Izvor: eKapija | Petak, 18.11.2016.| 11:48
Izdvojite članak Odštampajte vest

Peter Szijjarto, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske - Jačanje strateškog partnerstva kroz ekonomsku saradnju

Peter Szijjarto
Prošle godine oborili smo rekord u nivou trgovinske razmene između Srbije i Mađarske, a u prvih osam meseci ove godine imali smo rast od 4,7%. Mađarski izvoz je već premašio 840 mil EUR, tako da smo mi iz našeg ugla zadovoljni. Naravno, moramo da nastavimo da istražujemo oblasti u kojima možemo dalje da razvijamo saradnju i neke od njih smo već identifikovali.

Ovako Peter Szijjarto, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske, ocenjuje trenutne ekonomske odnose između dve zemlje. U intervjuu za eKapiju on govori o mađarskim investicijama u Srbiji, saradnji kompanija iz dve države i planu za ekonomski razvoj Vojvodine, kao i o predstojećoj izgradnji železničke pruge između Budimpešte i Beograda i jačanju strateškog partnerstva kroz zajedničke sastanke vlada Srbije i Mađarske.

eKapija: Srbija i Mađarska imaju brojne zajedničke ekonomske projekte, a nivo trgovinske razmene odavno nije bio ovako visok. Gde je najizraženija saradnja, u kojim sektorima?

- Mađarski MOL je druga najznačajnija kompanija u maloprodaji goriva u Srbiji i spremna je da dalje širi svoje prisustvo ovde. Vodovod Budimpešte vodi uspešne pregovore sa lokalnim vlastima širom Srbije, a imamo i mađarsku kompaniju za električnu energiju koja vodi prilično intenzivnu diskusiju sa EPS-om u vezi sa modernizacijom vaše elektro mreže. Tu je i najveća farmaceutska kompanija u Centralnoj Evropi sa solidnim udelom na srpskom tržištu, koja je takođe spremna da taj udeo uveća. Mislim da bi ovo mogli da budu glavni projekti u budućnosti.

Pomenuo bih i OTP kao najveću mađarsku banku koja je osnovala novo regionalno sedište za južnu Srbiju u Nišu, vredno pola miliona evra, a radimo veoma naporno i na modernizaciji železničke pruge između Budimpešte i Beograda, koja će biti veliki podsticaj za obe privrede.

eKapija: Koji je trenutni obim mađarskih investicija u Srbiji?

- U 2015. godini imali smo 232,4 mil EUR mađarskih investicija realizovanih u Srbiji. Spremni smo da dalje uvećavamo ulaganja i pokrenuli smo plan ekonomskog razvoja u Vojvodini ukupne vrednosti 150 mil EUR u trajanju od tri godine. Tokom prve godine već smo potrošili 10 mil EUR za podršku kompanijama u Vojvodini u oblasti poljoprivrede, malih i srednjih preduzeća i turizma. Veoma smo zahvalni srpskoj vladi što nije postavljala nikakve prepreke na putu ove saradnje.

Zadovoljni smo poslovnom klimom u Srbiji, iako naše kompanije očekuju određene promene u vezi sa regulativom, ali - uvek postoji prostor za unapređenje.

eKapija: Početkom septembra premijeri Aleksandar Vučić i Viktor Orban najavili su nove zajedničke projekte Srbije i Mađarske. Šta konkretno možemo očekivati i kakav je trenutni status pregovora o izgradnji železničke pruge Beograd-Budimpešta?

- Železnička pruga između Budimpešte i Beograda nam je u fokusu interesovanja. Premijeri Mađarske i Srbije učestvovali su na Samitu u Rigi između Kine i Centralne i Istočne Evrope, gde su potpisani neophodni ugovori. Kada je reč o mađarskoj strani, već je osnovano zajedničko preduzeće mađarske i kineske železničke kompanije koje je i odobreno (autorizovano) od strane Mađarskih državnih železnica, koja upravlja i nadgleda ceo proces. Počeli smo pregovore o kreditu sa kineskom bankom, tako da ćemo tender za izgradnju raspisati u martu 2017. godine, a u julu očekujemo potpisivanje ugovora sa izvođačem radova.

Ovo je naš plan pošto je situacija takva da Kinezi imaju sasvim očigledan izbor kada je reč o isporuci robe od grčke luke do Zapadne i Istočne Evrope - ona bi trebalo da ide kroz Srbiju i Mađarsku, ali sa trenutnom prugom između Beograda i Budimpešte to je priličan izazov.

eKapija: Fondacija Prosperitati potpisala je sredinom avgusta ugovore sa poljoprivrednicima koji imaju dvojno državljanstvo (srpsko i mađarsko), a koji su dobili sredstva u okviru konkursa za kupovinu zemljišta, razvoj turizma, kupovinu opreme za proizvodnju, finansiranje investicija i kupovinu opreme za mikro i mala preduzeća. Kako je došlo do ovakve vrste saradnje i koji je glavni cilj konkursa poput ovog?

Ministar Peter Szijjarto i novinar eKapije
- Kada je reč o Mađarskoj, mi iz istorijskih razloga imamo manjine na raznim stranama. Zato zastupamo stav da je naš interes jačanje mađarskih zajednica svuda gde one žive, jer je to istovremeno i naš interes i interes država u kojima se nalaze. Zato smo potpisali ove ugovore u tri kategorije - mala i srednja preduzeća, poljoprivreda i turizam. Fondacija Prosperitati je institucionalna podrška za to, a finansiranje je obezbedila mađarska vlada i to - 20 milijardi forinti (oko 65 mil EUR) direktnih nepovratnih sredstava i 30 milijardi forinti (97 mil EUR) prioritetnih kredita po veoma povoljnim uslovima. Tokom prve godine imali smo 3.000 prijava od kojih je 2.804 dobilo podršku u iznosu od 3,03 milijarde forinti (skoro 10 mil EUR).

Tako zapravo jačamo mađarsku zajednicu, ali istovremeno jačamo i srpsku privredu jer potrošnja i ekonomski rast dobijaju na ovaj način novi podsticaj. Mislim da je srpska vlada to jako dobro razumela.

eKapija: Mađarska je takođe otvorila kancelarije trgovinskih predstavništava u Srbiji, a Exim banka ima kreditnu liniju namenjenu mađarsko-srpskoj saradnji?

- Otvorili smo tri trgovinska predstavništva - u Beogradu, Novom Sadu i Subotici i to je zapravo državna kompanija u ingerenciji Ministarstva spoljnih poslova. Ona je odgovorna za promociju mađarskih kompanija, posebno malih i srednjih preduzeća, na stranim tržištima i za podršku njihovoj konkurentnosti. Kancelarije u Srbiji imaju iste nadležnosti i za sada to funkcioniše prilično dobro. Organizovali smo B2B sastanke, vodili kompanije na sajmove, konferencije, omogućili im nalaženje partnera i uspostavljanje saradnje...

Takođe, mađarska Exim banka ima svoju filijalu u Beogradu. Ova banka ima kreditnu liniju od 61,5 mil EUR posebno namenjenu saradnji mađarskih i srpskih kompanija i mislim da je to još jedan dodatni podsticaj. I mađarske i srpske firme mogu aplicirati za sredstva iz ove kreditne linije, bez obzira da li je reč o jednostavnim uvozno-izvoznim poslovima, zajedničkim joint-venture projektima ili udruženom učešću na tenderima na trećim tržištima.

eKapija: Koji su ostali aktuelni projekti prekogranične saradnje?

- Aplicirali smo zajedno za uspostavljanje dva nova granična prelaza - jedan bi trebalo da bude otvoren 15. jula 2017. godine, a drugi najkasnije 2018. Takođe, zajednički smo podneli aplikaciju za još jedan IPA fond, kako bismo projektovali i zatim izgradili železničku prugu između Segedina, Subotice i Baje, a prijavili smo se takođe i za neke poljoprivredne projekte.

eKapija: Mađarski zvaničnici nedavno su izjavili da je u interesu Mađarske da Srbija postane članica EU. Koliko su evropske integracije Srbije značajne za ekonomske odnose sa Mađarskom?

- Generalno, mi kao zemlja veoma podržavamo proširenje EU. Izazovi sa kojima se Evropa trenutno suočava mogli bi lakše da budu prevaziđeni ako ne budemo introvertni. Nažalost, to trenutno nije mainstream pozicija. EU je previše introvertna, jer je zauzeta nekim starim izazovima, što je razumljivo, ali to nije pravi način za rešavanje problema. Naš stav je da moramo da se borimo za proširenje!

Kada je reč o Srbiji, mi se opiremo svim pokušajima usporavanja procesa integracija jer je dovoljno samo razmotriti mapu Evrope - imate na jednoj strani EU, zatim belu rupu koja predstavlja Zapadni Balkan, i zatim ponovo EU. Smatramo da ćemo biti jači ako nas je više. A Srbija je definitivno spremna! Bez želje da bilo koga uvredim mogu reći da je vaša zemlja najmanje na istom nivou razvoja kao pojedine članice EU. Dakle, ne vidim zašto ne bismo primili Srbiju u članstvo.

Kada je reč o trgovini i privrednoj saradnji, bile bi znatno olakšane jer bismo imali iste standarde i pravila, bili bismo u carinskoj uniji, a i birokratija i administracija bi bile jednostavnije.

eKapija: Šta očekujete od zajedničkog sastanka dve vlade 20. i 21. novembra u Nišu?

- Prvo, mi na ovaj način jačamo naše strateško partnerstvo. Nekoliko godina unazad, ova vrsta odnosa između dve zemlje bila je totalno nezamisliva. Ali obe vlade i oba premijera uložili su napore u njihovo unapređenje. Shvatili smo da je mnogo bolje imati dobre odnose u susedstvu nego loše. Moramo svima da pokažemo da se istorijske tenzije mogu prevazići dobrom voljom.

Samo održavanje ovog zajedničkog sastanka je uspeh po sebi. Pri tome, imamo dosta tema za razgovor - trebalo bi da diskutujemo o jačanju saradnje između mađarske kompanije za električnu energiju i EPS-a, zainteresovani smo za više investicija mađarskih kompanija u vašim slobodnim zonama, a slažem se i sa ministrom Kneževićem da bi naše dve agencije za promociju izvoza trebalo da rade na harmonizaciji i podršci zajedničkim investicijama. Jedan mađarski ekspert za pristupanje EU već sarađuje sa ministarkom Jadrankom Joksimović, jedan će sarađivati sa Ministarstvom poljoprivrede, ali ako je srpskoj vladi potrebno još iskusnih stručnjaka za EU zakone i proces pridruživanja, mi smo spremni da ih obezbedimo. Tako u praksi podržavamo vaše napore na putu ka članstvu.

Naravno, razgovaraćemo i o regionalnoj i evropskoj politici jer su se brojni događaji odigrali širom sveta u prethodnom periodu, bilo je dosta iznenađenja, a naša dva premijera imaju prilično bliske stavove kada je reč o političkoj viziji i pogledu u budućnost. Zato je uvek dobro da razmene mišljenja o novonastalim situacijama. Sa Brexit-om i pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, situacija u Centralnoj Evropi dobija potpuno nove horizonte.

Marko Andrejić

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.