Dejan Simić, generalni direktor "Paraćinke" - Slatkiši iz Paraćina uskoro i na Bliskom istoku

Kompanija "Paraćinka" iz Paraćina u ovoj godini obeležava veliki jubilej - 90 godina rada, a od 2011. kada je većinski vlasnik postala trgovinska kompanija "Silbo", predstavlja i jedan od retkih uspešnih primera privatizacije u Srbiji.

Sumirajući utiske povodom jubileja, Dejan Simić, generalni direktor "Paraćinke", u razgovoru za "eKapiju" otkriva da je zadovoljan poslovanjem firme s obzirom na to da se zacrtani planovi ostvaruju. Za prvih devet meseci ostavaren je rast prodaje od 8%, u odnosu na isti period prošle godine. Izvozna tržišta se proširuju, pa tako osim bivših jugoslovenskih republika, "Paraćinka" izvozi u Bugarsku, Česku, Švedsku i Rusiju, a pregovori postoje za tržista Belorusije, Belgije i Iraka.

eKapija: Koliko slatkiša je "Paraćinka" proizvela tokom 2013. godine, a koje su prognoze za ovu?

- U 2013. proizveli smo 950 tona gotove robe, a težimo da zalihe budu na optimalnom minimum. Za 2014. plan je 1.020 tona, ali ćemo zbog majskih poplava i zastoja morati da ga korigujemo, na verovatno oko 980 tona.

eKapija: Očekujete li porast prodaje i za koliko?

- Za prvih devet meseci imamo rast prodaje od 8% u odnosu na isti period prošle godine i bićemo zadovoljni. Cilj nam je da se taj trend zadrži do kraja godine, jer svi statistički podaci ukazuju na pad potrošnje u Srbiji, ali i na regionalnim tržistima.

eKapija: Šta biste ocenili kao svoju najveću prednost među konkurencijom?

- Trenutno najveća prednost, a na otvorenim tržistima prednost nikada nije večna, je prepoznatljivost robnih marki, dobar odnos cene i kvaliteta i dobro organizovan sistem prodaje i distribucije koji je poveren kompaniji "Silbo".

eKapija: Za kojim proizvodima "Paraćinke" vlada najveća tražnja?

- Naši najprodavaniji proizvodi iz bombonskog asortimana su "komprimat pepermint", "voćni mix" od 90g i 300 g, "milky dream", "pepermint" sa čokoladom, a iz programa žvakaćih guma "balonka", "skip" i "žvazbuka" (u tubi i komadu).

eKapija: Čuvena "žvazbuka" ponovo je u prodaji od ove godine. Možemo li očekivati nove proizvode iz "Paraćinke" na tržištu?

- Poslednje dve godine povećali smo asortiman za 10 novih proizvoda. Zasad nemamo u planu dalje proširivanje, iako ideje svakako postoje. Postalo je veoma teško i skupo proizvoditi i prodavati širok asortiman, jer su kupci iz svih kanala prodaje postali zahtevniji i rigorozniji, a i konkurencija je vrlo jaka.

eKapija: Da li ste razmišljali o uvođenju novih grupa proizvoda, poput proizvodnje grickalica ili čokolade?

- Zasad ne. U ovim vremenima, manji je problem obezbediti finansijska sredstva za investiranje u odnosu na problem tržišne perspektive novog proizvoda. Nije lako napraviti novi proizvod, a još je teže i skuplje tržišno ga pozicionirati.

eKapija: Koji deo proizvodnje je namenjen izvozu i koliko će robe ukupno biti izvezeno do kraja 2014? Da li beležite rast prodaje u inostranstvu?

- U prvih devet meseci ove godine ostvarili smo rast od 12%, u poređenju sa istim periodom prošle godine. Na izvoznim tržistima zastupljeno je oko 70% našeg asortimana, a veće učešće ima bombonski program. Do kraja godine očekujemo da će biti izvezeno oko 150 tona robe.

eKapija: Osim bivših jugoslovenskih republika, gde su još prisutni slatkiši iz "Paraćinke", da li je u planu širenje izvoznih tržišta?

- Izvan tržista bivših jugoslovenskih republika, izvozimo još i u Bugarsku, Česku, Švedsku i Rusiju, a pregovaramo o izvozu na za tržista Belorusije, Belgije i Iraka.

eKapija: Za tri godine, od kada je "Paraćinka" privatizovana, do danas investirano je oko 2 mil EUR. Koja ulaganja možemo očekivati u narednom periodu?

- Dalja ulaganja će biti određena u zavisnosti od zahteva i potreba koja dolaze sa tržišta, što znači da će fokus biti na opremi i na marketinškim ulaganjima. U kom obimu i poziciji, procenjivaće se u skladu sa daljim razvojem poslovnih aktivnosti i ekonomskom situacijom.

eKapija: Šta će biti prioriteti kompanije u 2015. godini?

- Prioritet će svakako biti povećanje obima proizvodnje i prodaje kao egzistencijalnih funkcija, posebno u kontekstu negativnih trendova u privredi i izvesnog daljeg pada potrošnje. Svi ostali prioriteti su iza toga i u funkciji ostvarivanja prvog. To znači veći i bolji rad na postojećim i otvaranje novih tržista i kupaca, kreativniji marketinški nastup, uz konstantno održavanje tehnološke sigurnosti proizvodnje.

Ivana Bezarević