Jovica Krstić, Orka - Tragač za zlatnom kočijom

Nema te ribe koja bi uspela da prevari Jovicu Krstića.

Tako bar tvrdi ovaj strastveni ribolovac. Kada je pecanje u pitanju, objašnjava da je logika potpuno jednostavna. Riba može biti gladna ili sita. Ako je gladna, sigurno će “napadati” udicu. U suprotnom, neće juriti mamac.

Zato sam ja tu, da je u takvim trenucima toliko iznerviram, da ipak zagrize. U tome se ogleda profesionalizam”, kaže jedan od ukupno dva proizvođača silikonskih varalica u Evropi.

U životu, međutim, matematika nije tako jednostavna. Priznaje da sa ljudima teže izlazi na kraj. Štaviše, kaže da “beži” od njih. U javnosti se slabo pojavljuje, pa ne čudi što ne može da se seti kada je poslednji put bio u centru Rume, grada u kome živi. Za nekoga ko sebe smatra umetnikom u duši, takvo ponašanje je sasvim razumljivo.

Jovica Krstić je po zanimanju umetnik – diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti. U izradu silikonskih varalica za pecanje takođe je utkao svoju umetničku crtu. Zato je ovom poslu ostao veran punih 15 godina. Zadovoljavajući jednu strast - za umetnošću, druga kojom je takođe bio opsednut - pecanje, polako je zašla u drugi plan. Danas ide na pecanje, ali „nije to više kao nekada”.

”Čim posao upetlja prste, nestaje svaka draž”, ne baš zadovoljno, izgovara Krstić. Ruku na srce, priznaje da mu se u životu „posrećilo”.

Nakon završene Akademije, sasvim slučajno, uz nagovor prijatelja počeo je da pravi drvene varalice. Pošto je tehnologija za njihovu proizvodnju bila isuviše komplikovana, od posla je brzo odustao. Umesto drvenih je 1993. počeo da proizvodi varalice od silikona. U posao je ušao ortački, i vrlo brzo osetio da ortakluk na domaćim prostorima ne uspeva najbolje. Krivicu za neuspeh posla sa još dvojicom saradnika, najviše pripisuje sebi.

„Pedantan sam i ne dozvoljavam greške u poslu. Sve mora da bude savršeno”, objašnjava ovaj 46-ogodišnjak. Ne samo u poslu, već i u životu, veliki je perfekcionista i galamdžija.

Od ortakluka je, dakle, odustao. Od pravljenja silikonskih varalica nije. Otvorio je svoju radionicu gotovo bez i malo novca. Najveći problem mu je bilo da nađe novac da kupi alate, odnosno kalupe, koji su koštali i više hiljada nemačkih maraka po komadu. Zato je počeo sam da ih proizvodi, iako su mu svi stručnjaci za pravljenje alata govorili da je tako nešto nemoguće.

Potom su se ređali i ostali alati. Sve to, kaže, zahvaljujući činjenici da se uvek „ježio” kada bi bilo ko izgovorio rečenicu „To ne može”. Ovaj iskaz nikada neće prihvatiti kao realan. I okolnosti pod kojima godišnje proizvede desetak tona varalica, u 600 različitih oblika, često mu deluju nerealne. Na žalost, to što ne poseduje kapacitete pomoću kojih bi mogao da zadovolji prohteve kupaca iz čitavog sveta, surova je realnost.

Deluje apsurdno, ali Krstić se baš i ne raduje činjenici što je u svetu sve veći broj onih koji bi svoju ribu najradije pecali sa Orkinim varalicama. Sumnja da će i u budućnosti moći da odgovori zahtevima tržišta. Istini za volju, o ovakvom tržištu sanjali bi mnogi. U Evropi postoje samo dva proizvođača varalica od silikona, Orka i još jedna francuska firma. Sve ostale varalice ovog tipa uvoze se iz Kine.

Pored svega, ovaj Rumljanin je „dobio šta je tražio” - da ga ljudi prepoznaju po kvalitetu.

”Osim imena, sumnjam da ću još nešto za svog života stvoriti”, kategoričan je. Da je bilo lako, nije. Na svu sreću, prilično je uporan. Zaslugu za ovu svoju osobinu pripisuje tome što je u horoskopu jarac.

„Kada je jednostavno doći do cilja, meni nimalo nije zanimljivo da se borim. Tek kad nastane problem, diže se i adrenalin”, kaže Krstić. Brojna jutra dočekuje radeći. Ne samo on, već i supruga, koja mu je, kaže, sve ove godine bila od velike pomoći. Bilo je trenutaka kada su oboje poželeli da odustanu. Međutim, krajnju odluku da se sa poslom nastavi, uvek je donosio Krstić. Možda zato što se bojao da u životu ne propusti svoju „zlatnu kočiju”.

Siguran je da svaki čovek ima po jednu, ali da ona može pobeći ukoliko se ne pogodi pravi trenutak. To što je istrajan, istovremeno ne znači i da je lak za saradnju. Priznaje da bi ovu tvrdnju i njegova žena vrlo lako prihvatila. ”Strašno sam živčan i rad me smiruje. Rekao sam supruzi da bismo se već odavno rastali da ne radim ove „pipave” poslove”, kaže ovaj ribolovac, koji je otac dvoje dece. Očeve gene povukla je ćerka, koja „šta naumi, to i ostvari”.

Najprijatnije se oseća kada jede ribu. Kaže da bi mogao čitav život provesti hraneći se ribljim specijalitetima.

Ribolovačkim predrasudama ne robuje. Zato što je profesionalac. Srećom, jer od ribolova tvrdi da nema većeg fanatizma. Izuzev lova koji takođe predstavlja iskonsku ljudsku delatnost. Godinama se, kako kaže, trudi da pecarošima objasni neke stvari.

„Ako je prva riba koju je uhvatio u sezoni zagrizla belu varalicu, ne mora da znači da će se i svaka sledeća upecati na istu boju. Ne samo to. Kada se ista vest pronese i do ostalih ribolovaca, svi veruju da je ključ u beloj boji”, objašnjava vlasnik firme Orka koja zapošljava deset radnika.

Poenta je međutim u vibracijama, jer svaka grabljivica po treperenju u vodi zna o kakvoj je ribi reč i da li želi da je zgrabi. Sujeverja se, kaže, ribolovci teško oslobađaju. Kad to uspeju i počnu da razmišljaju racionalno postanu uspešni ribolovci.

”Eh, još samo da ima ribe bilo bi dobro”, kaže Krstić.

Kada peca, jako je skoncentrisan na ribu.

„Ribolovac je taj koji lovi ribu a ne varalica. Ako se varalica baci i potom ostavi, ona nema nikakvog efekta ”, objašnjava ovaj pecaroš, čiji je najveći ulov bio težak oko 70 kilograma. Seća se da je borba sa somovima koji su pomenute težine trajala i po sat vremena, pri čemu ga je riba vukla i po nekoliko kilometara. Istim principom rukovodi se i u životu. Najbolje efekte postiže u trenucima maksimalne koncentracije.

Ko je Jovica Krstić ?

- Rođen je 1963 u Rumu, gde je završio osnovnu i srednju Elektrotehnički školu.

- Godine 1982 upisao Fakultet likovnih umetnosti u Novom Sadu, bez podrške roditelja, a diplomirao nekoliko godina kasnije.

- Deset godina je radio kao službenik u pošti u Rumi, a silikonske varalice Orka počeo da proizvodi 1993.godine. (Ovaj proizvod se radi samo kod nas i na jednoj lokaciji u Francuskoj)

- Oženjen je i ima sina i ćerku

- Strasti su mu slikanje i pecanje, grozi se "papirologije" i ima "najgori rukopis na svetu"

poziv na pretplatu na