Izvor: Novosti | Nedelja, 08.10.2017.| 21:30
Izdvojite članak Odštampajte vest

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja - Za tri godine naš zdravstveni sistem biće najbolji u regionu

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar
Najlakše bi bilo da u sistem zdravstva uključimo privatnike. Odavno postoje pritisci da se to uradi. Ali moramo stvari da postavimo na pravo mesto: šta hoćemo - državno ili privatno zdravstvo. Moj cilj je da se održi i dodatno unapredi državno zdravstvo. To je jedini način da svi, i oni koji imaju novca da plate, i oni koji nemaju, mogu da se leče. Bilo bi i brže i lakše da privatizujemo zdravstvo. Verovatno bih, kada bismo to dozvolili, bio "ministar heroj". Ali, koliko bi građana ostalo bez jednog od osnovnih prava - na zdravstvenu zaštitu? Kaže ministar zdravlja Zlatibor Lončar u intervjuu, za Novosti.

On kaže da je svestan da će ovakav njegov stav najviše kritikovati oni koji su i najzainteresovaniji da uzmu "deo kolača" iz zdravstvene kase sa ukupno oko 2 mlrd EUR godišnje. I pored toga što je ta suma mala u odnosu na to koliko košta lečenje, jer se za samo jedan dan u intenzivnoj nezi, sa terapijom, potroši 1.000 EUR po pacijentu.

Može li, onda, naš zdravstveni sistem sa svega 250 EUR po stanovniku godišnje, odnosno oko 120 EUR kada se odbiju izdaci za plate oko 115.000 zaposlenih, da bude bolji?

- Uspeli smo da zaustavimo propadanje zdravstva. I krenuli smo sigurnom linijom da ga razvijamo. Da se ne vraćam mnogo u prošlost, ali moramo biti svesni da je to težak posao u sistemu koji je imao zabranu specijalizacija, što je direktno značilo da će u dogledno vreme ostati bez stručnog kadra. U nultom trenutku smo to počeli da ispravljamo. Za tri godine odobreno je više od 4.600 specijalizacija, ali potrebno je pet ili šest godina da se iškoluje specijalista.

Kada će se u punom obimu osetiti efekti mera koje se preduzimaju: investicija u obnovu i izgradnju bolnica, nabavku nove opreme i kadrovsko pojačanje?

- Ovakav sistem zdravstva kao besplatnog ne postoji skoro nigde osim na Kubi. Građani bi toga bili mnogo svesniji kada bi na izlasku od lekara dobili fakturu, ne račun da plate, nego samo da vide koliko neka intervencija realno košta. Uveren sam da će naš zdravstveni sistem, za dve do tri godine, biti najbolji u regionu.

Medicina je sve skuplja, novi lekovi i sofisticirana oprema su velika investicija i za bogate zemlje. Da li mi to možemo da pratimo bez uvođenja dopunskog osiguranja kakvo imaju, recimo, Hrvatska i Slovenija?

- Moramo da podignemo naše zdravstvo na viši nivo kvaliteta usluga. Možda bi nekad, u budućnosti, jedna od opcija bila i dopunsko osiguranje, ali sada niti je momenat za to, niti se o tome razmišlja.

A da li je opcija drugačija organizacija, da se, recimo, operacije katarakte, na koje se dugo čeka, umesto u više od 40 bolnica rade u nekoliko specijalizovanih centara?

- Koncept koncentrisanja određenih intervencija u jedan, ili svega nekoliko centara, nije se pokazao dobro. Nećemo praviti elitističke centre, hoćemo da ravnomerno razvijamo zdravstvo u celoj Srbiji. To je za pacijente komfornije, a i jeftinije. Lakše im je da se leče u svojoj sredini nego da dolaze u Beograd, da se i oni i rodbina koja ih posećuje dodatno izlažu trošku za put.

Ipak, i sami ste uvideli da se iz unutrašnjosti mnogi pacijenti upućuju za Beograd, više nego što je neophodno?

- Da, naročito krajem nedelje i vikendom. Prvi razlog je ljudski faktor, ako imate teškog pacijenta morate da ga obiđete i subotom i nedeljom, onda nemate vikend i lakše je poslati ga za Beograd. U nekim centrima u unutrašnjosti nemamo dovoljno obučenog kadra, a negde ni svu potrebnu opremu. To ćemo rešiti. Najbolji specijalisti iz Beograda ići će u unutrašnjost gde god treba da pomognu i obuče kadar, a kupićemo i opremu.

Kakvu praktičnu korist mogu da očekuju pacijenti od najavljenog prelaska 168 domova zdravlja u Srbiji iz nadležnosti lokalne samouprave na Republiku?

- Sada imamo situaciju da su u istom dvorištu bolnica i dom zdravlja. Obe ustanove, kako su osnivači različiti, imaju svoje nemedicinske radnike, koji u suštini rade isti posao, i mogli bi da ga rade za obe ustanove. Tako bi se smanjio broj nemedicinskog kadra i mogli bismo da zaposlimo više lekara i medicinskog osoblja. Promenom nadležnosti nad domovima zdravlja rešio bi se bar delimično i nedostatak kadra, jer bi, recimo, ginekolozi iz bolnice mogli da rade u ambulanti u domovima zdravlja, a lekari sa primarnog nivoa da dežuraju u bolnicama. Nema tu nikakve politike, promena nadležnosti je čisto organizaciona i praktična stvar.

Do kraja meseca trebalo bi da počnu radovi u KBC Dragiša Mišović i u Dečjoj klinici u Tiršovoj u okviru projekta rekonstrukcije sedam klinika i bolnica u Srbiji vrednog gotovo 100 mil EUR...

- Biće to najveće sređivanje bolnica u Srbiji u poslednjih pola veka. Sad sve radimo po sistemu ključ u ruke i tako postižemo najnižu cenu i zna se na šta je otišao svaki dinar. Ne mešam se ustanovama u nabavke, ali insistiram da cena toga što kupuju mora biti najniža u Evropi, a imali smo primere da se troškovi za istu opremu od bolnice do bolnice razlikuju za 50%.

Izgradnja četiri klinička centra - u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu - baš se otegla, kada će biti završen prvi, onaj u Nišu?

- Da, trebalo je da ti centri već uveliko finkcionišu i da razmišljamo o njihovoj rekonstrukciji, a na većini radovi još nisu ni započeti. Očekujemo da centar u Nišu bude završen do kraja godine.

Da li, osim toga da se ljutite, imate ikakve poluge da italijanski konzorcijum koji izvodi radove naterate da poštuje rokove, s obzirom na to da su svojevremeno sklopljeni ugovori za kliničke centre koji ne štite interese Srbije?

- Insistirao sam da Italijani u prisustvu svedoka potpišu da će završiti KC Niš do maja, aprila. Potpisali su i - nisu ga završili. Sad je rok Nova godina. Možemo da tražimo da nam plate penale za kašnjenje, ali onda se oni povlače i slučaj predaju međunarodnim pravosudnim institucijama. Kakve su naše šanse pred nekom međunarodnom arbitražom možemo samo da pretpostavimo iz nekih ranijih slučajeva. Lično u vezi s tim nisam optimista.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.