Izvor: Mozzart sport | Četvrtak, 02.10.2014.| 09:06
Izdvojite članak Odštampajte vest

Nikola Peković, košarkaš - Ni u snu nisam očekivao poraz od Holandije

Nikola Peković
Nikola Peković (Foto: Mozzart sport)
Ime Nikole Pekovića ovog leta je punilo tabloide i portale u regionu, pa je centar "Minesote" osetio onu vrstu slave koja više priliči filmskim ili muzičkim zvezdama. Priznao je da mu to uopšte nije prijalo, pa se u razgovoru za "MOZZART Sport" vratio na svoj pravi teren i sportske teme.

Poslednjeg dana leta, nekih 48 časova pre nego što će krenuti na dug put do SAD-a i početi pripremu za novu NBA sezonu, Nikola Peković stiže na uplatno-isplatno mesto "MOZZART"-A u Ustaničkoj ulici. Ulazak gorostasnog centra u lokal izazvao je prvo komešanje, potom oduševljenje prisutnih i još jednom nas podsetio koliko je div iz Bijelog Polja omiljen u Beogradu.

Njegov strelovit uspon ka vrhu evropske i svetske košarke poklopio se, nažalost, sa raspadom zajedničke države Srbije i Crne Gore, pa i dan-danas – kao recimo nedavno u finalu Svetskog kupa, kada je starter "Minesote" više puta pominjan u komentarima čitalaca portala "MOZZART"-a posle utakmice protiv SAD-a ("eh da je tu Peković...") – mnogi uzdahnu na pomisao da smo mogli da ga imamo u centarskoj liniji reprezentacije. Ta knjiga je, ipak, odavno zatvorena, a tema za razgovor ima na pretek.

Nikola Peković nije bio na parketu više od pet meseci, ovog leta nije imao reprezentativne obaveze, niti je bio deo nekog NBA trejda, ali bio je u žiži više nego ikad. Tabloidi iz regiona su nas revnosno izveštavali o tome kako provodi slobodne dane, gde izlazi, s kim je i gde viđen, koliko troši... Priznao nam je da je bio zatečen celom situacijom, ali pre toga zanimale su nas strogo sportske teme.

Niko nije očekivao onakav rezultatski krah Crne Gore u kvalifikacijama za Evrobasket 2015. Nacionalni tim tvoje zemlje je smatran za favorita u konkurenciji Izraela, Holandije i Bugarske, ali je na kraju završio treći u grupi i dogodine neće igrati na smotri najboljih na Starom kontinentu. Kako si sve to doživeo?

– Naravno, iako nisam igrao, pratio sam pomno šta se dešava... Mislim da se neke stvari nisu poklopile kako bi trebalo. Naravno, ne sumnjam da su svi imali potrebnu želju i volju za dobar rezultat. Nikako ne bi trebalo to što se dogodilo doživeti kao "smak sveta", mada sada imamo preveliki "luft" do sledećeg velikog takmičenja. Tek za tri godine je Evrobasket, dug je to period... Ne znam šta se i da li se nešto događalo u timu, a na ljudima iz Saveza je da dobro sve analiziraju i preduzmu odgovarajuće korake.

Još uvek zvuči neverovatno da je Crna Gora dva puta poražena od Holandije?! Kao da se igrao fudbal, a ne košarka?

– Sigurno da porazi od Holandije, posebno onaj u Podgorici, najviše bole. Naravno da ni u snu nisam očekivao da je tako nešto moguće, ali eto dešava se. Košarka je to...

Da si igrao u kvalifikacijama, rezultat Crne Gore bi sigurno bio drugačiji. Da li možda osećaš da ti ljudi u domovini zameraju što si propustio ovo reprezentativno leto?

– Svi su mislili da ne igram zato što ne želim, ali naravno da to nije istina. Imam povredu koju dugo vučem, poslednja dva meseca u prethodnoj NBA sezoni odigrao sam svega desetak utakmica. Kada imate problem s Ahilovom tetivom, morate da ga rešavate i da mirujete, jer je to ozbiljna povreda. Radio sam specijalne terapije u Njujorku i rečeno mi je da tek 1. avgusta počnem da trčim normalno, kao i da ću moći tek u septembru raditi s jačim kontaktom. Tu su stvari čiste i jasne. Nisam mogao da pomognem reprezentaciji Crne Gore i žao mi je. E sad, znam da će ljudi, možda i jedan deo medija, i dalje reagovati negativno na sve to, jer mi smo specifična sredina. Inače, nisam uopšte govorio za medije u poslednje vreme, ovo mi je prvi intervju koji dajem ove godine.

Koliko si pratio neverovatan uspeh Srbije na Svetskom kupu u Španiji?

(Foto: Aleksandar Parezanović)
– Gledao sam svaku utakmicu, bukvalno svaku. Stvarno su momci igrali dobro. Sigurno da im je psihološki težak bio poraz od Francuske u grupi, ali izdigli su se iznad te situacije. U nokaut fazi su bili fantastični, posebno protiv Brazila i ponovo Francuske. To su bile sjajne utakmice, tačnije neverovatne. Sa skoro svim igračima iz reprezentacije Srbije sam ili igrao, ili igrao protiv njih. Dobro ih poznajem, ali priznajem da nisam očekivao da će postići ovako nešto. Naravno, bilo mi je mnogo drago.

Koliko su te iznenadili igrači poput Nikole Kalinića i Stefana Jovića?

– Odlično su igrali, nema šta... Velika je tu zasluga selektora Aleksandra Đorđevića, uradio je sjajan posao. Čuo sam da su ga mnogi osuđivali i otpisivali unapred, posebno što se neki igrači nisu odazvali, a i dogodilo se ono sa Micovim pred put u Španiju... Đorđević je očigledno stvorio odličnu hemiju u timu, a bez toga nema uspeha na reprezentativnom nivou. To je možda i najvažnije.

Orlovi nisu pružili jači otpor selekciji SAD-a u finalu. Protivnika poznaješ baš dobro, da li je Srbija ipak mogla bolje?

– Nikako ne bi trebalo nešto zameriti tim momcima. Napravili su strašan uspeh samim ulaskom u finale s Amerikancima. Možda su malo izgoreli u velikoj želji da naprave još jedan podvig, najveći od svih. Znam sve njihove igrače baš dobro, protiv svakog sam igrao i čudno mi je što su ih negde nazivali maltene "drugom postavom" SAD-a. To naravno nema veze s realnošću. Pogledajte im samo plate u klubovima, pa nisu valjda toliko plaćeni tek tako? Protiv Amerikanaca je mnogo teško igrati.

Gde još uvek ne možemo da pariramo reprezentaciji SAD? Šta pravi toliku razliku?

– Čista fizika je u pitanju. Verujte mi, ja igram s njima i vrlo dobro znam o čemu pričam. Mi dođemo – da kažem "mi belci" – i istežemo se po sat vremena pred utakmicu i jači trening. Sa druge strane, oni dođu 10 minuta pred početak, svuku trenerku i – idemo! Zakucavanje, skok, pa opet zakucavanje... Ma čista fizika.

Najbolji primer toga što pričaš je možda Kenet Farid?

– On onako igra stalno, strašan je i uvek prvi u kontranapadu. Uvek, ali uvek! A onoliki čovek! Utakmica traje 48 minuta, on igra recimo 40 i za tih 40 minuta uvek je prvi u kontri. Neverovatno... Na proseku je oko 15 do 20 poena, a većina njih je zakucavaje posle kontranapada.

Sada te očekuju teške pripreme? Treba nabiti snagu i kondiciju za duele s Faridom i ostalima...

– Pa dobro, nije baš da mi pripreme u NBA teško padaju. Imamo pet-šest dana trening kampa kada je malo teže, po dva treninga dnevno, a onda već ide laganiji tempo od jednog treninga dnevno, pa posle 20 dana lagano ulazimo u utakmice. Nama je došao novi trener, biće dosta novih stvari u pripremnom periodu, a treba ih proći za kratko vreme. Ipak, nije to ništa strašno i ne žalim se.

Da li si radio individualno tokom leta?

– Naravno... Bili su mi tu treneri iz SAD-a, pre svega kondicioni. Na košarkaškim elementima radio sam s generalnim skautom "Minesote" Žarkom Đurišićem. On je, ako neki ljudi ne znaju, bivši poznati košarkaš ljubljanske Olimpije. Dugo godina je bio skaut "Timbervulfsa", a sada je glavni "izviđač" kluba za Evropu.

Još uvek mogu da se čuju glasine da "Minesota" želi da te trejduje?

(Foto: Mozzart sport)
– Ma ne verujem, valjda bih do sada znao, a-ha-ha... Nije prvi put da se u medijima pominje kako ću ja napustiti "Minesotu", priče tipa "muče ga povrede stalno" i slično. Pričam sa ljudima iz kluba prilično često, oni kažu da nemaju nameru da me trejduju. Novinari u Americi, kao i svuda, imaju pravo da pišu šta žele i šta misle, ali "problem" u stvari nastaje kada neko tamo iznese svoje mišljenje kako bi mene trebalo trejdovati, a to mišljenje se ovde prenese kao informacija. Ali dobro, navikao sam.

Prva izmena ti je Senegalac Gorgiju Dijeng koji je fantastično odigrao Svetski kup u Španiji. Maltene je sam pobedio Hrvatsku. Dakle, imaćeš ozbiljnu konkurenciju za mesto startera?

– Nije me to iznenadilo, jer dok sam ja bio povređen u finišu sezone, Dijeng je igrao odlično. Ima sjajne fizičke predispozicije, treniramo zajedno i vrlo dobro poznajemo kvalitete ovog drugog. Nedostaje mu još malo mišićne mase za NBA, po mom mišljenju. On je sjajan u skoku u napadu, mnogo radi na leđnoj tehnici, a u odbrani se odlično snalazi, zbog odraza i velikog raspona ruku. Lupa rampe lagano... Kažem, još mu nedostaje mišića kako bi mogao da se nosi s teškim centrima, recimo s Demarkusom Kazinsom kojeg ste gledali na Svetskom kupu u Španiji. Ogroman je to čovek, s njim nije lako, a nije jedini takav u NBA. Ipak, Dijeng hvata na druge fore, da tako kažem. Mnogo je brz za svoju konstituciju. Dobar igrač, nema šta.

Imaš li ideju kako će "Minesota" izgledati bez Kevina Lava koji je otišao kod Lebrona Džejmsa u "Klivlend"? U pitanju je možda najbolja "četvorka" NBA lige.

– Nije "možda najbolja", jer ja nemam dilemu da u ligi nema boljeg krilnog centra od Kevina. Kompletan igrač u svakom smislu. Zbog njegovog odlaska mnogo će se promeniti postavka naše igre, to je sigurno. Još uvek naravno ne znam kako će te promene konkretno izgledati, jer smo dobili i novog trenera (Flip Sonders, prethodno vodio "Minesotu" punih 10 godina, 1995-2005, prim. aut). Maltene smo čitavu igru bili bazirali na Kevinu Lavu, a možda se i kod njega pojavilo zasićenje, jer se nismo domogli plej-ofa toliko godina. Neverovatno je da tako kvalitetan igrač još uvek nije bio u doigravanju, ali to je NBA.

On je stigao u ligu 2008, ti 2011. Kada si došao, Kevin Lav ni približno nije bio na ovom nivou. Kako je toliko napredovao?

– Prvo je bio rezervista, što sada izgleda neverovatno, a još neverovatnije je što se ne sećam tačno kome je bio izmena, a-ha-ha... U jednom trenutku Lav se neverovatno posvetio sebi, napretku u igri i fizičkoj spremi. Izgubio je dosta mase, potpuno promenio ishranu, postao brži, a onda je sve nadogradio radom na poboljšanju šuta za tri poena. Sve to u zbiru dalo je neverovatan rezultat, pa je čak osvojio takmičenje u trojkama na Ol staru. Sada je Kevin igrač bez jasno vidljive mane, kompletan u svakom smislu. E sad, kako će da se uklopi u "Klivlendu", to je već druga priča. Kod nas je navikao da bude prva opcija, tamo naravno neće to biti pored Lebrona. Ipak, pametan je momak, postupiće kako treba i uklopiće se.

"Minesota" godinama igra lepu košarku, ali plasman u plej-of izmiče za dlaku. Koliko je sada to realno bez Kevina Lava?

– Stvarno igramo lepo, dobijamo pohvale sa svih strana i da smo u Istočnoj konferenciji bili bismo peti ili šesti sigurno. Zapad je toliko težak postao da ti je potrebno 50 pobeda za plej-of. Od 82 utakmice da dobiješ 50, u onako jakoj ligi, mnogo je teško. Mi smo imali 40 trijumfa u prošloj sezoni, dakle za jedan meč ispod 50%. Sa sličnim učinkom na Istoku si peti, možda čak i četvrti! Šta da se radi, takva je situacija... Da li je sada plej-of cilj po svaku cenu? Hm... Navijači imaju velika očekivanja, ali bez Kevina ne znam kako će sve ići. Ponavljam, tek kada vidim kako je postavljena nova ekipa, s novim trenerom, imaću realniju sliku kakav nam je potencijal.

Utisak je da si zadovoljan u "Minesoti" i da nemaš nameru da je napuštaš, uprkos "minus 27" koliko zna da bude zimi?

– Uklopio sam se u NBA sistem i zadovoljan sam. Jednostavno je to – radiš određene stvari, moraš da shvatiš da "ovo može, a ovo ne može", dobro se ogranizuješ i to je to. Potpuno je sve drugačije nego u Evropi, ali navikao sam. Ne smeta mi nimalo to što je hladno. Mineapolis je mali grad, ali je odličan u svakom smislu. Lepa je atmosfera, ljudi u gradu vole sport, ja mnogo volim pecanje i imam gde da pecam u okolini. Meni je sve potaman i što se mene tiče ne bih menjao klub do kraja NBA karijere.

(Foto: Mozzart sport)
"Partizan", klub u kojem si se afirmisao, prolazi kroz težak period. Koliko pratiš situaciju?

– Veliki je udarac za "Partizan" to što neće igrati Evroligu posle više od jedne decenije. Mada, ja znam da će se klub iščupati iz ovoga. Nažalost, nije to prva teška situacija u Humskoj za sve ove godine. U redu, možda jeste najteža, ali vadili su se crno-beli i ranije iz velikih problema, pa sam siguran da će opet isplivati.

Da se našalimo – ako bude novi lok-aut u NBA nećeš se vraćati u "Partizan", pošto ne igra Evroligu?

– A-ha-ha... Ne može ni da bude lok-auta sledećih 10 godina po novom kolektivnom ugovoru. Potpisano, zapečaćeno i tako je kako je.

Ovog leta bilo te je mnogo u medijima, ali teme nisu bile sportske. Tvoj privatan život je praćen na maltene dnevnoj bazi. Kako si se snašao u za tebe novoj situaciji?

– Neverovatno koliko me je bilo u medijima koji na prate sport i za mene je to neshvatljivo. Navikao sam da budem u žiži, ali stvari koje su se pisale o meni... Recimo ono kako sam platio 500.000 EUR za separe??!! Onaj ko zna, bilo koja osoba koja izlazi u provod, jednostavno zna da toliko ne košta separe ni u najboljoj diskoteci u Monte Karlu.

Neverovatno mi je bilo sve to... Ma sklonio sam sve aplikacije s telefona, imam sada onaj najobičniji bez interneta. Šta sam sve samo pročitao o sebi... U redu, neke stvari su bile tačne, ali taj separe... To me je najviše pogodilo.

Pisalo je i da si ušao u poslove s ugostiteljstvom?

– To je tačno. Mada, ta priča je u nastanku, još se sređuju papiri, ali to nije tema za mene trenutno. Važnije su valjda neke druge stvari u vezi sa mnom.

Tema je bila i to s kim bi trebalo da se družiš, a s kim ne?

– Mene to ne pogađa, jer sam biram društvo i sa kim ću da sedim. Jedino mi smeta što se u tome sa kim se ja družim traži isključivo negativan kontekst. Odjednom je ne znam koliko važno da li sedim sa ovim ili onim. I ranije sam izlazio i sedeo sa tim istim drugovima, ali to je tek sada postalo interesantno. Pitam se zašto?! Ne znam... Odmoriću se od toga kada odem u Ameriku. Tamo su ipak neki drugi ljudi interesantniji od mene.

SAMO DA NAS JE ŠTO VIŠE U NBA!

Da li neko od reprezentativac Srbije koji su eksplodirali u Španiji može jednog dana da stigne do NBA lige?

– Hmm... Tamo je to dosta čudno... Videli ste recimo kako je Miroslav Raduljica igrao odlično na Svetskom kupu, ali se u SAD-u nije probio. Teško je reći stvarno.

Neki čak tipuju na Nikolu Kalinića zbog odličnih fizikalija, a i dao je 18 poena Amerikancima u finalu?

– Ja bih voleo da se svako od njih probije u NBA, da nas ima što više! Ali teško je to uspeti. Ja sam čekao na pravu priliku pune dve godine. Ipak, sjajna stvar je što će posle uspeha u Španiji svako obraćati pažnju na te momke.

Bogdan Bogdanović je eksplodirao u Partizanu prošle sezone, već je i draftovan?

– Igrao sam s njim i znam koliko je dobar. Mnogo mi je drago zbog njega. Bogdan Bogdanović od svih srpskih igrača ima najveće šanse da napravi karijeru u NBA, pre svega zbog odličnih fizikalija.

NE ZNAM MNOGO O VIGINSU


U zamenu za Kevina Lava "Minesota" je dobila prvog pika drafta, supertalentovanog Kanađanina Endrjua Viginsa. Priča se da je on sledeća velika NBA zvezda. Koliko su ti poznati njegovi kvaliteti? Da li si o tome pričao sa ljudima iz kluba?

– Nisam još čuo prve utiske o njemu iz "Minesote", videćemo kako će da se uklopi. Stiže iz koledž košarke s najboljim mogućim preporukama. Gledao sam ga na nekoliko utakmica na televiziji, pošto se univerzitetska košarka u SAD prati maltene više nego NBA. Stvarno je dobar. Ipak, nije to dovoljno kako bih stekao mišljenje o njemu.

Piše: Dušan Latković

Izvor:




Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE