Izvor: e Magazin | Petak, 13.02.2009.| 14:51
Izdvojite članak Odštampajte vest

Predrag Pešović, pronalazač i direktor RPC "Pešović" - Rezultati su merilo vrednosti

Predrag Pešović
Predrag Pešović (Foto: lična arhiva)

Koliko god neverovatno zvučalo, svetski autoritet broj jedan u oblasti inovacije vodosanitarnih armatura (preciznije, ventila, česmi i baterija za vodu) ne stvara u istraživačkom centru u Vašingtonu, Parizu, Pekingu ili Londonu, već u Šimanovcima, selu nadomak Beograda. Pronalazač za čije potrebe razvojne laboratorije velikih multinacionalnih kompanija, kao što su "GEP", "Dupont", "BASF", "Bayer" i ostali, potpuno besplatno pručvaju tehničku podršku u razvoju novih proizvoda od plastičnih materijala, nije naročito poznat srpskoj javnosti, ali itekako jeste u planetarnim okvirima, gde uživa reputaciju genija u krugovima stručnjaka koji se bave ovom problematikom.

Ovenčan je desetinama zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja, pehara i gran pri nagrada sa najeminentnijih svetskih sajmova pronalazaštva (Brisel, Pariz, Moskva, Ženeva, Pitsburg, Varna, Nirnberg...), prvi je dobitnik priznanja "Arhimedes" u Moskvi, a pre nekoliko godina je u vitrinu stavio i Veliku lentu čuvenog briselskog sajma "Eureka". Osim mnogobrojnih ranijih patenata, registrovanih, zaštićenih i prodavanih širom Zemljine kugle, danas može da se pohvali patentiranjem revolucionarne tehnologije koja mu je, prvom u svetu, omogućila proizvodnju potpuno plastičnih (standardnih i jednoručnih) baterija za vodu.

Mada na prvi pogled zvuči jednostavno, uspešno usvajanje ovakve tehnologije nije pošlo za rukom brojnim moćnim kompanijama koje su to pokušale u proteklih nekoliko decenija ("Madgal" iz Izraela, "Oras" iz Finske, "Delta" iz SAD...). Iako mu je i dosadašnji rad doneo značajna finansijska sredstva i omogućio pokretanje firmi u nekoliko zapadnih zemalja, kao i izgradnju razvojno-poslovnog centra, Predrag Pešović smatra da tek dolazi vreme u kome će njegove kreacije pokazati svoju finansijsku vrednost.

U njegovom razvojnom centru, sakriveni iza paravana kojima se nove ideje štite od radoznalih pogleda i fotoaparata redovnih posetilaca iz zapadnih kompanija, svoj trenutak čekaju prototipovi proizvoda ćije postojanje tek treba da bude obelodanjeno.

e magazin: Kada ste otkrili sopstveni talenat za tehničko inoviranje?

- Još u ranom detinjstvu sam pravio stvari koje moje vršnjaci nisu mogli. Na primer, pravio sam detektore sa kristalima. To je mali radio prijemnik, čija se antena kači na drvo, a u ure|aju postoji namotaj sa kristalima. Tada sam imao sedam-osam godina, i video sam takvu spravicu kod jednog profesora u Gornjem Milanovcu. Potom sam preko ujaka, koji mi je u Beogradu nabavio pilotske slušalice, došao do kristala i žice za pravljenje namotaja.

Na tim uređajima sam sa školskim drugovima slušao prenose fudbalskih utakmica na Radio Beogradu, kao i Radio "Bukurešt", koji je u to vreme imao dosta jak signal. Zahvaljujući stricu, koji je bio stolar i kolar, imao sam mogućnost da razvijam psihomotorne funkcije, kao i izvanrednu moć zapažanja. Mogao sam, bez crteža, dosta precizno i dobro uraditi neke sklopove, poput malih seoskih kola. Načinio sam ih u trećem razredu osnovne škole i imala su sve što imaju velika kola – od jarma do točkova sa limenim okovima. Ta ljubav počinje u ranom detinjstvu. Kada osetite da se u nečemu izdvajate i da ljudi to zapažaju, to vam daje novu snagu, novi impuls, i to se polako razvija. Mislim da su ljudi rođeni sa približno istim predispozicijama, i samo je pitanje koliko ko zapošljava mozak. Ja sam svoj mozak vrlo rano zaposlio, i to njemu treba. On vam obavezno vraća.

em: Možete li ukratko da nam opišete svoj životni put?

- Rođen sam u selu Ozrem, opština Gornji Milanovac, gde sam završio osnovnu školu, a potom Industrijsku školu precizne mehanike u Beogradu, smer alatničar. Nisam bio zainteresovan za dalje školovanje, jer sam se zaposlio u beogradskoj firmi "Precizna mehanika", gde sam vrlo brzo napredovao i pristojno zara|ivao, zahvaljujući unošenju brojnih inovacija u tehnološki proces. Krajem šezdesetih godina prošlog veka, proveo sam dve godine u Nemačkoj, u fabrici tenkova i lokomotiva. Zatim se vraćam u "Preciznu mehaniku", i konačno je napuštam 1976. godine. Naredne četiri godine paralelno radim u jednoj privatnoj firmi u Staroj Pazovi koja se bavi proizvodnjom medicinskog materijala (elektroda za EKG uređaje) i alkica za golubove. Elektrode za elektrokardiograme, koje su bile supstitut za uvozne, izrađivao sam u saradnji sa jednim prijateljem, i bile su toliko kvalitetne da ih je zagrebački RIZ koristio za prvu ugradnju u uređaje koje je izvozio u Sovjetski savez. Za proizvodnju alkica kon konstruisao sam alat koji mi je omogućavao da budem desetak puta brži od konkurencije, i to je bio izuzetno profitabilan posao. Konačno, 1980. godine u Šimanovcima otvaram razvojno-poslovni centar, koji sam sve ovo vreme dodatno izgrađivao i opremao, i koji danas ima četrdesetak zaposlenih, od toga desetak inženjera sa visokom stručnom spremom.

Predrag Pešović
Predrag Pešović (Foto: lična arhiva)

em: Zašto ste se još sredinom sedamdesetih godina odlučili da napustite društveni sistem rada?

- U "Preciznoj mehanici" konstruisao sam dijamantske prizme za brušenje igala za brizgaljku, koje u tom trenutku nije imao niko u svetu, jer čak ni velike kompanije koje proizvode mašine za fina i precizna brušenja, kao "Studer" ili "Shauff", nisu imale tako dobro rešen ovaj problem, već su ih uglavnom izrađivale od tvrdog metala. Hteo sam da patentiram svoj izum, znajući koliko je važan, ali mi to nije dozvoljeno, uz obrazloženje da sam koristio fabričke resurse za njegovu izradu. Kao nagradu sam, umesto obećanog većeg stana, dobio samo šest dodatnih plata, što me je navelo da presavijem tabak. Napustio sam firmu, iselio se iz dvoiposobnog fabričkog stana i, sa suprugom, dva sina i taštom, uselio se u stančić od 31 m2. U početku, radionica mi je bila pola plakara u kuhinji.

em: Vaš Nautilus ventil je bio jedan od najpoznatijih izuma u SFRJ. Kada ste ga lansirali?

- Bio je to prvi ventil u svetu koji je mogao da se beskončno otvara ili zatvara bez ikakvih oštećenja. Ukupno je konstruisan u tri varijante, sa po pet generacija. Prvi put se pojavio na tržištu 1985. godine. Kod nas ga je proizvodio valjevski "Krušik", pošto je otkupio licencu za proizvodnju, dok sam patent prodao u mnogim zemljama Evrope. Životni vek na tržištu mu je bio nekih petnaestak godina, a onda su ga zamenile jednoručne česme. I danas se proda poneki primerak, ali je to zanemarljivo u odnosu na nekadašnju tražnju za njim. Kako to već ide, kada je neki proizvod uspešan, on se kopira i falsifikuje, pa ni Nautilus nije bio bolje sreće. To je išlo dotle da ga je npr. jedna domaća firma proizvodila u Kini i uvozila kod nas. Nakon što sam ih tužio, izgubili su spor i bili prinuđeni da mi plate odštetu.

em: Veliki međunarodni uspeh Nautilusa Vas nije naveo da se "uspavate"?

- Nisam želeo da prestanem. Uvek sam pravio, stvarao... čovek se vremenom izgrađuje. Mislim da je pobednički mentalitet koji postoji u čoveku dovoljan da bude motor nekih novih pobeda. Jako volim da pobeđujem. Imam oreol pobednika i u svemu čime se bavim pokušavam da uradim nešto što niko drugi ne može. To mi je često polazilo za rukom, i zato sam srećan čovek. Postignuti rezultati su jedino stvarno merilo nečije vrednosti. Često kažem – kada bih se ponovo rodio, ako ne bih bio ovo što jesam, sigurno bih bio veoma nesrećan. Paralelno sa unapređivanjem Nautilus ventila, razvijao sam duge pronalaske, kao što je Monsoon pulsirajući tuć, koji je jedne godine proglažen za najbolji izum "Eureke", ili razne masažere, stolice za stadione i slično. Malo se zna da su npr. stolice na stadionima Marakana, OFK Beograd, Zemun i mnogim našim stadionima i dvoranama izašle iz moje radionice,a prošle godine smo opremili i stadione u Podgorici i Prištini, što je samo dokaz da za uspešan biznis ne postoje političke prepreke. Mnoge izume sam zaštitio i prodavao na tržištima Evropske unije, SAD, Kanade, Australije, Izraela, Kine, Japana, Južne Koreje itd., a gotovo svi su osvajali prestižna odličja na sajmovima pronalazaka i odlične kritike stručne populacije. Ipak smatram da je kruna mog rada nova tehnologija izrade ekoloških slavina za vodu, kojom ne samo da se izbegava korišćenje teških metala štetnih za zdravlje, poput olova, nikla, cinka ili hroma, već se i proizvodni proces ubrzava čitavih dvadeset puta, a postignuti kvalitet je tako visok da omogućava davanje fabričke garancije u trajanju od 65 meseci. Stalno nam u posetu dolaze delegacije stranih država (ambasadori, predstavnici vlada) i velikih međunarodnih kompanija. Mnogi od njih konstantno prate i pomažu naš rad. Većina posetilaca je u prvom trenutku potpuno fascinirana onim što ovde vidi, ali i zaprepašćena činjenicom da takvo nešto postoji na završetku seoskog puta kojim se do nas stiže.

em: Kakva je budućnost pronalazaštva u Srbiji?

- Mislim da je jako dobra. Naša deca su izuzetno pametna, talentovana i školovana. Iako smo mala zemlja, imali smo mnogo velikih ljudi, velikih umova. Naši mladi matematičari i šahisti dosta dobro "guslaju" po svetu. Kada su u pitanju egzaktne nauke, više smo nego dobri. želim da posebno pohvalim Ministarstvo za nauku i tehnologiju, jer je prošle godine uvelo takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Republici Srbiji, koja je osnov za formiranje stručnih timova iz raznih oblasti koje će u budućnosti biti nosioci tehnološkog razvoja na našim prostorima.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.