Izvor: eKapija | Nedelja, 07.12.2014.| 15:38
Izdvojite članak Odštampajte vest

Nataša Sekulić, direktorka prodaje kompanije IBM - Najbolje radim kad me "gurnu" iz sigurne zone

Nataša Sekulić
Njen moto je da se sve može uraditi – sa osmehom. I zaista, u kancelariji na 20. spratu poslovnog centra "Ušće", nema "treniranja strogoće" i hladne poslovne atmosfere.

Nataša Sekulić je u kompaniji IBM već skoro 12 godina. Počela je u Beogradu, pa nastavila u Pragu i Bukureštu. Pre osam meseci se "vratila kući", na poziciju direktorke prodaje za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju. Iako ne propušta da istakne koliko je zadovoljna time što je u IBM-u "prošla onoliko koliko u nekoj drugoj firmi možda ne bi za čitav radni vek", ne krije ni koliko joj je drago što je ponovo u Beogradu, i koliko je ponosna na svoj tim u Srbiji.

U intervjuu za "eKapiju", Nataša Sekulić otkriva da je kao mala bila "pravi štreber", da i danas ne odustaje od učenja, zašto voli Dilana Doga i Hemfrija Bogarta, koliko je balans važan u poslu, kako funkcioniše "politika otvorenih vrata", zašto najbolje radi kad je izguraju iz "sigurne zone" i sa kim se konsultuje pre važnih odluka u životu.

"Znala sam i šta hoću i šta neću"

Rođena je u Čačku, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Odluka da upiše Elektrotehnički fakultet u Beogradu bila je, kaže, sasvim prirodna i očekivana.

- Moj otac je završio ETF, i uz njega sam se interesovala za ovu oblast. Mnogo sam volela matematiku i dobro mi je išla – kaže naša sagovornica, dodajući kroz smeh da je u školi bila "apsolutni štreber".

- Ko šta radi, ja sam bila sa knjigom. Ta navika mi je ostala do danas, uvek imam 2,3 otvorene knjige na stolu, a najviše čitam ujutru, jer sam ranoranilac. Čitam bukvalno sve – od stručne literature, preko psihologije koja me je oduvek interesovala, pa sve do lagane literature. Volim i stripove, najviše "Dilana Doga" i "Martija Misteriju".

Nakon diplomiranja, bila je angažovana na nekoliko projekata na fakultetu. Ipak, nije želela da ostane tamo, već je odlučila da svoje znanje primeni – u praktičnom radu. Posao u IBM je, kaže, dobila jednostavno - preko oglasa. Iako je paralelno imala još dva razgovora za posao, nije joj bilo teško da donese odluku.

- Znala sam da će mi kompanija kao što je IBM pružiti mnogo mogućnosti, i za učenje i za napredak. Sa druge strane, mislim da su oni mene zaposlili zbog energije i volje, i zbog vrlo jasnog artikulisanja onog što hoću i onog što neću.

U IBM-u je, tokom rada u Srbiji, promenila nekoliko pozicija. Odlučno je koračala napred, uz stalno učenje, nove treninge i edukacije, pa je išla stepenik više. Onda je 2012. stigao poziv da bude asistent generalnog direktora IBM-a za Centralnu i Istočnu Evropu, i da se preseli u Prag.

Iako, priznaje, nije bilo jednostavno promeniti okruženje i odvojiti se od porodice i prijatelja, nije se mnogo razmišljala da li da prihvati ponudu. Treba iskoristiti svaku šansu, ista vam se neće pružiti za tri ili šest meseci, kaže naša sagovornica. Danas je izuzetno srećna što je tako postupila, i što je nastavila da radi po ovom principu.

U Češkoj je stekla veliki broj poznanstava i naučila kako funkcioniše čitava kompanija IBM. Naučila je mnogo o menadžerskom poslu, o tome kako se radi sa ljudima, kako se strukturira poslovanje...

- Odlazak u Prag bio je jedno ogromno iskustvo. Ova pozicija upravo je tako i osmišljena – kao kombinacija rada i učenja. Suština je da vidiš kako radi neko ko je na tako visokoj poziciji, da upoznaš ljude sa kojima direktor sarađuje i da oni upoznaju tebe, kao i da saznaš kako funkcionišu svi odeljci u IBM-u kako bi dobio celovitu sliku – kaže naša sagovornica.

Sa druge strane, posao u Bukureštu, gde je bila glavna operativna direktorka za Jugoistočnu Evropu i Rumuniju, bio je "teška, ali važna škola".

- Nema prostora za grešku. Morala sam da budem vrlo obazriva i da vrlo brzo učim.

Iako je ideja bila da na toj poziciji ostane duže, nakon godinu dana otvorilo se mesto u Beogradu.

- Obradovala sam se kada su mi ponudili da se vratim u Srbiju, jer je, uz poštovanje svih drugih regionalnih IBM kancelarija, kvalitet tima u Beogradu zaista na zavidnom nivou. Ovde zaista imamo šansu za velike poslove – kaže sagovornica "eKapije".

"Više se smejemo"

Dan na poslu počinje obaveznim čajem sa kolegama. Kancelariju deli sa glavnim operativnim direktorom Milošem Nikolićem, i kaže da joj mnogo znači razmena utisaka i to što se svakodnevno konsultuju.

Iako će, kako kaže, tek sledeće godine moći da sumira rezultate svog rada u Beogradu, Nataša Sekulić smatra da je njen uspeh to što je u tim donela stav da se sve može uraditi sa osmehom.

- Mislim da smo i Miloš i ja, zajedničkim radom, razbili "namrgođenost", i da se svi u timu više smejemo. Sve uspevamo da uradimo sa osmehom, i potpuno smo dostupni za sve zaposlene. Nemamo strogu hijerarhiju, što omogućava veću fleksibilnost i bolji rad, jer nema pritiska i stresa.

A zbog toga ponekad u njihovoj kancelariji, čija su vrata uvek otvorena, zna da bude i "kao na traci".

- Naravno, postoji definisana agenda koja mora da se isprati, ali u međuvremenu moramo da se pozabavimo i mnogim drugim pitanjima koja se pojave. Smatram da sve dodatne poslove treba rešavati u hodu i odmah, a ne zapisivati, odlagati i ostavljati za sutra, jer se onda nikad neće obaviti – kaže naša sagovornica.

Ipak, smatra da prekovremeno ostajanje na poslu nikome, pa ni šefu, ne sme da postane pravilo.

- Mora da postoji balans. Ako neko svakog dana mora da ostane u kancelariji do 9 uveče, znači da nešto tu "ne štima", bilo u organizaciji ili strukturi, izboru prioriteta ili efikasnosti. Uvek će postojati momenti kada morate da ostanete duže, ali ako to postane stalni princip, onda dolazi do zamora materijala i nervoze, a onda ćete lakše i napraviti grešku. Trpi i kompanija i privatni život. Takođe, mislim da kada ste na odmoru, onda ste na odmoru, i ne treba da mislite o poslu.

"Svaki šraf je važan u motoru"

Naša sagovornica ističe da je u svakoj kompaniji od ogromnog značaja da šef ume da motoviše zaposlene i da ih pohvali.

- I to ne ponekad, nego konstantno. Ljudi prepoznaju kada ih uvažavate i cenite njihov rad, a osećaj pripadnosti je najbolja motivacija. To važi za sve zaposlene, bez obzira na poziciju – svaki šraf je važan u motoru. Takođe, često pitam i kako oni vide mene i saradnju sa mnom.

Na pitanje gde vidi sebe za pet godina, iskreno kaže da – ne razmišlja o tome.

- Ni pre pet godina nisam mislila da ću biti ovde. Sve se dešavalo prirodno i spontano, a tako je i najbolje. Ići ću tamo gde ću dobiti nova znanja i gde ću napredovati kao ličnost. Tamo gde ću doneti vrednost ekipi.

Zahvalna je šefovima, koji su, kako kaže, znali da prepoznaju kada treba da je "poguraju".

- Prepoznali su momente kada treba da me pozovu. Moj sadašnji šef voli da kaže: "Čim vidim da si u "komfor zoni", gledam da te "gurnem" iz nje jer znam da tada postižeš najbolje rezultate.

I "kućni miš" i avanturista

Kad ne radi, kaže, obično je sa knjigom ili uz neki dobar film. Ne krije da je više privlači hedonizam i kućna atmosfera nego ludi provodi, da ima svoja mesta u gradu gde godinama odlazi, ali i da povremeno "mora" da posluša savete prijatelja i izađe u neki sasvim drugačiji klub, restoran, splav...

- Sad sam u fazi starih filmova iz pedesetih i šezdesetih, Hemfrija Bogarta i Lorin Bekol, mada volim različite žanrove, nisam isključiva. Volim da vikendom odem sa prijateljicama u neki spa centar, tamo se opuštam... Dobra stvar je što je moj momak avanturista, pa sa njim izlazim iz uloge "kućnog miša". Recimo, zavolela sam vožnju motorom.

Voli da putuje, a posebno je očarao Istanbul.

- Kada sam ga otkrila, postao je moja omiljena destinacija za odmor.

Ne krije i da uvek nađe vremena za odlazak u rodni Čačak.

- Često idem tamo. Jako sam vezana za porodicu, i za sve velike i važne odluke se konsultujem sa roditeljima. Naravno, na kraju bude onako kako ja želim, ali nisam isključiva i volim da saslušam tuđu argumentaciju. Možda je neko, iz drugog ugla, video malo bolje.

Biografija

Nataša Sekulić član je IBM tima od 2003. godine. Direktorka prodaje za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju postala je u aprilu 2014. Pre toga, radila je u Bukureštu kao glavna operativna direktorka (chief operating officer) za Jugoistočnu Evropu i Rumuniju, kao i u Pragu, kao asistent (executive assistant) generalnog direktora IBM-a za Centralnu i Istočnu Evropu. Diplomirala je telekomunikacije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu (2000. godine), a ima i MBA titulu sa londonske "Warwick Business School" (2013. godine).

Milica Stevuljević

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.