Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda - Kada ste pošteni, iskreni i radni, uspeh ne može da izostane

Nakon dve godine zasutpanja čuvene nemačke pivare DAB na prostoru bivše Jugoslavije i uvoza kafe, 1991. godine sam otkupila beogradski deo banjalučkog preduzeća "Vitaminka" i u Bloku 63 na Novom Beogradu napravila Robnu kuću. Tada su počele moje muke jer su nam lopovi skoro svaki dan obijali objekat i krali uvoznu robu. Kada smo od osiguranja naplaćivali štetu, dobijali smo deseti deo vrednosti pošto je inflacija tada bila velika. Zatvorila sam veći deo firme, samo sa sekretarica i komercijalni direktor ostali da rade, a ja sam se odselila na Kipar. Na Kipru sam uložila novac u nekretnine i fabriku garderobe, priča Vera Simić, direktorka i vlasnica preduzeća I.B.I.S. iz Beograda, prisećajući se svojih preduzetničkih početaka iz prve polovine 90-ih godina minulog veka.

Kada ste se vratili sa Kipra i opet intenzivirali svoje poslovanje u Srbiji?

- Sa Kipra sam se vratila 1996 godine i to na nagovor tadašnjeg generalnog direktora "Centroproma" Dragana Jovića, uložila kapital u vino "Krokan", reafirmisala ime ovog plemenitog vina i od njega napravila cenjen srpski brend. U Srbiji se o žigu, odnosno brendu intenzivnije počelo govoriti tek 2005. godine, a ja sam još 2000. godine u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine registrovala i zaštitila žig "Muskat Krokan". Pored zaštite žiga preduzeće. I.B.I.S. je zaštitilo i geografsko poreklo, tako da smo jedini u svetu koji možemo da prodajemo vino pod ovim imenom. I.B.I.S. je, kako rekoh, vlasnik brenda KROKAN i generalni zastupnik italijanske firme TOSHI iz Vinjole, koja proizvodi voćne likere, jedini u svetu proizvode liker sa celom šumskom jagodom, zatim sirupe i "aceta balsamika". Preduzeće I.B.I.S. ovih dana slavi 20 godina postojanja.

Zanimljivo bi bilo da nam kažete koju reč više o istorijatu nastanka grožđa "Muskat krokan", o karakteristikama ove sorte vinove loze i o podizanju ovog nesvakidašnjeg zasada na Bisernom ostrvu kod Novog Bečeja?

- O istoriji vina i vinove loze "Muskat Krokan" malo se zna. Neki podaci govore da je loza introdukovana iz Francuske, drugi da je stigla iz Alžira . . . Ono što se zna sa sigurnošču je da je Grof Rohoncije u XIX veku ovu čudesnu lozu zasadio na mnogim lokacijama u Evropi, ali je ona jedino opstala na Bisernom Ostrvu kod Novog Bečeja i tako postala jedina Srpska autohtona loza. Ova loza je jedinstvena u svetu. Zanimljiva je priča kako je došlo do nastanka loze i vina. Grof Rohoncije se opkladio sa grofom Miklošem u konje vrane da će zasaditi bolju vinovu lozu od njegove i da će napraviti daleko čuvenije vino od njegovog. Posle četiri godine to se i desilo, tako da su grofu Rohonciju pripali konji vrani, a nama u nasleđe ostalo vino "Krokan" Ovo retko i izuzetno vino, Grof Rohoncije je slao na poklon svojim prijateljima na razne dvorove, poznatim političarima, bogatašima. Obično je slao po jedan karton ove božanske tekućine, što je bio znak pažnje i poštovanja ali i prestiža, s obzirom na to da je vrednost boce u današnjoj protivvrednosti bila oko 1.000 EUR.

- Loza "Muskat Krokan" je stara oko 120 godina i jedina je ponavljam autohtona srpska loza. Uspeva samo na jednom delu Bisernog ostrva. Posle nacionalizacije, vinogradi na Bisernom ostrvu su pripali društvenom preduzeću "Sokolac" iz Novog Bečeja, koje je celu proizvodnju dostavljalo Josipu Brozu Titu i saveznim organima. Svi viđeniji gosti iz sveta su kod druga Tita imali priliku da uživaju u ovom čarobnom vinu, a poneko i da dobije flašu "Krokana" na poklon. Od 1996. godine preduzeće. I.B.I.S. je otkupilo celu proizvodnju vina, upakovalo ga u prelepu ambalažu i ponudilo kroz najbolje restorane ljudima koji su imaju novac i koji sebi mogu da priušte da piju ovo vrhunsko vino izuzetnog i jedinstvenog ukusa. Tek pre nekoliko godina smo ga dali i u vinoteke, pošto su nas ljudi često zvali tražeći da kupe flašu vina za poklon.

Koje su to osnovne karakteristike i osobenosti vina "muskat krokan" koje ga čine tako kvalitetnim, posebnim, jedinstvenim i plemenitim?

- "Krokan" je vrhunsko belo vino za zaštićenim geografskim poreklom iz Banatsko-Potiskog vinogorja. Vino sadrži 10 do 12 procenata alkohola i smatra se pićem bogataša, skupo je, a grozd se teško održava, naročito u vreme berbe. Sorta je osetljiva na bolesti. Vino u širi sadrži 18-20 odsto šećera, sadržaj ukupnih kiselina varira od šest do sedam grama po litru, a vino sadrži gotovo upola manje i šećera i kiselina. Punoća i svežina vina koja se oseća već pri prvoj kapljici i aromatizovan muskatni miris koji se širi iz čaše, opravdavaju slavu ovog bisera Bisernog ostrva. Pakovano je u jedinstvenu, originalno dizajniranu bocu 0,75l, sa plutanim čepom. Za berbu 2004. "Krokan" je dobio zlatnu medalju i proglašen šampionom kvaliteta u klasi svih suvih belih vina bivše Jugoslavije na Internacionalnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu 2006 godine. Godine 2006/2007. "Krokan" je proglašen "Superbrendom SCG", a prošle godine smo dobili titulu Dvorskog liferanta, što znači da možemo da snabdevamo dvorove.

Da li se i danas "Krokan" služi ne ekskluzivnim mestima i uglednim gostima iz sveta kao u vreme druga Tita?

- Naravno, i danas kada značajnije diplomate posećuju našu zemlju, služi im se "Krokan". Prilikom recimo posete Srbiji bivšeg predsednika Rusije Putina, uz svečanu večeru je služen "Krokan". Prošle godine je dobio na poklon tri boce "Krokana" u luksuznom pakovanju od posetilaca iz različitih zemalja sveta koji su vino kupili od nas sa znakom svoje firme. Naša želja i namera je da ovom plemenitom vinu vratimo staru slavu i da jednog dana opet postane vino broj jedan u svetu.

Da se malo osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, šta kaže vaše radno i poslovno iskustvo, kako vidite položaj žena u biznisu i na menadžerskim pozicijama - koje su njihove prednosti a koje mane u odnosu na muškarce?

- Ne smemo smetnuti s uma da je ovo Balkan u kome muškarci i dalje neprikosnovneno vladaju. Veoma je teško da u takvom okruženju jedna žena napravi poslovno ime i poslovnu karijeru. Mora bar tri puta više da radi i da se trudi da bi stekla istu ili bar sličnu poziciju kao neki muškarac. Ako u obzir uzmete i neslogu i ljubomoru drugih žena, onda je jednoj ženi potrebno pet puta više znanja i snage da dođe do istih rezultata kao neki njen kolega muškarac. No, poslednjih godina primećujem sve više žena u preduzetničkim vodama. Prisećam se da sam 1989. godine bila jedna od retkih, ako ne i jedina žena preduzetnica. To je dobro jer su žene pokazale svoju pragmatičnost i dobre organizacione sposobnosti za vreme sankcija i spasle mnoge firme i porodice od propasti.

- Dolores Ibaruri je rekla: "Obrazujući ženu, zapravo obrazujemo naciju. Zato bi naše društvo više trebalo da ulaže u obrazovanje žena i da im pomogne u njihovom napredovanju. Jer, žena mora da bude dobra majka, dobra supruga, dobra domaćica i plus uspešna na poslu, to nimalo nije lako.

U čemu je ključ uspeha u poslu i u životu uopšte po vašem mišljenju, koji je vaš životni i radni moto koga se pridržavate?

- Moj životni i radni moto je: "Pravda je spora ali dostižna". Kada ste pošteni, iskreni i radni, uspeh ne može da izostane. S obzirom na to da sam često bila prva u mnogim poslovima i događajima, veoma rano sam se suočila sa surovom istinom - Srbi sve mogu da vam oproste ali uspeh nikako.

RADNA BIOGRAFIJA

Svoju radnu karijeru Vera Simić je započela 80-godina minulog veka u vreme socijalističkog samoupravljanja. Od rane mladosti je bila ambiciozna i preduzimljiva, pa je već sa 25 godina bila sekretar tadašnjeg OOUR-a i najmlađi član Opštinskog komiteta SKJ. Radničko samoupravljanje joj je brzo postalo dosadno i zamorno. Tražila je uzbudljiviji i dinamičniji posao. Odlučila je da se oproba u komercijali. Počela je da radi na procenat za malo poznatu tekstilnu firmu "Sloga" iz Guče.

Posle dve godine rada postala je jedan od najplaćenijih komercijalista stare Jugoslavije. Usledila je ponuda slovenačke "Mure" da radi za njih, ali došla je 1989. godina kada je oslobođena privatna inicijativa i Vera Simić osniva svoju firmu. Vrlo brzo je postala generalni zastupnik za Jugoslaviju čuvene nemačke pivare DAB. Uvezenu robu je prodavala "Centropromu", "C-marketu" i PKB-u. Te 1990. DAB je bilo najprodavanije pivo u "C-marketu". Iste godine je počela da uvozi i sirovu kafu.i bila među prvim privatnim firmama koje su pored društvenih preduzeća uvozile kafu.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz publikacije "Uspešne poslovne žene Srbije - prvih 50". Knjigu možete poručiti putem sledećih kontakata - PAUN PRESS, Palmira Toljatija 5/1. 11 070 Novi Beograd, tel. 011 260 10 96, 064 275 13 15, e-mail: izdavastvo@paunpress.com)