Violeta Belanović Kokir, direktorka kompanije Sekopak - Uključivanje građana u sistem primarne selekcije ambalažnog otpada je ključno

Kompanija Sekopak, operater upravljanja ambalažnim otpadom, osnovana je 2006. godine sa ciljem da, svim kompanijama koje posluju na tržištu Srbije, omogući uvođenje postulata zaštite životne sredine u okviru delatnosti koje obavljaju. Od početka operativnog rada što je bilo 2010. godine, Sekopak je sproveo bezbroj kampanja i akcija u lokalnim samoupravama sa kojima sarađuje.

- Naša iskustva su na kraju uvek pokazivala visoku spremnost građana da učestvuju i odvajaju otpad, ali i osetljivost njih samih na neprofesionalno ponašanje komunalnih preduzeća u procesu sakupljanja tog istog odvojenog ambalažnog otpada. Nedopustivo je da se npr. u kamion sa mešanim otpadom ubace kese sa odvojenim otpadom, a ovo nije bio redak slučaj u prošlosti. Naravno, pomaci postoje ali je proces sporiji nego što smo mi očekivali - kaže na početku intervjua za eKapiju Violeta Belanović Kokir, direktorka kompanije Sekopak.

Ona objašnajva da će Sekopak nastaviti da partnerske lokalne samouprave i njihova komunalna preduzeća podržava i usmerava ka najboljim rešenjima, pre svega u interesu građana, a državi žele da budu partner u unapređenju sistema upravljanja ambalažnim otpadom.

- Za 2016. godinu je ispunjen cilj od 44%, za ovu godinu cilj je 50% i na njemu vredno radimo. Da bi se postigao cilj od 60% koliko se reciklira u EU ključno je uključivanje građana u sistem primarne selekcije ambalažnog otpada kroz jasne odredbe Vlade prema lokalnim samoupravama vezanim za zakonske obaveze.

U ovom procesu, pored podrške industrije, koja kroz operatere pomaže ceo proces, neophodno je uključivanje recklažne industrije kroz projekte postavljanja infrastrukture za sakupljanje ambalažnog otpada, kao i uključivanje civilnog sektora u delu masovne edukacije građana.

Od početka operativnog rada što je bilo 2010. godine, Sekopak je sproveo bezbroj kampanja i akcija u lokalnim samoupravama sa kojima sarađuje. Naša iskustva su na kraju uvek pokazivala visoku spremnost građana da učestvuju i odvajaju otpad, ali i osetljivost njih samih na neprofesionalno ponašanje komunalnih preduzeća u procesu sakupljanja tog istog odvojenog ambalažnog otpada. Nedopustivo je da se npr. u kamion sa mešanim otpadom ubace kese sa odvojenim otpadom, a ovo nije bio redak slučaj u prošlosti. Naravno, pomaci postoje ali je proces sporiji nego što smo mi očekivali.

- Naši planovi su da nastavimo uzlaznom putanjom, pre svega u saradnji sa državom i resornim ministarstvom u delu poboljšanja postojećeg sistema, uvođenjem kriterijuma za rad operatera, jasnih obaveza-uputa ka lokalnim samoupravama o uniformnom sistemu primarne selekcije, čime bismo olakšali građanima Srbije da uvek mogu prepoznati gde se odlaže koji otpad.

Verujemo da je uspeh koji je Srbija postigla, a to je da za sedam godina od početka uspostavljanja sistema dostigne čak 50% količina recikliranog ambalažnog otpada, nešto na šta svi moramo biti ponosni. Ostaje nam narednih 50%, koji zahtevaju veća ulaganja, korišćenje pristupnih fondova EU na transparentan i ujednačen način.

Želim da podvučem da ćemo nastaviti da našim klijentima pružamo full-service, da partnerske lokalne samouprave i njihova komunalna preduzeća podržavamo i usmeravamo ka najboljim rešenjima, pre svega u interesu građana i da državi budemo partner u unapređenju sistema upravljanja ambalažnim otpadom.

- U cilju otpočinjanja borbe protiv nagomilanog otpada i zagađenja u rekama Srbije, izrađen je prvi pilot projekat pregradne brane za prikupljanje ambalažnog otpada na reci Raška u mestu Batnjik. Imajući u vidu da je u pitanju prvi ovakav model pregradne brane, planirano je da se u narednih godinu dana, u zavisnosti od oscilacije vodostaja reke, analizira predloženi model – prohromske plutajuće bove sa usipnim košem. I kao zaključak dođe do najboljeg rezultata, kako bi se model implementirao i na drugim rečnim tokovima.

Za očekivati je da će tokom godine pregradna brana biti i "poplavljena" i "nasukana", što će nam dati najbolji uvid u ponašanje predloženog rešenja, kao što je i bilo planirano od početka. Svaka promena vodostaja prilika je da projektanti i izvođači na terenu utvrde šta je neophodno uskladiti kako bi brana i prihvatni koš konstantno funkcionisali u sakupljanju ambalažnog otpada.

Nažalost, ovo nije brana "na dugme" pa da "radi ili ne", već model koji pre svega ne sme da naruši prirodni vodotok. Prvi mesec njenog "života" bio je turbulentan. Priroda je odlučila da nas stavi na test. Učimo i idemo dalje, do novih prepreka koje treba preći.

Najveći doprinos ovog projekta biće u dolasku do najoptimalnijeg rešenja za sakupljanje i zaštitu rečnih tokova od otpada, za šta je potrebno nekoliko meseci praćenja i optimizacije. Postavljanje ovakvih brana na rekama Srbije doprinelo bi da se iste očiste i u isto vreme da se edukacijom građana zaustavi dalje zagađivanje.

- U saradnji sa nadležnim ministarstvom ćemo raditi na postavljanju novih mobilnih brana. Za sada sa već postavljenom branom moramo da prođemo sva četiri godišnja doba i da onda najbolje rešenje postavimo na ostale reke.

- Za reciklere je najvažnije da postoje dovoljne količine sakupljenih sekundarnih sirovina koje su neophodne za popunjavanje njihovih proizvodnih kapaciteta. Što se sakupljačka mreža više širi i proces primarne selekcije to su i veće količine sakupljenog ambalažnog otpada. Ono što momentalno mnogo otežava da se primarna selekcija u Srbiji podigne na viši nivo je neformalni sektor koji je danas mnogo aktivniji nego što je bio 2012. godine, ali tome su doprinela otkupna mesta koja su otvarana od strane reciklera.

Dok god neformalni sektor ima sigurno mesto prodaje sekundarnih sirovina koje uzima iz kontejnera sakupljača dotle će isti samo rasti. Sekopaku je sve teže da ubedi sakupljače i javna komunalna preduzeća da razvijaju primarnu selekciju usled sve veće pojave neformanog sektora.

- Fokus Sekopaka od 2010. godine je razvoj primarne selekcije i unapređenje sistema upravljanja ambalažnim otpadom i na tome ćemo i dalje raditi zajedno sa državom kao partnerom. Preostalih 50% cilja ćemo ispuniti samo ako se svi aktiviramo zajedno - i partnerske lokalne samouprave i njihova komunalna preduzeća, kao i privatni sakupljači i recikleri - i pronađemo najbolja rešenja za Srbiju.