Specijalne bolnice ne prodavati kao sva druga preduzeća - Udruženje banja negoduje zbog najavljenih privatizacija

- Umesto da se pažnja posveti rešenju ovog problema, nadležni izlaz vide u prodaji specijalnih bolnica u banjama, tretirajući ih kao bilo koji drugi privredni subjekat. A one to nisu, jer korišćenjem prirodnog lekovitog faktora, svakog meseca na posao vraćaju više od 10.000 uspešno rehabilitovanih ljudi. Nisu i zato što dve trećine njih posluje u privredno slabo razvijenim sredinama, a ukupno zapošljavaju gotovo 4.000 stručnih ljudi. Nisu ni zato što, i pored činjenice da je polovina ležaja kojima raspolažu na slobodnom tržištu, posluju pozitivno - kažu u Udruženju.

Ponovo pokrenute priče o eventualnim budžetskim uštedama na rehabilitaciji u banjama nemaju osnova, zato što se za rehabilitaciju u banjama izdvaja manje od 2% ukupnih sredstava u zdravstvenom osiguranju, dodaju u Udruženju banja Srbije.

- A koliko se uštedi vraćanjem na posao onih 10.000 ljudi svakog meseca? Poučeni mnogobrojnim primerima zemalja u okruženju, opravdano se bojimo da ćemo sve to izgubiti neopreznom ili neplanskom privatizacijom ovih ustanova. Pravo korišćenja prirodnih resursa da i ne pominjemo. I još nešto - bacićemo pod noge dva veka usavršavanja najboljih banjskih lekara u Evropi.

U Udruženju banja Srbije podsećaju kada je krenula priča o privatizaciji zdravstvenih ustanova u banjama Srbije.

- Priča o privatizaciji zdravstvenih ustanova u banjama Srbije, počinje decembra 2006. godine, dopisom Ambasade Srbije u Londonu upućenom nadležnim ministarstvima (trgovine, turizma i usluga, zdravlja, inostranih poslova, privrede, te Privrednoj komori Srbije). Ovim pismom Ambasada obaveštava pomenuta ministarstva da izvršni direktor kompanija "CP Holdings" i "Danubius grupacije", John Smith, "izražava ozbiljan interes da učestvuje u procesu privatizacije banjskih kapaciteta u Srbiji".

Godinu dana kasnije (posle parlamentarnih izbora u proleće 2007. godine), Vlada je donela Zaključak kojim je zadužila Ministarstvo ekonomije da pokrene postupak privatizacije "viška kapaciteta" u 12 zdravstvenih ustanova u banjama Srbije, i deo Instituta za rehabilitaciju Beograd koji posluje u Prčnju. Budući da se na veliko o tome govorilo i pre zvaničnog objavljivanja Zaključka, bilo je puno razloga da Udruženje banja Srbije reaguje svojim Zaključkom septembra iste godine. Prvenstveno zbog mnogo grešaka u planiranim koracima u sprovođenju navedene privatizacije, a na osnovu do tada ostvarenih rezultata privatizacije u Srbiji generalno gledajući.

Ukratko, kreće se u selektivnu promenu vlasničke strukture nad prirodnim resursima bez ikakve zvanične informacije o razlozima za to, detaljima postupka i očekivanim rezultatima. Selektivnu, zato što su ozbiljni investitori namerili da kupe samo one ustanove koje već uspešno rade. I to ne samo "višak kapaciteta", već, suprotno Zaključku Vlade RS, ustanovu u celini, sa sve parkom i izvorima pride - kažu u Udruženju banja Srbije.

Poslednje dve godine, ne samo da se zastalo sa pričom o pomenutoj privatizaciji, nego su se svi koji se u ovoj zemlji pitaju o ozbiljnim stvarima, zvanično protivili prodaji naših banja, podsećaju iz Udruženja.

- Taman smo se ponadali da će se od toga (opravdano) odustati, stiže nam iz Agencije za privatizaciju spisak sa 502 firme koje će se privatizovati do kraja 2015. godine. Na tom spisku poslovno neuspešnih (većinom i propalih), je i 13 zdravstvenih ustanova u banjama! Ne znamo zašto su tu, ali znamo da im tamo nije mesto. Nažalost, neprijatnim iznenađenjima tu nije kraj. Investitori se pozivaju na ulaganje, a da im se kao informacija nude poslovni i kontakt podaci iz 2011. godine, računajući i činjenicu da su kao direktori par ustanova navedeni ljudi koji to odavno nisu. Neozbiljan pristup ozbiljnom poslu - tvrde u Udruženju.

- Udruženje banja Srbije je od početka, veoma argumentovano tražilo ispunjenje preduslova za kvalitetnu pripremu eventualne privatizacije zdravstvenih ustanova u banjama. Ti preduslovi su: izrada strategije razvoja zdravstvenog turizma, rešenje imovinsko – pravnih odnosa države i Fonda PIO, i "podizanje na noge" loše privatizovanih hotela u banjama. Tek nakon toga se može pokrenuti postupak privatizacije zdravstvenih ustanova, i to ne na osnovu generalnog modela, već posmatrajući svaku zdravstvenu ustanovu kao jedinstven privredni subjekat - stav je Udruženje banja Srbije.

Vršilac dužnosti direktorke Agencije za privatizaciju Marijana Radovanović izjavila je pre nekoliko dana da "privatizacija 14 banja i specijalnih bolnica, koje su se našle na spisku Agencije za privatizaciju, ne podrazumeva i prodaju izvora koji predstavljaju prirodno blago".