Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije Sve crno na belo

Dragutin Radosavljević (Foto: ekapija)

Na čelo Poreske uprave Dragutin Radosavljević došao je u nimalo zavidnom trenutku. Kada je pre nešto više od sedam meseci kancelariju državnog sekretara u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave zamenio kabinetom u Save Maškovića, ekonomska kriza već je zakucala na vrata većine državnih organa. Međutim, ni ranije pozicije nisu mu bile manje zahtevne, niti sa manje problema. Kada je 2000. godine postao direktor Fonda za uređenje gradskog građevinskog zemljišta Kragujevca u tom gradu se retko šta gradilo, pa ipak, uspeo je da privuče velike investitore. Onda se promenila lokalna vlast, a Radosavljević izgubio u trci za gradonačelnika. Demokratskoj stranci, u kojoj ove godine postaje punoletan, prišao je u vreme kada to nije bila ni bezbedna, niti popularna odluka. Te 1991. Radosavljević je završavao pravni fakultet i pridružio se nekolicini ljudi iz centra Šumadije koji su "kvarili tišinu" tadašnjeg režima. Iako je u politici okusio i uspone i padove, u razgovoru za "eKapiju" kaže da se nijednog trenutka nije pokajao što je u partiji.

Račun, molim

Dragutin Radosavljević rođen je 12. jula 1966. u Kragujevcu gde je, kako kaže, odrastao u složnom i skromnom okruženju.

- Očeva plata i domaćinsko vaspitanje bili su dovoljni da prehrane četvoročlanu porodicu i obezbede školovanje mene i mog mlađeg brata. Majka Zorica je rodom iz sela Donja Crnuća, koje se nalazi nedaleko od Kragujevca. Iz tog kraja su i Dobrica Erić, Mira Alečković, a i Miloš Obrenović je tamo boravio neko vreme. Leta sam provodio kod bake i deke na selu jer sam veoma voleo gružanski kraj.

Radosavljvić iz toga perioda prepričava interesantnu anegdotu, kada je još kao osmogodišnjak brinuo o ispostavljanju računa, čime se, kaže kroz smeh, danas bavi na najvišem državnom nivou.

- Baka me je često slala u seosku prodavnicu udaljenu tri kilometra od naše kuće, koja se nalazila u mestu Vrbava, na regionalnom putu Kragujevac-Gornji Milanovac. Tamo sam, po bakinom spisku nabavljao namirnice za domaćinstvo. Sećam se da je jednom prodavac morao da isprazni celu torbu kako bi popisao sve artikle i njihove cene, jer sam ja zahtevao račun. Morao sam da imam sve crno na belo.

Radosavljević je završio Osnovnu školu "Radoje Domanović", nakon koje je prošao kroz Šuvarov sistem usmerenog obrazovanja, a poslednje ocene dobio je u Ekonomskoj školi. Nakon toga, sa diplomom tehničara za pravna pitanja i odslužene vojske, opredelio se za pravni fakultet.

- Kada sam 1985. birao indeks u Kragujevcu je postojalo svega 5 fakulteta - Mašinski, Ekonomski, Medicinski, Pravni i Prirodno-matematički. Otac Tihomir je bio radnik u "Zastavi", a majka domaćica. Sećam se da mi je pred nastavak školovanja rekao- "Sine imaš pet fakulteta, biraj jedan, ja nema para da te šaljem na studije u Beograd".

(Foto: ekapija)

Za vreme studija učestvovao je u obnavljanju lista studenata Pravnog fakulteta FAKK, a nešto kasnije sa grupom kolega u rušenju Saveza socijalističke omladine Jugoslavije (SSOJ) na fakultetu gde je organizovao prve izbore za Savez studenata. Nakon fakulteta dve godine je proveo na mestu pripravnika u Opštinskom sudu u Kragujevcu, a potom sa položenim pravosudnim ispitom radio u Direkciji za urbanizam i izgradnju.

"Cenjeni sude"

- Moglo bi se reći da sam karijeru u Opštinskom sudu počeo još za vreme fakulteta jer smo kao studenti tamo odlazili na praksu. Imao sam divne profesore koju su želeli da sve što savladamo teorisjki odmah i primenimo. Imali smo uvid u zemljišnu knjigu, odlazili na ročišta, a sva ta iskustva kasnije su mi dosta značila - priseća se Radosavljević.

U to vreme predsednik opštinskog suda u Kragujevcu bio je Toma Stanojević, vremešni gospodin, sa mnoštvom vizija. Među rezultatima njegovog angažovanja bilo je i uspostavljanje kablovski povezanog sistema sa jednim arhivskim centrom u kom su svi predmeti ažurirani.

- Kragujevački sud je, uz požarevački, bio prvi u zemlji koji je imao računare. Zapisničar je vodio zapisnik na kompjuteru a sve zabeleške skladištile su se u jedan centar. Tako smo, osim klasničnog arhiviranja u fascikli imali i elektronski trag postupaka.

Znatno više od napretka tehnologije, Radosavljevića je fascinirao odnos tadašnjih pripravnika prema instituciji sudstva i priče iz perioda kada je treća grana vlasti u Kragujevcu dobila svoju "kuću".

- U prostoriji koja se nalazila u potkrovlju zgrade suda i bila adaptirana za pripravnike, nalazila se jedna velika slika sa likovima sudija prvog kasacionog suda u Kragujevcu. Dobro se sećam tog osećaja strahopoštovanja koje nas je obuzimalo dok smo je posmatrali. Predsednik tog prvog suda, koji je počeo da radi 1905. godine, bio je čovek u fraku, sa leptir mašnom i bakenbardima i podsećao je na Jovana Ristića. Stariji ljudi prisećali su se seljaka koji su se pred sudom obavezno izuvali i ulazili u čarapama. Vremenom se, nažalost, to osećanje poštovanja urušilo.

Politička i profesionalna magistratura

(Foto: eKapija)

Posle staža u sudu Radosavljević je konurisao za mesto koje je raspisano u Direkciji za urbanizam Grada Kragujevca, u delu uprave za imovinske poslove. Stigao je da položi i pravosudni ispit i uspešno završi poslediplomske studije.

- Odbrana rada na temu "Sociologija urbane sredine sa posebnim osvrtom na grad Kragujevac", trajala je tri i po sata. Iskustvo koje sam stekao u Direkciji bilo je izuzetno važno i zaista mogu reći da sam tamo ispekao zanat.

Paralelno sa napredovanjem u karijeri, Radosavljević je napredovao i u Demokratskoj stranci. Dve godine po učlanjenju u stranku postao je sekretar Gradskog odbora, a 1994. obnovio je rad lista "Šumadijska demokratija" po uzoru na glasilo Šumadijskih demokrata koje je u Kragujevcu nastalo početkom prošlog veka. Godinu dana kasnije postaje potpredsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Kragujevcu, a na lokalnim izborima 1996, kao kandidat koalicije "Zajedno", dobija mesto odbornika sa dvostruko većim brojem glasova od svog protivkandidata.

Pobedom DOS-a u Kragujevcu 2000. godine Dragutin Radosavljević je postao šef Odborničkog kluba te koalicije u Skupštini grada i imenovan za direktora Fonda za uređenje gradskog i građevinskog zemljišta.

- Sa te pozicije učinio sam dosta za Kragujevac. U gradu se u to vreme osećala žestoka kriza, a kjlučnu ulogu u preživljavanju odigrao je Univerzitet zahvaljujući hiljadama studenata sa strane. U cilju privlačenja investitora, 2001. godine smo sa Direkcijom za urbanizam pripremili lokacije koje su bile imovinske čiste i komunalno opremljene. Tada sam upoznao Vladimira Kravčuka, direktora "Mercatora" u Srbiji.

Delegacija slovenačkog trgovinskog lanca na čelu sa Zoranom Jankovićem uskoro je posetila Kragujevac i umesto planiranih 30 minuta u gradu provela skoro četiri sata.

- Toj prezentaciji naših lokacija prisustvovao je načelnik okruga, gradonačelnik, svi poslanici iz Skupštine grada, ljudi iz sekretarijata, član gradskog veća za urbanizam, a mlade arhitekte prezentovale su lokacije u 3d projekciji. Janković je zapravo samo infomativno hteo da dođe u Kragujevac jer smo im bili na putu za Niš. Na kraju je želeo da peške ode do mesta na kom se danas nalazi objekat "Mercatora" od 25.000 m2.

"Mercator" je u Kragujevcu kupio dve lokacije za oko 5 mil EUR, što je tada bilo oko pola budžeta Fonda. Posle je došao i "Metro", koji je otvoren 2005. godine. Slovenci su jednu od lokacija naknadno vratili, a "Roda centar", koji je otvoren 30. avgusta za samo jedan dan zabeležio je promet od 500.000 EUR - ponosan je Radosavljević.

Sa pozicije direktora Fonda smenjen je nakon promene lokalne vlasti i gubitka u trci za gradonačelnika Kragujevca, kada ga je pretekao Veroljub Stevanović.

- Tada sam imao vremena da se posvetim pisanju doktorske disertacije čija me odbrana uskoro očekuje. Tema "Opštinske finansije" uklopila se i u moj sadašnju posao.

Porez na dodatnu funkciju

- Trenutna funkcija je nesumljivo najodgovonija do sada. Posebno u zemlji u kojoj Poreska uprava puni 3/4 budžeta, a svet prolazi kroz ekonomsku krizu. Cilj koji sam postavio za ovu godinu je da završimo registar poreskih obveznika, kako bi Srbija konačno, na jednom cd-u, imala sve poreske obveznike, kako građane tako i ostale privredne subjekte. Tako ćemo imati realniju sliku o prihodima, i moći ćemo da sa većom preciznošću kreiramo budžet - odlučan je Radosavljević.

Njegovi saradnici kažu da je i istrajan, temeljit i precizan u radu, profesionalan, ali ne i hladan. On odgovara da ima maksimalnu podršku svojih osam pomoćnika, koordinatora i zamenika, koliko ih je trenutno u najužem timu.

- Nikada svoje zaposlene nisam pitalo da li su, i kako politički opredeljeni. Cenim ih na osnovu stručnosti i iskustva, a ne partijske knjižice, to mogu da rade posle 16.30h. Meni je važno da rezultati budu ostvarivi, da postignemo naplatu i smanijimo poresku evaziju.

Državu doživljava kao veliku porodicu, koja će, nada se, podići na društvenoj lestvici. Za svoju priznaje da trenutno nema vremena kao ranije, ali se ipak svaki dan posle posla vrati u svoj dom u Kragujevcu. Na putu do posla u Beogradu društvo mu pravi mlađi brat, inače pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

- Ne mislim da bi preseljenje u ovom trenutku bilo pametna odluka. Ne želim da Milošu i Ani prekidam detinjstvo, a supruzi Gordani, koja je internista u Kliničkom centru, prekidam karijeru. Ne bih voleo da budem vikend tata, a i "ovo moje" je prolazno.

T.S.