iscimao je celu ekipu iz kraja da idemo na stadion OFK Beograda da treniramo atletiku. Odmah sam se naložio: "Super, ja ću kratke staze, brzo trčanje". Kad su me videli, onako punačkog, odmah su mi dali kuglu i nastavili da objašnjavaju: "Vidiš onu devojku tamo, ona je naša prvakinja u bacanju kugle. Ti ćeš s njom..."

A kratke staze?

- Ma, niko ih nije ni pomenuo... Uvalili su mi kuglu i narednih nekoliko nedelja nisam mogao da sperem rđu s vrata i majica, tako da sam rekao: "Ne". Dosta mi je bilo toga!

Ko je rekao ne - vi ili majka koja je prala majice?

- Ja. Nisam to mogao da podnesem. A od sportova najviše sam voleo, a i bavio se onima u vodi. Od vaterpola, koga sam trenirao u osnovnoj školi.

Otkud ljubav prema vodi?

- Rano sam naučio da plivam, bilo je to pre polaska u školu u Zaostrogu, mestu na hrvatskom primorju gde smo odlazili u kuću naših kumova, poznatom iz pesme "Zabranjenog pušenja",. Sećam se da sam već sa 10 godina podučavao klince na moru... I dalje odlazim na bazen, volim da plivam, bavio sam se i ronjenjem. Sve je počelo u klubu na Tašmajdanu kod legendarne gospođe Božane...

Da li ste od onih zaljubljenika koji odlaze na ronilačke ture?

- Nažalost ne. Imao sam operaciju oka zbog koje sam morao da se odreknem ronjenja. Lekar mi je preporučio da izbegnem takve hobije, maske, boce, podvodna spuštanja. Ne bih se šalio s tim.

A košarka, fudbal? Ne pominjete bavljenje tim sportovima s loptom?

- Odrastao sam u Borči, a tamo se tradicionalno igrao basket. Ne znam da li je i dalje tako, ali nekada su u Borču dolazili ljudi iz svih delova grada, igrali su se turniri, bilo je dosta terena koji su sada, nažalost, ruinirani. Ali meni, kao što rekoh – punačkom, basket baš i nije ležao. Nekoliko drugara su baš bili dobri, perspektivni košarkaši, ali se ipak, kasnije nisu baš proslavili niti ušli u profesionalne vode.

A fudbal?

- Bez obzira što mi se ćale bavio fudbalom, kasnije bio i sudija lokalnih liga, nije uspeo da me zainteresuje.

Sigurno vas je vodio na utakmice?

- Više puta, ali su me više od igre interesovali reflektori, nego ono što se dešava na terenu.

Ni čekanje tate na klupi za rezervne igrače da završi suđenje nije uspelo da vas približi fudbalu?

- Nije. A kada je fudbal u pitanju bio sam i malo rastrzan. Pola familije su mi zvezdaši, druga polovina partizanovci. I onda se podrazumevalo da moraš da biraš stranu. A kao mali, kako si kod koga u gostima moraš da se prilagođavaš. Postalo je besmisleno...

Obično ti koji ne vole kolektivne sportove nađu sebi TV hobi, gledaju Formulu 1, skijanje...

- Meni je tenis zanimljiv.

Radite li sada u nekom restoranu?

-Ne bih mogao. I muzika i restoran... Rad u restoranu zahteva bar 10 sati dnevno.

A kući, ko kuva?

-Oboje, ali ja volim da isprobavam nove stvari...

Šta vam je specijalnost?

- Vrlo sam širok u tome, ali nikada ne kuvam kinesku hranu. To me ne interesuje dok ne odem u Kinu i ne vidim šta je zaista njihova kuhinja. Umem ponekad da odvojim i po tri dana za spremanje jednog jelo poput gurmanskih škembića, ili da mariniram neko meso, za to sam često raspoložen. Među prijateljima imam nekoliko gurmana s kojima rado probam nešto novo. Spremao sam brizle, specijalitet srpske kuhinje koji mladi baš i ne preferiraju.

(Foto: mozzart sport)

Da li je vaša baka spremala te recepte, pa ste od nje preuzeli?

- Deda je bio gurman, mislim da je to taj gen. Bio je klasični beogradski boem - voli piće, škembiće. Ako hoćete dobre škembiće onda se oni spremaju kod kuće.

A riba?

- Srećom imam komšiju Miloša, pasioniranog alasa koji baca mreže u Grockoj. Tako da sa svežom ribom nemam problem. Uvek na raspolaganju imam 10 do 15 kilograma, što taze ulovljene, što zamrznute ribe. Sam nemam mnogo živaca za pecanje.

Zar nikada niste otišli sa njim?

- Jesam, sve je bilo po redu – mreža, skrivanje od rečne policije, čišćenje ribe... Sve je to lepo leti - uz prvo sunce čistiš ribu, a potom skočiš u Dunav na kupanje.

Kupujete li namirnice kada ste s bendom na turneji?

- Gde god da odemo. Dešavalo mi se da ujuto posle svirke, kada svi odu na spavanje odem na pijacu, da vidim šta se nudi. Zanimljivo mi je bilo kada smo svirali na hrvatskom primorju. Drugačija je kuhinja, pa samim tim i pijaca.

Niste mogli ribu da nosite?

- Nažalost ne, ali sireve i suhomesnato da.

Da li su sad, po završetku pesme i spota u planu neki koncerti?

- Nisam želeo da zakazujem nijedan koncert dok ne završimo posao u studiju. Neka se malo "zavrti" pesma, pa ćemo onda. Pregovori za leto su u toku, voleo bih da odemo na neku mini turneju po Crnoj Gori.

Čekamo onda novi spot...

- Nema mnogo muzičkih emisija, pa je samim tim teško predstaviti pesmu, a iako nas je mnogo u grupi niko nije sklon skandalima, pa slabo pišu šta smo radili...

Kako vas je 11 u grupi možete da se prijavite na bilo koji fudbalski turnir i da oformite dve košarkaške ekipe...

- To bi bilo zanimljivo. Imamo mi i dobrih sportista. Naš bubnjar Vladan Čohadžić je bio profesionalni reli vozač, čovek brzine. Prošle godine smo svirali u Sloveniji i jedva smo ga naterali da krene s nama na naredni koncert. Potrefilo se da se to jutro, kada smo kretali dalje održavala trka. Pokušao je da se izvuče, ali nismo mu dali. Sam je birao muziku.

Liga šampiona iznad šporeta

Kako se dogovarate? Ipak ste većinska muška grupa... Da li vam Liga šampiona kvari planove za probu?

- Ne smemo to da dozvolimo, previše nas je. Veće probleme, kada su neke veće utakmice, imam u školi kuvanja. Desilo mi se i da devojka, polaznica, usred predavanja kaže da kreće kući jer počinje utakmica Lige šampiona. Pokušao sam da je odgovorim, spremali smo neku super hranu, ali nije išlo – ona i dečko uvek zajedno gledaju sve utakmice, to im je ritual. Ubrzo nakon toga polaznici su predlagali da ipak, zbog utakmica, donesemo televizor i stavimo ga iznad kuhinjskih elemenata.

Piše: Biljana Bošnjak Draganović

izvor :

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.