Izvor: Novosti | Nedelja, 12.03.2017.| 10:31
Izdvojite članak Odštampajte vest

Jasmina Knežević, direktorka Opšte bolnice Bel Medic - Moramo vratiti ugled u regionu

Jasmina Knežević (Foto: Zdenko Stromar)
Da pacijenta lečite savesno i dobro, to se podrazumeva, ali samo to nije dovoljno. Pogotovo kad "za konkurenta" imate državno zdravstvo koje pruža "besplatnu" uslugu, o trošku solidarnog osiguranja. U privatnoj ustanovi on praktično drugi put plaća ono što je već platio kroz obavezno zdravstveno osiguranje i, onda, mora i da dobije mnogo više nego što je platio.

Sa ovakvim rezonom doktorka Jasmina Knežević, pedijatar-pulmolog, napustila je 1995. godine posao u državnom zdravstvu i mesto jednog od načelnika u Dečjoj bolnici za plućne bolesti Dragiša Mišović i otvorila privatnu praksu: u jednoj sobi, u ordinaciji koju je delila sa stomatologom. Sada je Bel Medic, jedna od najvećih privatnih lekarskih praksi u Srbiji, nalazi se na četiri lokacije i ima Opštu bolnicu, Polikliniku i Dom zdravlja.

- U to je uloženo puno energije i rada, ali i strasti - kaže doktorka Knežević, predsednica Upravnog odbora, osnivač i direktorka Bel Medica.

- Jeste teško, ponekad i jako teško, ali sve to doživljavam kao kreativnu igru iz koje nastaje nešto lepo. Kakav kapital smo odmah posle hiperinflacije mogli da imamo moj muž reditelj, slobodan umetnik, i ja kao lekar u državnoj službi? Samo jedan stan od 65 kvadrata kupljen na kredit! Ali, koliko god da je teško čovek mora da zna šta hoće i da bude produktivan. Danas mi je veliko zadovoljstvo što od toga što smo stvorili živi 350 stalno zaposlenih u Bel Medicu, više od 350 konsultanata i njihove porodice.

Ona kaže da je najteže u poslu raditi s različitim ljudima i menjati navike. Kako kaže, mnogo energije je morala da troši da neke principe koji su za nju normalni usadi drugima.

- Pacijent je ličnost, ljudsko biće, a ne medicinski slučaj. On je u privatnu praksu "pobegao" od neljubaznih sestara, nervoznih doktora, ili zato što tamo nije mogao da dobije uslugu. U privatnoj ordinaciji on je tražio najboljeg doktora, a njih smo angažovali iz državnog zdravstva. Trebalo im je usaditi potpuno drugačiji odnos prema pacijentu. Sad je lakše, ali ranije je bilo nerazumevanja, ljutnje, mnogi su i odlazili - kaže sagovornica Novosti.

Knežević kaže da je imala percepciju da radim nešto veliko i dobro, a suočila se sa tim da je u društvu privatna klinika imala negativnu konotaciju.

- Zato sam bila jedan od inicijatora da napravimo Asocijaciju privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije. Jer, ako nas država nije prepoznavala kao kredibilne partnere, možda je za to i bilo razloga.

Ona kaže da su njihovi najbrojniji klijenti poslovni ljudi koji hoće da plate pregled karticom, putem fakture, administrativne zabrane, ili privatnog osiguranja. To je bio način prevođenja poslovanja privatne lekarske prakse iz "crnog" na "belo", smatra Knežević.

- Mislim da je Bel Medic u tome imao pionirsku ulogu. Oni koji ni danas ne posluju tako su nam nelojalna konkurencija.

- Svi su u pokretu, ne samo lekari koji odlaze za boljim uslovima rada, nego i pacijenti. Ima primera da naši građani odlaze, recimo, u neke nove klinike u Makedoniji da se leče, ali i mi u Bel Medicu imamo sve više pacijenata iz inostranstva. Pacijenti idu tamo gde su dobri doktori, i dobre usluge. Nekad smo u regionu bili vodeći u medicini, a sad i naše državno, i privatno zdravstvo zaostaju. Izgubićemo mnogo ako kao država ne budemo promenili odnos, i napravili jedinstven, integrisani sistem.

Ona dodaje da dolaze vreme novih veština gde ženski princip daje bolje rezultate.

- Žene su radilice, ali ih muškarci nekako uvek stave u svoju službu. Malo je žena na rukovodećim mestima, što zbog manjka lične ambicije, što zbog "muškog" sistema.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.