Kari Herlevi, projektni menadžer u finskom inovativnom fondu Sitra - I Srbija može da razvija cirkularnu ekonomiju

– Naš ekonomski model danas je duboko zavisan od neodržive upotrebe prirodnih resursa. Da bismo se nosili sa najvećim izazovima našeg vremena, kao što su klimatske promene i prekomerna upotreba prirodnih resursa, potrebna nam je cirkularna ekonomija, u kojoj je potrošnja zasnovana na upotrebi usluga – deljenja, iznajmljivanja i reciklaže – umesto na vlasništvu nad stvarima i konstantnoj proizvodnji sve više i više dobara.

– S vremenom će cirkularna ekonomija dotaći svaki sektor. Zapravo, mi u Sitri tvrdimo da će u budućnosti najviše vrednosti koje kompanije stvaraju, poticati iz poslovnih modela cirkularne ekonomije. Poslovni potencijal je ogroman. Postoje, međutim, neki sektori koji su ključni u omogućavanju sistemskih promena, kao što su građevina i poljoprivreda.

– Ključna stvar u Finskoj je to što se celo društvo uključilo u cirkularnu ekonomiju. To je zahtevalo raznovrsne oblike saradnje i koordinacije između različitih sektora.

– Prvi plan razvoja, objavljen 2016, odredio je početnu poziciju Finske i njen put ka cirkularnoj ekonomiji. Da bismo podigli nivo ambicije i ubrzali promene, ove godine smo objavili drugo izdanje plana razvoja. Unapređeni plan razvoja predviđa ciljeve u četiri centralne grupe: upravljanje/vlada, kompanije, građani i opštine i gradovi. On predstavlja strateške ciljeve koji se odnose na celo društvo i koristi različite sektora društva da bi još detaljnije predočio viziju cirkularne ekonomije.

Kao deo implementacije plana razvoja, Sitra unapređuje praktičnu primenu cirkularnog pristupa tako što učestvuje u stvaranju i finansiranju desetina projekata. Na primer, finski obrazovni sistem prolazi kroz proces uvođenja principa cirkularne ekonomije u nastavu, da bi se način razmišljanja vezan za cirkularnu ekonomiju predstavio što većem broju građana Finske i da bi se budućim stručnjacima obezbedio metod koji mogu da koriste da bi izgradili održivu budućnost. Industrijski park cirkularne ekonomije Kemi-Tornio širi cirkularni model za tešku industriju kroz ostale delove zemlje putem nacionalne mreže eko-industrijskih parkova. Sitra je takođe uključena u testiranje novih regionalnih usluga mobilnosti i u stvaranje regionalnih održivih sistema ishrane u Finskoj.

– Saradnja i učešće zainteresovanih strana su ključni – teško je napraviti velike promene bez posvećenosti. Važna uloga vlada sastoji se u tome što one treba da olakšaju proces sprovođenja plana razvoja, ali i zainteresovane strane treba da budu uključene u rad, bilo da su u pitanju kompanije, gradovi, NVO sektor ili građani. Što je manje područje fokusa jednog plana razvoja, to socijalna inkluzija treba da bude veća. Tako cirkularna ekonomija postaje bliža građanima i kompanijama. Sprovođenje planova razvoja biće utoliko uspešnije ukoliko je podrška zainteresovanih strana šira.

– Definitivno. Postoje primeri uspešne primene cirkularne ekonomije u različitim privredama. Aktivnosti vezane za cirkularnu ekonomiju ne zavise toliko od veličine ili razvijenosti jedne privrede, već više od inovativne uportebe proizvoda i nus-proizvoda.

– Ekonomski potencijal nacionalnih privreda je ogroman. Po istraživanju koje je sprovela Fondacija Elen Makartur, cirkularna ekonomija bi mogla da poveća produktivnost zasnovanu na resursima u Evropi za 3% do 2030, uz godišnju uštedu od 600 mlrd EUR i druge ekonomske benefite u iznosu od 1.8 biliona EUR.

Ekonomski potencijal cirkularne ekonomije zasnovan je na stvaranju dodatne vrednosti kroz vek trajanja jednog proizvoda, bez potrebe da se stalno proizvode nova dobra i da se stalno izvlače nove količine sirovina. Kompanije stvaraju dodatnu vrednost svojih proizvoda putem usluga, pametnog pristupa, održavanja, ponovnog korišćenja i preradu gotovih proizvoda, čime se stepen iskorišćenosti dovodi do maksimuma.

– Građani imaju ključnu ulogu u ovoj transformaciji. Sposobnost da se napravi pravi izbor zahteva svest, tako da je od suštinske važnosti da se više govori o uticaju svakodnevnog života na okolinu i da se ljudi inspirišu da prave izbore koji su održivi. U kompaniji Sitra naglašavamo da, u najboljem slučaju, cirkularna ekonomija pomaže da se smanji lični uticaj na okolinu i da se poveća kvalitet života pojedinaca. Na primer, na našem sajtu možete naći opis uticaja svakodnevnih odluka na životnu okolinu, pod naslovom "100 načina da živite pametno i održivo".

– Nastavljamo da pokrećemo promene u finskom društvu kroz finansiranje i saradnju na širokom planu. Uz to, u budućnosti, Sitrine aktivnosti će sve više imati međunarodni karakter. Cilj narednog projekta jeste da se rešenja cirkularne ekonomije primene globalno, da bi se odgovorilo na globalne izazove vezane za održivost.

– Ako donesemo prave odluke i odmah im se posvetimo, u 2050. već možemo imati svet u kome dobrobit i razvoj čovečanstva nije vezan za iskorišćavanje životne okoline i biodiverziteta. U takvom svetu, ljudi su već odavno shvatili da su netaknuti prirodni resursi ograničeni, a privreda se prilagodila ekološkim ograničenjima na planetarnom nivou.