Dušan Bulić, novinar, koautor emisije "Veče sa Ivanom Ivanovićem" - Ako mora, vrlo rado !

Vanja Bulić, Inspektora Blaža i Dušan Bulić (Foto: mozzart sport)

Blaža je za ovaj MOZZART sporta na saslušanje priveo oca i sina, Vanju i Dušana Bulića, koji su nakon nekoliko paklenih sati stručnog pritiska progovorili o svojim karijerama.

Blaža: Kako je sve to krenulo sa dinastijom Bulića ?

Dušan: Sve je počelo kada je deda došao na Cetinje i pošto nije bilo struje posle oslobođenja, prišao je mojoj baki skroz ogrnut mrakom i rekao: "Drugarice, ja bih se vratio po vas za mesec dana." Posle toga je zaprosio iako ju je tada video prvi put. Ona ga je pitala: "Druže, a kako ću vas ja zapamtiti?" Onda je deda zapalio šibicu, stavio ispod brade i tiho kazao: "Dobro me zapamtite, drugarice, jer ja ću se vratiti..."

Vanja: I tako je mesec dana kasnije moj otac sa Cetinja odveo moju majku sa Žabljaka u Štip. Tamo su napravili Vanju koji se rodio u Kumanovu i malo kasnije moju sestru Branku koja se rodila u Skoplju. Onda smo otišli u Vipavu u Sloveniji da bi 1952. godine stigli u Beograd. Onda mog ćaleta spakuju i pošalju na Goli otok...

Blaža: Ova priča je kao scenario za neki dobar domaći film...

Vanja: Tako sam ja i počeo da pišem tih godina. Prvo sam pisao jednu vrstu dnevnika, a onda sam u 16. godini počeo da sviram. Moja ekipa i ja smo bili orkestar Gong kluba i dva puta smo predstavljali našu zemlju na jednom takmičenju. Pominjemo se i u knjizi koju je napisao Kornelije Kovač o svirkama iz tog vremena.

Blaža: Imamo istu sudbinu: od muzikanta do novinara...

Vanja: Mi smo bili bend sa Novog Beograda i to je jako bitno jer su se te stvari nekada poštovale. Svako je nastupao samo u svom kraju. Pratili smo i mlade pevače i pevačice i stvarno uživali u mnogobrojnim svirkama. Inače, Gong klub je u stvari bio dodatak u Večernjim novostima i u njemu je bilo puno tekstova o rokenrolu i pop muzici. Već 1969. smo prestali sa radom jer smo završili fakultete i krenuo je drugi način života. Moram reći da nikada nisam zarađivao kao tih godina kada sam svirao.

Blaža: Dule, jesi li i ti svirao?

Dušan: Bio sam član benda Earth i tada su sa mnom svirali momci iz Eysburn-a. Prvi put smo svirali u KST-u na rođendanu Slađane Milošević. Ali, na vreme sam odustao od rok muzike jer sam shvatio da se od toga neću ’leba najesti. A, i nisam baš talentovan, a-ha-ha.

Sve to vreme dok me je drmala zaraza zvana muzika, uporno sam studirao i na kraju završio Fakultet političkih nauka. Dok sam studirao, počeo sam da pišem za novine i to za legendarni tinejdžerski magazin Super Tin.

Vanja: A, sad malo, tata... Dok on još nije bio ni u petogodišnjem planu, ja sam već uveliko pisao za novine. Počeo sam 1969, a list se zvao Novi Beograd i 10 godina sam pisao tekstove za tu novinu. Onda sam pisao za Omladinske novine, pa za Dugu, Zum reporter i mnoge druge dnevne i perodična izdanja. Početkom osamdesetih godina počeo sam da pišem i scenarija za TV emisije. Od 1991. do sada imam preko 3.000 jednočasovnih emisija u kojima sam učestvovao na razne načine. Imam i osam romana, tri zbirke priča i legendarnu televizijsku emisiju "Biseri".

(Foto: mozzart sport)

Blaža: Vanja, koji vam je najdraži projekat u karijeri?

Vanja: Film "Lepa sela, lepo gore" koji je napravljen po mojoj ratnoj reportaži. Sjajan je i scenario koji smo napisali Srđan Dragojević, Nikola Pejaković, Biljana Maksić i moja malenkost. Ali, možda sam najponosniji na "Zlatni beočug" koji sam dobio, kako je navedeno u nagradi, za trajni doprinos kulturi Beograda. Inače, već devet meseci sam u penziji, tako da je sada vreme za Dušana da nastavi gde sam ja stao.

Blaža: Dule, da li si oduvek želeo da budeš novinar?

Dušan: Bila je to moja sudbina jer me je Vanja redovno vodio sa sobom na posao. Bio sam stalni besposleni član svih redakcija u kojima je radio. Tako da kada sam počeo da pišem za Super Tin, pa posle za Politiku ekspres, već sam imao veliko iskustvo. Nešto kasnije sam na poziv Marka Vidojkovića prešao u magazin Maxim gde sam posle bio i urednik.

Blaža: Kada si počeo da radiš na televiziji?

Dušan: U novom milenijumu, počeo sam da pišem pitanja za kvizove "Pitanja za šampiona", "Srbija open kviz", "Da li si pametniji od đaka petaka", "Kviskoteka" i "Ruski rulet". Tako da sada znam razne potrebne i nepotrebne podatke...

Blaža: Kako si upoznao Ivana Ivanovića?

Dušan: Njegov kum Zeka Milioner me je zvao da pišem pitanja za kviz "Keš taksi". Tu sam ga ja zezao da kao nije u redu na televiziji da se koriste kumovske i slične veze. Međutim, kada sam odgledao pilot-epizodu dopala mi se Ivanova spontanost i duhovitost, tako da se ta saradnja nastavila i posle par godina na emisiji "Šou Ivana Ivanovića".

Blaža: Da li ste se nadali da će emisija biti toliko gledana?

Dušan: Očekivali smo da će biti gledana, ali samo je Ivan verovao da će to biti najgledaniji šou na televiziji. Taj optimizam je preneo i na nas, tako da nije čudno da su nam gosti bili čak i Sting, Brajan Feri, Zaz i mnoge druge velike strane zvezde. A, o domaćim legendama i da ne pričamo, ali evo samo par imena: Tozovac, Zdravko Čolić, Aleksandar Berček, Emir Kusturica...

Blaža: Životni moto?

Dušan: Ako mora, vrlo rado!

izvor :