Izvor: eKapija | Sreda, 13.03.2019.| 13:44
Izdvojite članak Odštampajte vest

Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda - Do 2021. "pametniji" saobraćaj u gradu

Zoran Radojičić (Foto: Grad Beograd)
Pametni gradovi koriste savremene tehnologije za unapređenje kvaliteta života građana u metropolama i rešavanje izazova kao što su saobraćajne gužve ili komunalni problemi, a moj cilj da Beograđani upravo osete taj boljitak u svakom segmentu života, kaže u intervjuu za eKapiju Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.

- Smart city rešenja na kojima Grad uveliko radi obuhvatiće rešavanje saobraćajnih gužvi, promociju pešačenja, biciklizma i javnog prevoza, kao i ozelenjavanje otvorenih javnih prostora - poručuje prvi čovek prestonice.

eKapija: Šta su preduslovi da jedan grad postane "pametan"?

- Da bismo imali pametan grad, po meri svojih građana, ne smemo svu pažnju da usmerimo samo na uvođenje tehnologije, senzora i interneta. Potrebno je, pre svega, da imamo realnu viziju razvoja našeg grada i da postavimo specifične ciljeve pametnog urbanog razvoja. Tek onda, elemente pametnih gradova možemo ugrađivati u sve oblasti rada, od mobilnosti, zdravstva i sigurnosti, do rasvete, životne sredine, energije. Važno je i da snažnije stimulišemo inovacije, da stvaramo pozitivnu klimu za razvoj ideja i privlačenje novih investitora. Uverio sam se da Beograd u tom smislu jeste grad impresivnih mogućnosti i vrlo složenih i ozbiljnih izazova.

eKapija: Da li se neka pametna rešenja u Beogradu već primenjuju?

- Mnogi projekti, poput Beograda na vodi, pešačkih i biciklističkih staza i garaža se rade po principima pametnih gradova. Unapređena je i komunikacija građana i Uprave, kroz Beokom servis i omogućavanje građanima da svaki problem u radu komunalnih službi mogu da prijave čim ga uoče.

eKapija: Možete li navesti konkretan primer kako visokotehnološka rešenja rešavaju probleme sa kojima se Beograđani susreću?

- "Pametne" tehnologije nam u različitim oblastima donose jednostavnija i funkcionalnija rešenja i mogućnost da napravimo uštede. Kao jedan od primera, imamo formiranje "ličnih karata" gradilišta u Beogradu, koje je sada u test fazi. Ono sadrži objedinjene podatke o svim građevinskim radovima u gradu, tako da preko svojih računara svi direktori gradskih preduzeća mogu da dobiju informacije o tome gde se odvijaju i u kojoj su fazi. Ovo će omogućuti bolju usklađenost radova javnih preduzeća, brže završavanje radova, velike uštede, kao i smanjivanje mogućnosti da se radovi dupliraju.

eKapija: A koliko pametni gradovi znače "običnom" čoveku?

- U pametnim gradovima, građani brže, lakše i jednostavnije zadovoljavaju svoje potrebe. Povećanje kvaliteta i uštedu vremena primenom tehnologija pametnih gradova možemo ilustrovati na primeru gradskog saobraćaja i transporta. Pre svega, uštede vremena se mogu ostvariti ukoliko smanjimo saobraćajnu gužvu i zagušenja u špicevima, a to se može postići ukoliko grad izgradi infrastrukturu koja podržava Internet stvari (IoT), što dalje vodi boljem upravljanju saobraćajem, odnosno realnoj uštedi vremena za svakog učesnika u saobraćaju. Jasno je da pametniji i zeleniji načini transporta, kao što su biciklizam, električni automobili, car sharing, mogu učiniti naša dnevna putovanja efikasnijim, i po pitanju vremena i novca.

eKapija: Kakve benefite smart city rešenja donose u ekonomskom smislu?

- Reč je o ogromnom potencijalu koji je potrebno prepoznati i iskoristiti. Po nekim analizama, procenjuje se da Smart City tehnologije na svetskom nivou mogu u narednim godinama da doprinesu ostvarivanju nezamislivo velikih ušteda, oko 5 triliona dolara na godišnjem nivou. Pametni gradovi privlače investicije jer pametni gradski sistemi smanjuju operativne troškove privredi, značajno uvećavajući njihovu efikasnost i efektivnost, odnosno njihove mogućnosti za ekonomski rast. Uštede koje se postižu na ovaj način zapravo stvaraju mogućnost za angažovanje tih rezervnih sredstva za druge oblasti gradskog života. To znači da se više novca može uložiti u projekte za dobrobit zajednice, u oblasti obrazovanja, zdravlja i drugih oblasti koje unapređuju kvalitet života građana. Za tako nešto potrebno je da naša uprava bude još ambicioznija, da radimo na razvijanju novih oblika međusektorske saradnje, a posebno da radimo na prevazilaženju prepoznatih problema u horizontalnoj i vertikalnoj koordinaciji u okviru javnog sektora. Takođe, iskustva drugih gradova u razvijanju aplikacija i platformi koje su zasnovane na novom pristupu, koji objedinjuje ekonomiju i sistem upravljanja otpadom, govore o tome koliko i građani mogu sami doprineti razvoju pametnog grada.

eKapija: Koja "goruća" pitanja u glavnom gradu bi mogla u budućnosti biti rešena uz pomoć pametnih tehnologija?

- Beograđani bi se saglasili sa mnom da su saobraćajne gužve jedan od najvećih izazova u prestonici, a ove godine počinjemo sa primenom "pametnog" rešenja u ovoj oblasti. Primenićemo sistem za upravljanje saobraćajem po zonama, koja će nam omogućiti da vozila usmeravamo u zavisnosti od gužvi, kao i da imamo više zelenih talasa. To praktično znači da ćemo postavljati i uvezivati kamere i senzore na saobraćajnicama, a dobijene informacije će nam omogućiti da reagujemo. Najprostije objašnjeno, tako što će u ulici u kojoj nema gužve, češće biti crveno svetlo, kako bi u ulici koja je opterećena zeleni signal trajao duže. Reč je o trogodišnjem projektu, što znači da ćemo 2021. godine imati zaokružen Adaptibilni zonski sistem upravljanja saobraćajem na oko 300 raskrsnica sa semaforom. Kako bismo pronašli najbolji model za Beograd, ekipa iz Sekretarijata za saobraćaj će krajem meseca ići u Varšavu, koja primenjuje ovaj sistem. Kroz razgovor sa predstavnicima grada oni će čuti šta su prednosti a šta mane ovog sistema, kao i sa kojim su se oni problemima suočavali, a koje bismo mi eventualno mogli da izbegnemo.

eKapija: Šta o pametnim gradovima možemo da naučimo iz iskustva u regionu?


- Jedan od gradova koji predstavlja veliku inspiraciju za nas jeste grad Beč, koji godinama unazad ostvaruje izuzetne rezultate na globalnom nivou po pitanju merenja kvaliteta života. To je grad koji je jasno definisao postulate svog pametnog razvoja u oblasti energije, mobilnosti, zgradarstva i infrastrukture: striktno očuvanje resursa, visok kvalitet života uz pružanje jednakih šansi i ostvarivanje socijalnog balansa, podrška razvoju, inovacijama, novim tehnologijama. Takođe, i nešto bliže nama, dragocena su i iskustva Ljubljane koja je tokom 2016. godine bila Zelena prestonice Evrope. Oni su na tom projektu radili posvećeno desetak godina, ali su uspeli da izgrade svetski prepoznatljiv identitet i brend zdravog i zelenog grada što predstavlja i naš prioritet. Pratimo i iskustva drugih gradova regiona: Zagreb takođe planski pristupa aktiviranju svojih zona uz reku (projekat "Zagreb na Savi"), Sarajevo trenutno traga za Smart City rešenjima između ostalog i za ozbiljna zagađenja vazduha sa kojima se redovno suočava u zimskim mesecima, a Podgorica vrlo proaktivno uvodi nove tehnologije (npr. zelena aplikacija "Moje drvo").

eKapija: Često se uz termin "pametan grad" čuje i "zeleni grad". U kakvoj su oni sprezi?

- Ova dva koncepta su vrlo povezana. Jedan od primera koji ilustruje jeste projekat Pametnog parkiranja, koji smo započeli sa ciljem da vozačima pružimo brže informacije o najbližim slobodnim parking mestima. Postavili smo info-table koje pokazuju broj slobodnih mesta u garažama u blizini. Prema procenama, time se vozačima za oko 21% smanjuje vreme koje bi trošili na traženje parking mesta, a istovremeno, emisija ugljen-dioksida smanjuje se za oko 30%. To je odličan primer kako na jednostavan način, malim projektima, savremene tehnologije pomažu kvalitetu života građana - vozači manje vremena provode u traženju parking mesta, a svi zajedno udišemo vazduh sa manje ugljen-dioksida.

eKapija: Beograd će, dakle, postati pametan, zeleni grad?

- Moja vizija je da Beograd bude pametan i zeleni grad. Smart city rešenja će svakako obuhvatiti pomenuto uvođenje pametnih tehnologija za rešavanje saobraćajnih gužvi, uz istovremeno favorizovanje pešačenja, biciklizma i javnog prevoza. Takođe, nastavićemo da radimo na pretvaranju starih gradskih jezgra u zone oslobođene automobilskog saobraćaja, na ozelenjavanju otvorenih javnih prostora i kreiranju "zelene mreže" koja povezuje postojeći otvoreni javni gradski prostori i ambijentalne celine od značaja za identitet Beograda.

eKapija: Bilo je najava da će Beograd dobiti i strategiju pametnog grada?

- Trenutno radimo na osmišljavanju takve strategije, koja će biti prihvatljiva građanima i koja će ih uključiti u planiranje našeg grada. Beograd aktivno sarađuje i sa drugim uspešnim gradovima u ovoj oblasti i čini mnogo toga da izradi sopstvenu strategiju pametnog grada, po svojoj meri. Te naše aktivnosti su deo strateškog opredeljenja Grada (Strategija razvoja grada Beograda do 2021.). Trenutno smo u procesu izrade konkretnih pametnih rešenja za probleme javnog prevoza i uopšte saobraćaja i transporta u Beogradu. Nova tehnološki napredna rešenja su zasnovana na scenarijima razvoja saobraćajnog sistema iz 2017. godine (Master plan saobraćajne infrastrukture Beograda – smart plan 2021/2027/2033). Naši planovi u tom smislu obuhvataju već pominjano uvođenje senzora za optimizaciju saobraćajnih tokova, značajno uvećanje broja električnih autobusa (planirana je nabavka novih 80 električnih autobusa), promociju biciklizma, povećanje zelene i zaštićene površine za 20% do 2021. godine, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti životne sredine, što obuhvata i značajno veći broj mernih mesta za realizaciju ekološkog monitoringa.

eKapija: Vidite li upotrebu pametnih tehnologija i kao šansu za upošljavanje domaćeg IT kadra i sprečavanje "odliva mozgova"?

- Mi kao Grad sledimo orijentaciju Vlade Republike Srbije u pogledu podrške IT sektoru kao objektivnom motoru razvoja društva. Digitalne tehnologije vidimo kao osnovu inovacije, progresa i modernizacije društva u svakom smislu. Dakle, velike su šanse za naše mlade ljude u ovoj oblasti, ali IT sektor sam po sebi ne može biti ključ za ogroman negativni društveni fenomen koji traje sada već decenijama. Samo delom, odnosno u jednom segmentu može ublažiti "odliv mozgova", ali mi želimo da stvorimo prave šanse i za druge profesije koje su nam neophodne da bismo bili zdravo i prosperitetno društvo.

Branislava Petrović

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.