Izvor: Ekonomist magazin | Sreda, 08.07.2009.| 20:01
Izdvojite članak Odštampajte vest

Milka Tomić, predsednik Micros Group Uspeh kao neminovnost

Pravovremeno je menjala poslove, sredine i životna okruženja. Recitovala poeziju, studirala defektologiju i navijala za Indijance u vesternima. Znala je dobro da organizuje život, biznis i slobodno vreme, a najvažnije - da prepozna znakove na putu do uspeha. Danas uživa u stečenom, bavi se mačevanjem i planira da postane pisac

"Rodi me majko srećnu, pa me baci u koprive", prvo je što vam padne na pamet kad "konsultujući" Google vidite njenu biografiju i trenutnu poziciju.

Međutim, posle samo nekoliko razmenjenih rečenica shvatite da se ništa ne dešava slučajno. "To je prva stvar koju uspešan čovek mora da nauči", ponoviće naša sagovornica nekoliko puta za vreme ručka na terasi Madere.



Milka Tomić je već tri godine predsednik Micros Group, srpske kompanije za prodaju najsavremenijeg tehnološkog hardvera, integraciju sistema i pružanje informatičkog konsaltinga, a sve to u partnerskom odnosu sa SAP-om, IBM-om, ACER-om, HP-om… Pre ovog posla zastupala je dva investiciona fonda, gotovo deset godina vodila različite marketinške projekte i bila glavni menadžer prvo Sportskog vodiča Jugoslavije, a kasnije i Sportskog vodiča Crne Gore. Ima diplomu fakulteta za menadžment iako se iz Užica zaputila na studije defektologije – smer resocijalizacija.

"Psihologija je moja ljubav odvajkada. Čitala sam davno neke knjige, kad je to drugima bilo sasvim nezanimljivo." Kaže da joj ovo znanje i sad pomaže u poslu kako bi imala bolju komunikaciju sa klijentima, kvalitetniji odnos i kako bi izgradila što veće poverenje sa njima. Predsednik je mačevalačkog kluba Olimpija a u februaru ove godine je sa Vesnom Ječmenicom (Nitea), Draganom Zeljković (Kare) i Divnom Minić (Haus) otvorila izložbeno-prodajni i polovni prostor Kompresor na Dorćolu. Da, u prošlom životu bila je, kako sama kaže, princeza.

Krajputaši kao smernice

Dakle, stvarno ništa nije slučajno. I nije palo sa neba odjednom. "Nisam ja to namerno radila. Nisam imala zacrtan cilj da želim da se bavim informacionim tehnologijama. Samo sam pratila smernice i okolnosti i bila svesna šta se dešava." Procena da je IT industrija budućnosti, pokazala se kao ispravna. "Prepoznavanje kvalitetnih okolnosti i rad u kome se sve stepenasto pomeralo, dovedu do trenutka kad svoje rezultate valorizujete u novac, koji opet uložite i nastavite dalje." Hipotetički, da se desi neočekivano, da nastupe neki novi trendovi i vreme u kojem se IT ne rangira baš visoko, ne bi se hvatala za glavu. "Sutra, prekosutra bi sigurno neke okolnosti ukazivale gde bih ja mogla svoje znanje, iskustva i sposobnosti da primenim."

No, o tom potom. Danas Mikros Group sarađuje sa Telekomom, Kolubarom, EPS-om, Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje gde pokriva kompletna informaciona rešenje, a napredak se, kako kaže, tek očekuje. "Naše mikrookruženje je veoma specifično. U principu, određeni projekti i kasne jer su pojedinci tvrdili: ma ne može meni jedan Nemac da kaže kako to treba. Hoću da kažem kako je veoma bitno da biste sproveli u delo određene softverske sisteme i rešenja, da imate dobar establišment i da sa ljudima od autoriteta imate kvalitetnu spregu, kako bi oni na najbolji način instruisali svoje ljude.

Pravovremenost

Kompanija Milke Tomić ima 40 zaposlenih, podeljenih u timove, bez striktne hijerarhijske podele i šefovanja. "Naš odnos je zasnovan na poverenju. Stimulišemo ljude da prema kompaniji imaju najbolji mogući odnos".

Svaki posao morate raditi sa ljubavlju inače, kaže naša sagovornica, nema rezultata. "I morate se držati dva principa: kvaliteta i moralnosti. Da osetite zadovoljstvo korisnika sutradan i uopšte da vidite zadovoljenje. To je veoma važno jer na taj način prenosite dalje energetski balans koji vam se vraća i pravite bazu za buduće projekte". Najvažnija je, tvrdi, pravovremenost. Uraditi stvari u pravo vreme.

"Postoje neke životne godine i stadijumi kad postajemo zreliji, imamo emocionalnu zrelost i poglede gde smo, kako smo nešto složili i potpuno smo svesni da li nam nešto odgovara ili ne. Međutim, interesantno je da većina ljudi i dalje traga. Kao što je rekao Milorad Pavić: trčiš, trčiš, prođeš kroz cilj i opet nastaviš da trčiš".

Osim Pavića, čita sve knjige koje imaju veze sa psihologijom a Paulo Koeljo je nezaobilazan. "Svaka rečenica iz njegovih knjiga ima neku posebnu poruku. Njihovim podvlačenjem možete napraviti posebnu studiju". Poslednja knjiga koju je pročitala je Dragulj Medine. "Kod mene postoji neka fasciniranost načinom na koji se doživljavaju žene u tom svetu i šta sve one preživljavaju. Kako to sve izgleda. Privlače me ti njihovi rituali". Dobro, pozorište se podrazumeva. I film. "Ali samo trileri, ne volim one smarajuće".

(Foto: milka tomic)

Mačevanje, poezija i čokolada

Politika je tema koju zaobilazi. Ali ističe demokratiju kao najbolji sistem. "Uvek kad kažem tu reč setim se onog lepog čoveka sa početka devedesetih, onog Đurića. Čini mi se da mora biti neke kosmičke pravde. Možda sam i zbog toga kao dete u vestern filmovima navijala za Indijance".

Sa prijateljicama Tanjom Savić Šotra i Vesnom Krejović Barbulović, formirala je mačevalački klub Olimpija koji trenira i vrši obuku na Vojnoj akademiji. "Imamo tehničku saradnju sa njihovim klubom Akademac i u magacinu koji smo posle 50 godina adaptirali pravimo veliku dvoranu za mačevanje. Na neki način, pokrenuli smo sa našim prijateljima sa Akademije povratak mačevanja u vojsci".

Osim ovog viteškog sporta kojim se bavi amaterski, redovno ide na vežbe kod doktora Filguda i smatra da je sport neophodan kao psihofizička relaksacija. A prati i sportska dešavanja. Zna da je Srbija poslednju utakmicu igrala sa Farskim ostrvima, na primer. Dok nam konobar donosi ribu, kaže da vodi računa o ishrani ali da nije isključiva. "Uživam u hrani. Volim čokoladu. Milku, obavezno". Čita svu dnevnu i gotovo svu nedeljnu i periodičnu štampu. "Blagovremena informisanost je važna. Koristim sve što je raspoloživo. Pratim tržište".

Citira nam Ajnštajna i njegovu maksimu da postoje dva načina da percipirate svet. Jedan je da shvatite da je sve čudesno ili da ništa nije čudesno. "On je uvek birao prvi princip. I ja".

Kaže da je još kao mala recitovala poeziju. I sad voli da je čita. "Volim i da mi pišu poeziju". Ne voli i ne ide u kafanu. Kad je pak neko veselje kod njoj dragih ljudi onda zna da se opusti. Neće da kaže koju pesmu tom prilikom naručuje, ali kaže da najčešće kod kuće i u kolima sluša El divo. "Oni su mi onako baš. Njihova muzika oplemenjuje, smiruje, ima svoju dubinu".

Novac joj je, kaže, samo sredstvo. Prezire laž, licemerje i manipulisanje. A kao svoj kvalitet više, ističe ubedljivost. "Treba naći neku dodatnu sponu, zajedničku nit sa klijentom. Kvalitetnom komunikacijom mogu da ubedim ljude da sarađuju sa mojom kompanijom".

Najzad, pominje studiju neminovnosti. Baš sam pre neko veče čula: čovek planira, Bog se smeje. Nešto planirate i onda se sve okrene jednog trenutka. No, ne treba očajavati. Sve je energija i sve je povezano. A ljudi koji to nisu uspeli da prepoznaju upadaju u probleme". Kaže da će se u dogledno vreme posvetiti pisanju

poziv na pretplatu na

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.