Izvor: eKapija | Utorak, 03.11.2015.| 07:50
Izdvojite članak Odštampajte vest

Gordana Plamenac, direktorka Turističke organizacije Srbije - Jedinstvo kongresne industrije osnov daljeg razvoja

Gordana Plamenac
Gordana Plamenac
Koliko su kongresni gosti poželjni govori podatak da oni utroše tri do četiri puta više novca na destinaciji od običnog turiste. Borave u luksuznim hotelima, spremni su da plate dodatne usluge, a ne štede ni na vanpansionskim sadržajima.

Iako zvanična statistika ne prati posebno potrošnju kongresnog gosta, ako uzmemo u obzir samo međunarodne kongrese koji su u održani u Srbiji 2014. godine, kreiran je direktan devizni priliv od oko 23 mil EUR, kaže Gordana Plamenac, direktorka Turističke organizacije Srbije.

Naša zemlja je odavno prepoznata u svetu kao bitna kongresna destinacija, a Plamenac u razgovoru za portal "eKapija" govori o tome kako vidi dalji razvoj kongresnog turizma u Srbiji, koje probleme treba rešiti, i na koji način će delovati Kongresni biro Srbije koji posluje u okviru TOS-a.

eKapija: Koliki udeo imaju kongresni turisti u ukupnom broju poseta? Kako su se menjale te brojke u poslednjih nekoliko godina i šta je doprinelo tome?

- Srbija već nekoliko godina zaredom beleži porast broja dolazaka i noćenja stranih turista. Oni čine oko 30% ukupnog broja gostiju u našoj zemlji, i najveći broj ovih gostiju upravo bira Beograd. Neophodno je navesti da od ukupnog prometa koji se ostvari u beogradskim hotelima, 70-80% ostvaruju zapravo poslovni i kongresni gosti. Ovi podaci su veoma interesantni, jer otkrivaju da je Beograd prepoznat kao kongresna destinacija, ali i da postoji dosta prostora za unapređenja u drugim turističkim proizvodima, kao što je tzv "city break". Porast broja dolazaka stranih turista, mahom kongresnih gostiju, u nekoliko prethodnih godina je i rezultat unapređenja hotelske infrastrukture otvaranjem novih hotela, većinom međunarodnih hotelskih lanaca.

Kongresni turizam beleži snažan rast u Srbiji u poslednjih osam godina zahvaljujući i velikim naporima Kongresnog biroa Srbije koji deluje u okviru Turističke organizacije Srbije. U odnosu na 2007. godinu, kada je Kongresni biro formiran, Srbija je sa 69. mesta u svetu i 11 održanih kongresa, prema podacima Međunarodne kongresne asocijacije – ICCA, ove godine došla na 46. poziciju sa 67 održanih kongresa u 2014. godini.

eKapija: Koliko kongresni turista u proseku ostavi novca i koliko se godišnje zaradi od poslovnog turizma u Srbiji?

- Kategorije kongresnih gostiju po svojim motivima putovanja, potrebama, ali i zbog specifičnog načina donošenja odluka o destinaciji koju posećuju, se razlikuju od redovnog, odmorišnog turiste. Kongresni gost koristi usluge hotela viših kategorija, spreman je da plati dodatne usluge, i značajna sredstva ostavlja na destinaciji kroz vanpansionsku potrošnju. U praksi to znači da kongresni gost utroši 3 do 4 puta više novca na destinaciji. Uzimajući u obzir međunarodna istraživanja i proseke, kongres koji okupi 1.000 delegata u destinaciji kroz direktnu potrošnju ostavlja 1.000.000 EUR.

Jedan od najvećih kongresa u Beogradu u "Sava centru" - ESGO 2009, sa više od 3.000 učesnika
Jedan od najvećih kongresa u Beogradu u "Sava centru" - ESGO 2009, sa više od 3.000 učesnika
Zvanična statistika ne prati posebno potrošnju kongresnog gosta, ali ako uzmemo u obzir samo međunarodne kongrese koji su u održani u Srbiji 2014. godine kojih je bilo 67, kreiran je direktan devizni priliv od oko 23 mil EUR. Na ovo je neophodno dodati i prihod organizacija domaćih kongresa, kao i prihode od poslovnih ljudi koji dolaze iz individualnih poslovnih razloga. Imajući u vidu da je budžet namenjen promovisanju Srbije kao kongresne destinacije na nivou od 200.000 EUR, ostvareni su odlični rezultati.

eKapija: Srbija i Beograd su na listi top 50 kongresnih destinacija u svetu. Možemo li bolje od toga i imamo li konkretne korake kako dalje razviti tu vrstu turizma?

- Osnivanjem Kongresnog biroa Srbije (dela Turističke organizacija Srbije) 2007. godine, prvi put se organizovano pristupilo međunarodnom kongresnom tržištu, jer je kroz program Partnerstva okupljena čitava kongresna industrija. Danas Biro okuplja gotovo 80 članova iz kategorija kongresnih centara, hotela i kongresnih agencija. Stoga, jedinstvo kongresne industrije na bazi javno-privatnog partnerstva je osnov svakog daljeg razvoja i napredovanja. Dalje, kvalitetna hotelska ponuda postoji, i više ne postoje nedoumice stranih klijenata o nivou usluge. Takođe, kroz Program ambasadora koju okuplja naše najviđenije profesore, naučnike i stručnjake, kreiran je sistem proaktivne prodaje destinacije kroz proces kandidovanja. Ali ono što je goruće pitanje se odnosi na unapređenje čisto kongresnih kapaciteta, a ovde pre svega mislim na "Sava centar", koji je pokretač i generator najznačajnijeg dela međunarodnog kongresnog tržišta.

eKapija: S obzirom na to da je veliki broj stranih i domaćih investicija u hotelskim turizam rešio problem nedovoljnog broja hotela u Beogradu, koji su dalji koraci za hotelijere?

- Struktura smeštajnih kapaciteta u najvećem delu odgovara zahtevima potreba inostranih gostiju. Kako bi se povećali prosečna zauzetost soba i cene po kojima se te sobe prodaju, neophodno je dalje raditi na direktnoj promociji Srbije kao kongresne destinacije. Specifičnosti kongresnog turizma čine da nije dovoljno samo sedeti u kancelariji i reagovati na pozive i poruke. Naprotiv, uspešne su one destinacije i oni hoteli koji proaktivno prodaju, u smislu da rade istraživanja tržišta i targetirano pristupaju klijentima. U tom smislu, aktivnosti Biroa, kao što su pomenuti Program ambasadora, ali i organizacija FAM putovanja (besplatnih putovanja za turističke agencije i konsultante) su jako dobri načini podizanja broja međunarodnih događaja u Srbiji.

eKapija: S druge strane veliki problem je i loša infrastruktura. Hoće li biti nekih promena na tom polju?

- Kada govorimo o kongresnoj infrastrukturi, kritično pitanje se odnosi na stanje nosećih kongresnih kapaciteta, kao što je "Sava centar". Svojim gabaritima i strukturom "Sava centar" može u određenoj meri da odgovori na zahteve stranih klijenata, ali je evidentno da je neophodno uložiti sredstva u njegovu rekonstrukciju i unapređenje, kao i uvođenje dodatnih sadržaja poput namenskog izložbenog prostora. Neophodno je istaći da je bitno i pitanje menadžmenta kongresnih kapaciteta, te uključenosti čitave kongresne industrije u zajedničke aktivnosti.

eKapija: Koliko se godišnje održi poslovnih događaja u Srbiji? Kako bi se mogao povećati taj broj, a samim tim i broj stranih poslovnih turista?

(Foto: Pressmaster/shutterstock.com)
- U 2014. godini broj stranih događaja koji ispunjavaju međunarodne kriterijume je bio 67. U poređenju sa prethodnim godinama taj broj je neznatno manji, ali ne tako dobar pokazatelj je i činjenica da opada broj velikih događaja koji okupljaju više od 1.000 delegata, a koji se organizuju u Beogradu. Jasno je da je glavni uzrok tome stanje glavne kongresne infrastrukture. Ipak, u daljem periodu kroz pomenute aktivnosti, radiće se na povećanju broja stranih događaja.

eKapija: Šta na tom polju mogu uraditi turističke agencije s obzirom na to da su uglavnom fokusirane na odvođenje domaćih poslovnih ljudi u inostranstvo, ali i ne na privlačenje stranih?

- Kada govorimo o kongresnom turizmu, ja mislim na rad sa DMC i PCO agencijama, tj. entitetima koji su fokusirani na dovođenje stranih poslovnih gostiju. Program Partnerstva Biroa jasno definiše koje su to prava i obaveze agencije da bi mogla da sarađuje sa Biroom, ali nameće i jasna pravila kojih moraju da se drže. Dešava se da turističke agencije sebe nazivaju kongresnim organizatorima, ali se u stvari radi o odvođenju naših delegata na strane kongrese. U tom smislu, one nisu interesantne za dalje aktivnosti i promovisanje Srbije kao kongresne destinacije.

eKapija: Na koji način bi onda agencije mogle da unaprede svoje poslovanje u domenu kongresnog turizma?

- Unapređenje je moguće jedino kroz usaglašavanje poslovanja po međunarodnim standardima. Ovo podrazumeva da svaka agencija koja želi da se bavi kongresnim turizmom mora da ispuni standarde da bi bila uključena u ukupne aktivnosti Biroa i čitave kongresne industrije. U suštini, agencija se mora specijalizovati za kongresni turizam i organizaciju događaja i korporativnih tura.

eKapija: Gde su u Srbiji najveći potencijali za kongresni turizam. Imate li neke pozitivne primere razvoja, a da to nije Beograd?

- Osim Beograda, Subotica, Novi Sad, Zlatibor i Kopaonik su ozbiljne kongresne destinacije. Razvojem kapaciteta i Stara planina pretenduje na ovo mesto. Da bi se destinacija deklarisala kao kongresna mora da postoje određeni uslovi u pogledu kvaliteta smeštaja i postojanja dodanih sadržaja.

eKapija: Koji su naredni koraci Kongresnog biroa Srbije i TOS-a na ovom polju?


- Kongresni biro Srbije u narednom periodu biće fokusiran na nekoliko ključnih aktivnosti. Pre svega, Srbija ima nastup na jednom od najvećih sajmova kongresnog turizma IBTM, i pored Kongresnog biroa Srbije, predstaviće se i najbitniji hoteli i kongresne agencije. Reč je poslovnom sajmu koji funkcioniše po principu unapred zakazanih sastanaka sa kvalifikovanim kupcima. Očekujemo realizaciju više od 150 sastanaka u toku 3 dana trajanja Sajma. Takođe, do kraja godine organizovaćemo i "Dan asocijacija", svojevrstan događaj koji služi za podizanje nivoa znanja stručne javnosti o tome na koji način Kongresni biro zajedno sa čitavom industrijom može da asistira u dovođenju stranih kongresa. Takođe, Biro će organizovati i seriju treninga za predstavnike kongresne industrije na temu napredne prodaje destinacije i kapaciteta.

Vedrana Džudža


Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Poslovna putovanja - dobra organizacija štedi vreme i novac" možete pročitati OVDE.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE