Vladimir Milovanović, generalni direktor Energoprojekta - Neko priprema neprijateljsko preuzimanje

Promet akcijama Energoprojekt Holdinga na Beogradskoj berzi u februaru ove godine bio je na nivou godišnjeg prometa za 2016. Trgovina akcijama je realizovana pod sumnjivim okolnostima koje ukazuju na moguće manipulacije na tržištu kapitala, sa kupcima skrivenim iza zbirnih računa. Sumnjive okolnosti kupoprodaje akcija i činjenica da se "kupac" skriva, ukazuju na potencijalne ambicije da se možda priprema "neprijateljsko" preuzimanje Energoprojekta. Zato smo podneli prijavu Komisiji za hartije od vrednosti, čije nalaze očekujemo, kaže u intervjuu za Blic Vladimir Milovanović, generalni direktor.

Međutim, Milovanović kaže i da su zaposleni i najveći broj akcionara odlučni, da svim pravnim sredstvima spreče sticanje kontrole nad kompanijom pod sumnjivim okolnostima. Za ovakav stav postoji nedvosmislena podrška države Srbije koja je pojedinačno najveći vlasnik Energoprojekta i u čijem vlasnišvu je paket akcija od 33,58%. Zato se i postavlja pitanje, ko je dovoljno drzak da ide protiv države?

Šta se desilo?

- Desilo se da je Dunav osiguranje, odnosno Dunav dobrovoljni penzijski fond, neočekivano prodao akcije Energoprojekta koje je imao u svom vlasništvu, tačnije 3,59% ukupno emitovanih akcija. To je bilo iznenađenje i za mene i sve ostale. Desilo se bez najave, a transakcija vredna oko 4 mil EUR obavljena za samo 30 sekundi od objave ponude za prodaju akcija na Beogradskoj berzi. Postavlja se pitanje ko je imao spremnih oko 500 miliona dinara na namenskom računu za kupovinu ovih akcija? Kao posledica ove iznenadne odluke Dunava, i švedski investicioni fond East Capital je odlučio da učini isto i proda svojih 2,29% akcija čija je vrednost oko 2,7 mil EUR, jer su se sa pravom zapitali šta se dešava ako državna firma prodaje svoje akcije u Energoprojektu. Razlozi Dunav osiguranja za donošenja odluke o prodaji akcija, okolnosti pod kojima je ta odluka doneta i ko je tu odluku doneo, kao i sam način na koji je izvršena prodaja na berzi, su posebna tema kojom teba da se pozabavi vlasnik Dunav osiguranja, odnosno Republika Srbija, dok je za nas mnogo važnije da se utvrdi ko je i na koji način te akcije kupio i koji su izvori finansiranja dve transakcije vredne oko 7 mil EUR.

Ko ih je kupio?

- Informacije kojima raspolažemo ukazuju da su kupci ovih paketa akcija lica koja su povezana sa postojećim akcionarima koji već poseduju značajni udeo u kapitalu Energoprojekta. Naša saznanja, kao i dokaze s tim u vezi dostavili smo Komisiji za hartije od vrednosti, koja bi sada trebala da utvrdi ko su stvarni kupci ovih značajnih paketa akcija i potvrdi naše sumnje u vezi sa njihovim zajedničkim delovanjem sa određenim akcionarima koji su već u vlasničkoj strukturi. Ako se dokaže da je reč o zajedničkom delovanju, biće jasno da kupac akcija nije postupio u skladu sa Zakonom i moraće da se suoči sa posledicama. I ovaj slučaj ukazuje na neophodnost da se na tržištu kapitala unapredi kontrola, regularnost transakcija i time zaštiti kredibilnost domaćeg finansijskog tržišta, što je u najboljem interesu ne samo Energoprojekta već i drugih listiranih kompanija kao i svih učesnika na tržištu. Optimista sam, jer verujem u profesionalnost Komisije.

Šta je sporno?

- Ukoliko i Komisija za HOV potvrdi sumnje i dokaze koje smo mi izneli u našoj prijavi, pokazaće se da su kupci ovih akcija zajedno sa povezanim licima zapravo već stekli više od 25% ukupno emitovanih akcija, što je po zakonu granica kada nastupa obaveza davanja ponude za preuzimanje. Ako smo mi u pravu, da su akcije kupila lica povezana sa postojećim značajnim akcionarima, onda to znači da je grubo prekršen zakon, što sa sobom nosi ozbiljne konsekvence. Energoprojekt isključivo kroz institucije može da rešava ovakve stvari, a izvor finansijskih sredstava i način kupovine tih akcija treba da bude predmet istrage drugih organa.

U kojoj meri to što se desilo može da ošteti preduzeće?

- Šteta je u tome što investitori i poslovni partneri Energoprojekta postaju zabrinuti jer nije isto da li firma radi u stabilnom vlasničkom okruženju, ugovara i realizuje poslove, ili postoji nestabilnost. Upravo zbog toga smo interventno kupili sopstvene akcije, da bi stavili do znanja investitorima i u Srbiji i u inostranstvu da ćemo braniti njihovu vrednost i poslovnu stabilnost. Efekata već ima, poslednjih nekoliko nedelja akcije rastu, zaustavljen je trend pada, pa ćemo videti. Mnogo zavisi i od nalaza Komisije.

Šta su danas najveći poslovi Energoprojekta?

- Radimo u 22 zemlje na četiri kontinenta, a u nekima od njih poslujemo duže od pola veka. Na svim tim tržištima ostvarujemo sve poslovne planove. Svi naši projekti su značajni i prema svim investitorima se odnosimo kao da nam je najveći i najznačajniji. Naravno, izdvajaju se veliki infrastrukturni i komercijalni projekti koje realizujemo u zemlji, jer smo dugo čekali da se ponovo pokažemo na delu kod kuće. Prošle godine je završena prva faza poslednje etape izgradnje železničke stanice Prokop i puštena u rad stanica sa 11 koloseka i najsavremenijim sistemom signalizacije i upravljanja. Otvoren je za sobraćaj tunel Šarani, a radovi na izgradnji deonice Koridora 11 na deonici Lajkovac–Ljig na kojoj gradimo tunel Brančići idu uglavnom po planu, iako predugo traje preprojektovanje i odobravanje izmena delova projekta. Naravno, tu je i izgradnja dve stambene kule na Beogradu na vodi, prvog objekta u nizu, koji će promeniti Beograd. Gradimo i predivan stambeni kompleks u Višnjici na opštini Palilula koji sami finansiramo.

Izvan naše zemlje, u Astani u Kazahstanu realizujemo značajan deo radova na izgradnji hotela Ritz Carlton i gradimo Energocentar u Minsku i poslovni objekat Gazproma u gradu Uhta u Rusiji. Protekle godine je premijer Kazahstana svečano otvorio objekat Forte banke koji smo izgradili u Astani, a predsednik Gane objekat Kargo centra na aerodromu Kotoko u Akri koji je najmoderniji kargo centar u Africi. Svi ti projekti nam omogućavaju da se dinamičnije podmlađujemo, da naši zaposleni u zemlji stiču potrebno iskustvo i da širimo obim realizacije u inostranstvu, kao i da osvajamo nova inostrana tržišta. Posle dugo vremena smo u poziciji da ponovo počnemo da rastemo i kada je reč o prihodima, dobiti, ali i u tome da zapošljavamo značajan broj mlađih ljudi, inženjera, tehničara, ekonomista, pravnika i kvalifikovanih radnika. Da bi smo ostvarili sve planove treba nam stabilnost u strukturi vlasnika akcija Energoprojekta i mnogo rada i zalaganja.

Gde je kompanija danas najdominantnija?

- Trenutno, najveća očekivanja za ugovaranje značajnih poslova imamo u Kazahstanu. Sa razvojem bilateralnih odnosa dve zemlje desili su se i podsticaji za naše veće angažovanje na ovom ogromnom tržištu. Tamo smo predali ponude za više projekata značajne finansijske vrednosti koja se meri u stotinama miliona dolara. U Nigeriji, Ugandi, Gani, Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Omanu i drugim zemljama naše poslovne aktivnosti se odvijaju prema godišnjim poslovnim planovima. Sve to je moguće ako imamo stabilnu poziciju u Srbiji.

Šta tamo konkretno radite?

- Svuda radimo sa državnim administracijama, tako da su za te zemlje ti projekti kapitalni. Većina ugovora se odnosi na projektovanje i izgradnju infrastrukture. U Ugandi i Peruu gradimo putnu infrastrukturu, u Nigeriji energetsku, u zemljama arapskog Golfa smo vodeći konsultant na projektima izgradnje elektro energetskih sistema i sistema snabdevanja pitkom vodom, a u Alžiru projektujemo brane za akumulaciju pitke vode. Svuda radimo kao srpski entitet.

Šta sve radite u Srbiji?

- Angažovani smo na nekoliko najpoznatijih projekata. To su dve stambene kule Beograda na vodi, zatim radovi na Koridoru 11 gde smo podizvođači kineske firme Shandong Hi-Speed na deonici Lajkovac-Ljig, gradimo nove i rehabilitujemo stare pruge kao podizvođači ruskih železnica, ali i niz važnih projekata za EPS kao investitora. Svuda nas ima, integrišemo srpske privredne resurse kao naše podizvođače i kooperante, i doprinosimo da se oni ponovo izgrade, pa čak i da nam postanu konkurencija. To bi bio dobar razvoj događaja. U Srbiji nemamo nekoga sebi ravnog, tako da se na ovom tržištu takmičimo sa raznim stranim firmama, zbog čega smo im i jedina prepreka da ostvaruju više profita.

Ko su vam najveći inostrani konkurenti?

- Razne kineske firme koje se, doduše, pojavljuju kao investitori. Tu je i Strabag, ali i razne druge kompanije iz Evrope. Srbija je tržište koje je najbliže EU i vrlo komfonforno za sve koji ovde dođu. Velika je poplava raznih evropskih firmi koje bi ovde želele da budu koncesionari, glavni izvođači. Međutim, i Energoprojekt bi neke od tih koncesija mogao da ponudi Srbiji, čak i pod boljim uslovima od stranih firmi. U interesu je države da domaće firme realizuju najizdašnije koncesije ili najfizibilnija javna-privatna partnerstva.

Ima li država razumevanja za ovu ideju?

- Tražimo put za to. Postepeno sve se menja na bolje.

Šta su problemi Srbije u ovoj oblasti?

- Suzbijanje sive zone, ali i da se uvedu kriterijumi da se na tenderima veće složenosti takmiče paritetne firme. Teško je da Energoprojekt na nekom tenderu pobedi firmu koja ima tri ili pet zaposlenih, a bilo je i takvih primera. Takve firme, naravno, ne mogu da ispoštuju ugovorene uslove, i onda dolazi do probijanja rokova, nekvalitetno izvedenih radova, jednom rečju, nanosi se velika šteta javnom interesu. Morala bi da se promeni metodologija predkvalifikacije, odnosno ko šta može uopšte da nudi na tenderima ili kroz javne nabavke. Ako firme koje nemaju kredibilitet realizuju investicije, nanosi se šteta i investitorima, državi, budžetu i čitavom privrednom okruženju. Takođe, važna je i brzina donošenja odluka u nekim ministarstvima. Svi veliki projekti su podložni ponekoj promeni u toku izgradnje, a onda odluke u vezi sa tim moraju brže da se donose efikasno da bi projekti bili realizovani u ugovorenim vremenskim okvirima.

Šta treba Srbiji kada je u pitanju građevina?

- Građevinarstvo svake zemlje je važna privredna grana, komponenta nacionalne ekonomije od vitalnog značaja za postizanje nacionalnih razvojnih ciljeva, ukupnog društvenog i ekonomskog napretka i poboljšanja kvaliteta života. Ekonomisti su oduvek ocenjivali da realizacija investicija u infrastrukturu predstavlja ključnu osnovu za produktivnost i rast, jer agregatan proizvod ulaganja u infrastrukturu ne predstavlja samo profite firmi koje realizuju te projekte, već i prihode države tokom njene izgradnje (porezi, doprinosi, rudne rente, akcize...), ali i povećanje ukupnog faktora produktivnosti i mogućnosti razvoja ostalih privrednih grana korišćenjem savremene infrastrukture. Visina investicija u infrastrukturne projekte u narednoj deceniji i duže, njihova jednovremenost i raznovrsnost, pozicionira Srbiju među atraktivna tržišta, dok sa druge strane generiše povećano zaduživanje radi finansiranja realizacije svih ovih projekata. Najveći pozitivni efekti na ekonomiju zemlje, doprinos razvoju privrede, rastu BDP -a i rastu zapošljavanja, se u takvim okolnostima mogu očekivati uz stvaranje adekvatnih uslova kojima će se omogućiti da domaće firme, rezidentni poreski obveznici, budu u ulozi glavnih izvođača infrastrukturnih projekata. To će obezbediti da ostvareni finasijski i drugi rezultati ostanu u zemlji.