Izvor: Politika | Nedelja, 22.11.2009.| 14:28
Izdvojite članak Odštampajte vest

Momo Kapor, slikar i pisac - Od džinsa do uniforme

Momo Kapor
Momo Kapor (Foto: b)


Momo Kapor (Sarajevo, 1937), slikar i pisac, dobitnik je nagrade za satiru "Radoje Domanović", koja se dodeljuje za ukupan doprinos književnoj satiri. Kapor je autor više od četrdeset knjiga: romana, pripovedaka, drama, putopisne, autobiografske i esejističke proze.

Po profesiji je slikar: diplomirao je slikarstvo na Likovnoj akademiji u Beogradu 1961. godine u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Na književnu scenu stupio je početkom šezdesetih godina kao autor radio, televizijskih i pozorišnih drama.

Njegovi romani nalaze se na listama domaćih bestselera. Najpoznatiji su: "Foliranti", "Provincijalac", "Una", "Zelena čoja Montenegra", "Hronika izgubljenog grada", "Poslednji let za Sarajevo", "Konte", "Eldorado", "Anglos", "Ispovesti". Kaporova dela prevedena su na dvadesetak jezika. Izložbe slika imao je u Njujorku, Bostonu, Ženevi, Frankfurtu, Londonu, Beogradu... Ilustrovao je veliki broj svojih knjiga i knjiga drugih autora. Na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu izdavačka kuća "Tanesi" objavila je luksuznu monografiju "Santa Maria della Salute" sa ilustracijama Moma Kapora. Tom prilikom je rekao: "Ilustrovao sam mnogo knjiga u životu, ali ovaj put, kao da je iznad mene sve vreme bdela Lenka Dunđerski, vodeći moju ruku".

Redovni je član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i član Senata Republike Srpske.

Rodonačelnik je takozvane "džins proze". Od "proze u trapericama", primetila je kritika, Kapor je stigao do „proze u maskirnoj uniformi”. Na ove zlurade kritike odgovarao je duhovito da je to samo promena modne linije. Tokom rata, objašnjavao je, nije mogao da se ne pridruži svojim precima u Hercegovini koji su se borili za opstanak i kojima je pretilo istrebljenje. Uostalom, isto to su učinili Hemingvej, Marlo, Antoan de Sent Egziperi i toliki drugi pisci.

Jedno poglavlje u novom romanu "Ispovesti" posvećeno je Radovanu Karadžiću. Kapor se nikada nije odrekao svog prijatelja. U zatvorskoj ćeliji u Ševeningenu, pored knjiga Dobrice Ćosića i Matije Bećkovića, nalaze se i knjige Moma Kapora. O Haškom tribunalu ne misli ništa dobro: kada izručimo Ratka Mladića, tražiće nam Gavrila Principa i tako unedogled. Ako je neko kriv za hendikep naše dece, onda je to, svakako, Evropa, baš kao što je nekada za bedu, siromaštvo i blokadu bio kriv Informbiro.

Rat je, veli Kapor, dobar samo za pisce, naravno ako ostanu u životu. Inače, voli da kaže, Kapori umiru od srca ili od metka, a najbolji od metka u srce.

Podjednako je uspešan i kao slikar i kao pisac. Na pitanje šta mu pričinjava veće zadovoljstvo: slikanje ili pisanje, kaže: "Slikanje, jer je u većoj meri zanat... Pisac može da bude bilo ko. Svako, naime, ima u sebi po jedan odličan roman o svom životu". Voli da kaže: "Nositi priče u Hercegovinu, isto je kao nositi pirinač u Kinu. U toj zemlji svaki pastir je bolji pripovedač od mene".

Iako je proputovao celi svet, uvek se vraćao Beogradu. Postoji samo jedan grad u kome bi živeo, ako bi ga izbacili iz Beograda, to je Njujork. Beograd je, kako je kazao, niskobudžetni Njujork.


(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 22.11.209.)


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.