Izvor: N1 | Nedelja, 18.03.2018.| 16:48
Izdvojite članak Odštampajte vest

Danijel Berg, direktor EBRD za Srbiju - Srbija bi mogla da bude lider u inovacijama

Danijel Berg
Bord direktora Evropske banke za obnovu i razvoj odobrio je novu petogodišnju strategiju za Srbiju. Koji su planovi ove institucije u narednom periodu, kako ocenjuje stanje srpskih finansija i na koji način podstaći privatne investicije za N1 je govorio Danijel Berg, direktor EBRD za Srbiju.

U izveštaju EBRD-a o tranziciji navodi se da Srbija ima ogroman tranzicioni jaz u poređenju s ostalim zemljama.

- Ja možda ne bih upotrebio reč ogroman. Rekao bih da je Srbija na sredini tranzicije. Ako pogledate Srbiju i Zapadni Balkan, rekli bismo da su na nekoj sredini puta ka tržišnoj ekonomiji, u poređenju s Nemačkom, Švedskom ili naprednim zemljama EU. Napreduju, svakako su mnogo napredovali u poređenju s periodom od pre deset godina. Srbija je na sredini puta. Voleli bismo da vidimo veći napredak, ali kreću se u pravom smeru.

Ali istakli ste da je rast BDP-a nedovoljan. Kako to ubrzati?

- Naš ovogodišnji izveštaj o tranziciji usmeren je ka tome da zemlje srednjeg prihoda, a tu spada i Srbija, izađu iz tranzicionog jaza rasta u zemljama sa srednjim prihodima. Mislim da je za Srbiju najvažnije da nastavi s ključnim privrednim reformama. Mnogo ste napredovali u pogledu makroekonomije i u fiskalnim pitanjima. Narodna banka stabilizovala je monetu, i to sjajno radi. Sada bi poslovne reforme trebalo da olakšaju poslovanje u Srbiji. Opet, kad se osvrnemo na izveštaj o tranziciji, pričamo o upravljanju i o tome šta je ekonomija kojom se dobro upravlja.

Državna preduzeća nadmeću se s komercijalnim preduzećima na drugačiji način. Želite da to nadmetanje bude pošteno i izjednačeno. Želite da olakšate administraciju. Želite da unapredite celokupnu upravu. Zato EBRD radi s vladom na nečemu što nazivamo Inicijativa za investicionu klimu i upravljanje. Radimo na reformama inspekcija i snabdevanja, radimo na reformama službi za konkurentnost. Sve te oblasti na kojima radimo, uz oblasti na kojima rade drugi donatori, usmerene su ka olakšanju poslovanja. Mislim da je to ključno za Srbiju. Da bi se rast ponovo pokrenuo, moraju se izjednačiti mogućnosti u privatnom i javnom sektoru, kako bi sprske kompanije više investirale i usredsredile se na inovacije, gde bi Srbija mogla biti lider, a ne sledbenik u odnosu na ono što se dešava u ostatku sveta.

Koliko je Srbija zaista konkurentna?

- Srbija je konkurentna kad pogledate cenu rada. Srbija je nedovoljno produktivna u smislu toga koliko se dobija za jednosatni rad. Ali kada dodate tu cenu rada, Srbija je konkurentna. Zato imamo porast u ponudi poslova. Ljudi dolaze u Srbiju da ulažu u konkurentnu ekonomiju, relativno govoreći, u smislu rasta. Ali da bi Srbija bila konkurentna onako kako želi da bude, u visokocenjenim poslovima, moramo nastaviti s obukama, s investicijama i inovacijama. Moramo nastaviti s investicijama u akcijama s dodatom vrednošću. Mislim da Srbija kaska uzme li se u obzir to gde bi trebalo da se nalazi, što je razlika između zemlje s rastom od 1% do 2 % i zemlje čiji je rast 3% do 4%, a to je ono što Srbija želi.

Da li želite da kažete da bi državne subvencije trebalo više da se usredsrede na inovacije? Jer, deluje mi da će većinu subvencija dobiti kompanije koje zapošljavaju ljude koji rade za veoma loše plate.

- Mislim da je to kombinacija. Kompanije koje rade po Evropi koriste, kad to mogu, subvencije, pokušavaju da se učine privlačnim onima koji stvaraju radna mesta. Srbija želi da stvori radna mesta, i mislim da vlada govori da su joj potrebne kompanije koje će obezbediti 500, 1.000 ili 2.000 radnih mesta. Mnoge kompanije koje se bave inovacijama jesu male, imaju pet, deset ili dvadeset zaposlenih. Mislim da je važno i jedno i drugo. Pored inovacija, pomenuo sam da radimo s Evropskom unijom na programu zajmova za mala preduzeća. Oni će se davati za konkurentnost. Tu ćemo se usredsrediti na mala preduzeća. Ona će moći da dobiju malu pomoć, a kao deo tog projekta trebalo bi da se usredsrede na to gde se na tržištima EU mogu nadmetati. Opet, tu je reč o konkurentnosti i inovacijama.

Prepoznali ste i državna preduzeća kao jedan od većih problema u srpskoj tradiciji.

- Da. U našem izveštaju o tranziciji zaključili smo da Srbija ima visok nivo državnih poseda u poređenju s drugim zemljama. Mislim da je to tako u mnogim sektorima. U industriji, uslugama, u osiguranju... još uvek imate državne firme. Došli smo do otkrića da te državne firme imaju nižu stopu profitabilnosti od privatnih. Generalno, predlažemo da te državne firme budu konkurentnije ili da ih privatizujete, ako možete. Mi nismo za privatizaciju kao takvu. To ne mora biti konačno rešenje – privatizacija svega. Ali mi jesmo za to da državna preduzeća rade u komercijalnom, konkurentnom okruženju, tako da im se ne dozvoli da ostanu nekonkurentna. To nije dobro iskorišćavanje državne svojine. Svakako, tokom vremena, vlada je, neću reći protraćila, nego izgubila novac podržavajući neodrživa državna preduzeća. Ili dozvoljavajući državnim preduzećima da ne budu produktivna i efikasna. Što više možemo, treba da pomažemo državnim preduzećima da budu efikasna i produktivna. Ili, ako to nisu, omogućiti im da ne prežive, možda da bankrotiraju. Bolje je tako iskoristiti vladin novac nego podržavati preduzeća koja nemaju budućnost.

Mislite li da je Srbiji potreban novi aranžman sa MMF-om?

Ilustracija (Foto: Ralf Kleemann/shutterstock.com)
- Možemo se složiti u mišljenju da je poslednji program bio uspešan. Mislim da je pomogao kao sidro za mere reformi i u makroekonomskim i u nekim poslovnim reformama. S međunarodne tačke gledišta, predložio bih nastavak programa sa MMF-om. Ako ništa drugo, dobijate savete, dobijate moralnu podršku. Pomaže vam kad treba da donesete teške odluke, imate nekog da vas sasluša. Zaista bih predložio političkim figurama da razmisle o ostanku u MMF programu. Ali odluka je, naravno, na Srbiji. Ako odluče da rade bez programa MMF-a, nadam se da će se držati onih tipova reformi kakve bi im i MMF preporučio.

Privatnih investicija nema iz više razloga. Mala preduzeća često govore da nemaju dovoljno dobar pristup finansijama?

- Imamo porast stranih investicija, što je dobro. To je važno i to ne treba zaboraviti. Strane investicije su porasle u poslednjih nekoliko godina i zaista sam zadivljen brojem stranih ulagača koje srećem, a koji su zainteresovani da dođu u Srbiju. To nisu preduzeća koja zapošljavaju 10.000 ili 20.000 ljudi, već 500 do 1.000 radnika. To je veoma dobro. Domaće kompanije ne ulažu dovoljno, a ni vlada ne ulaže dovoljno u infrastrukturu. Voleli bismo da vidimo više investicija i od vlade i od privatnog sektora.

Što se tiče malih kompanija, bankovni sistem prošao je kroz težak period, a sad izlazi iz njega. Pomagali smo vladi i bankama kad je reč o nefunkcionalnim kreditima. Vidimo da je broj takvih kredita prošle godine opao za oko 50 %. To je delom usledilo i zbog otpisivanje loših kredita. To je prirodno, to se dešava širom sveta. Sada, kad su se banke izborile s delom tih nefunkcionalnih kredita, nadamo se da će ubrzati davanje kredita. I EBRD, i EIB, i ostale međunarodne organizacije veoma su zainteresovani da podrže finansiranje malih preduzeća.Pomenuo sam već konkurentnost malih i srednjih preduzeća. Počećemo s tim kasnije ove godine. Imamo i novi projekat za energetsku efikasnost za kredite, ne za mala preduzeća, već za pojedince. Nadamo se da su banke već dostigle dno, da tako kažemo, te da će se izdavanje kredita ubrzati.

Kad su u pitanju mala preduzeća, mislite li da su u pravu kada kažu da su banke prestroge pri davanju kredita?

- Banke su pažljive i obazrive. Njihov posao jeste da zaštite novac svojih deoničara. Banke jesu obazrive kad je reč o malim preduzećima. To je tako svuda u svetu. Većina startap preduzeća ne pozajmljuje novac od banaka, već od prijatelja i članova porodice, iz privatnog kapitala. Nije šokantno kad čujemo da mala preduzeća kažu kako ne mogu lako podići kredit. Nadam se da se danas banke osećaju spremnim da počnu s pozajmljivanjem, pošto su se pozabavile nekim problemima koje su imale posle finansijske krize 2008−2010.

Ako na EBRD gledamo kao na ulagača, koje vas industrije najviše interesuju?

- Upravo smo završili s ažuriranjem državne strategije. Objavljena je pre nedelju dana na našem veb sajtu. Napravili smo zaista detaljnu dijagnostiku i detaljan pregled s vladom, deoničarima, preduzećima, bankama. Pokušavamo da se usredsredimo na kompanije koje će proizvesti taj rast i koje će se pobrinuti da Srbija pobegne iz zamke srednjeg prihoda. Još uvek smo vrlo aktivna institucija, još uvek moramo reagovati na potrebe kompanija.

Poslednjih nekoliko godina finansirali smo prodavnice u Srbiji s boljim uslugama, boljim zgradama, boljom logistikom prevoza. Prvi put smo investirali u obnovljive izvore energije. To je nešto što veoma zanima i Srbiju i investitore. To se desilo prvi put nakon dugog političkog dijaloga i reformi. Ulagali smo u poljoprivredu, u neke posede, kao i u mala i srednja preduzeća. Mislim da ono najvažnije nisu sektori, već tip investitora s kojima možete sklopiti partnerstvo. Mi želimo partnere koje zanima da promene način poslovanja u Srbiji. Oni bi trebalo da budu vrhunski, trebalo bi da ih zanima izvoz, trebalo bi da posmatraju vrednosne lance i da uvode nove tehnologije.

Kad pričamo o portfoliju EBRD-a u Srbiji… Očekujete li da se on poveća u narednih pet do deset godina?

- Nama je 2017. bila sjajna godina. Nakon malo sporije 2016, uložili smo skoro 400 miliona u posao, što je prilično lepa suma. Predstavljao sam našu strategiju odboru, kad je neko rekao: "Hajde da dostignemo 500 miliona!" Dakle, naša banka želi da radi više u Srbiji. Voleli bismo da širimo posao. To zavisi od ekonomije, od ulagača. Ne možemo sami ulagati, mi nismo strateški ulagač, pa su nam potrebni partneri. Partner može biti i država. Međutim, još važnije je to da partner bude privatni investitor. To mogu biti strani ili domaći investitori.

Nadamo se da će 2018. biti podjednako dobra kao 2017, ako ne i bolja. Pomenuo sam nekoliko puta da vlada ima neke vrlo uzbudljive projekte koje je ove godine podržavala. Tu je Ugovor za uređenje deponije u Vinči, što je koncesija. To će biti privatni investitor koji želi dugoročnu koncesiju za upravljanje deponijom. To je velika investicija, koja zahteva mnogo finansija. Takav projekat mnogo znači za EBRD u jednoj godini. Isto važi i za Aerodrom. Ne znamo tačno gde će to završiti, ali, opet, privatni investitor koji ulaže u aerodrom otvara veliki projekat. Danas smo čitali o interesovanju koje još važi za druge državne kompanije, kao što je RTB Bor. Uz dobre strateške investitore, banka poput EBRD-a bila bi zainteresovana za saradnju. To je to što se tiče državnih kompanija. U poljoprivrednom ili trgovačkom sektoru, ili u sektoru inovativnih tehnologija, mogli bismo investirati bez učešća države. Mnogo toga možemo raditi u Srbiji, i voleli bismo da povećamo posao sa 400 miliona na 450 do 500 miliona.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.