Legalno poslovanje najveći potencijal za punjenje budžeta - Građani znaju šta je siva ekonomija, a šta država radi?

(Foto: Suzana Obradović)

Kada nam neko ponudi da kupimo haljinu, parfem, veš mašinu, šampon, cigarete i drugu robu "ispod ruke", a koja košta dosta jeftinije nego u prodavnicama, da li ćemo odbiti? Da li ćemo tražiti fiskalni račun kada nam konobar na recke broji piće u kafani? Da li ćemo prijaviti inspekciji poslodavca što nas "nije prijavio"?

Možda sivu ekonomiju na neki način odobravamo jer smatramo da država nepravilno raspolaže poreskim prihodima. Naime, tako misli 77% građana prema anketi iz marta ove godine, koju je sproveo "Ipsos Strategic Marketing".

Šta kažu ekonomisti?

Ekonomista Ivan Nikolić ocenjuje da je borba protiv sive ekonomije najveći potencijal za budžet, ali napominje da će njeno suzbijanje ići sporo.

- Siva ekonomija je naveći potencijal za punjenje budžeta. Sve ostale uštede u javnom sektoru teško da će biti izvodljive. Ako siva ekonomija učestvuje sa oko 30% u ukupnim ekonomskim aktivnostima u Srbiji i ako je prihod u budžet mali, svakako delimično prevođenje sive ekonomije u legalne tokove bi bitno izmenilo sliku javnih finansija i gotovo izlečilo sve probleme koje imamo. Međutim, to je veoma teško brzo uraditi. Treba da postoji politička volja, i uopšte društveni konsenzus kako to može da se realizuje – kaže za "eKapiju" Ivan Nikolić, viši stručni saradnik Ekonomskog instituta i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Da bi se smanjila siva ekonomija država bi kao prvo, prema mišljenju Nikolića, trebalo da se odlučnije pozabavi problemom inspekcije.

- Kada krenete batinom treba i da popustite sa druge strane. Država bi potom trebalo da uvede rasterećenje poslovanja za one koji legalno rade, kao i da motiviše one koji rade u sivoj zoni da svoj posao prevedu u legalne tokove.

Ivan Nikolić

Naš sagovornik podseća da je 2004. kada je uveden PDV išla aktivna kampanja za uzimanje fiskalnih računa i da su njeni efekti bili dobri. Nikolić kaže da je taj početni entuzijazam splasnuo i da sada niko ne vodi računa o uzimanju fiskalnih računa.

Ekonomista Nikolić navodi da je siva ekonomija najprisutnija u trgovini na veliko i malo, advokatskim kancelarijama jer su izostavljene iz evidentiranja, građevinskom sektoru i zanatskim uslugama, kao i tekstilnoj industriji.

Nikolić očekuje da će se smanjiti rad na crno ako bude izmenjen zakon o radu ili donet novi.

Šta kažu građani?

Prema istraživanju sprovedenom u martu ove godine, 38% građana na neki način opravdava postojanje sive ekonomije, dok 57% to ne opravdava.

Najviše građana smatra da je siva ekonomija rad na crno, prodaja robe na crno, potom nezakonito poslovanje i neplaćanje poreza državi, pokazuje istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), koje je u petak (25. april 2014. godine) predstavljeno u Beogradu.

- Sedamnaest posto građana ne zna šta je siva ekonomija što je veliki procenat. Iako većina građana smatra da siva ekonomija nije opravadana, veliki je problem što dosta njih podržava sivu ekonomiju. Takođe, građani ne vide relaciju između nedostatka novca u budžetu države koji bi mogla da uloži u kvalitetnije zdravstvo, javni prevoz, puteve – ukazala je na predstavljanju rezultata istraživanja Jelena Bojović, direktorka programa za regulatornu reformu NALED.

Bojović je napomenula da građani nemaju poverenja u državne organe pa zato većina, odnosno 77%, smatra da država nepravilno raspolaže poreskim prihodima.

Prema ovom istraživanju koji je realizovao "Ipsos Strategic Marketing" na uzorku od 1.000 ispitanika, skoro tri petine (59%) stanovništva smatra da je država odlučna u borbi protiv sive ekonomije, dok svaki treći građanin (34%) smatra da to nije slučaj.

Velika većina građana (86%) kaže da podržava borbu protiv sive ekonomije, a kao glavni razlog navode uvođenje reda i primenu zakona, prava radnika i plaćanje doprinosa, kao i da bi opšti napredak bio bolji. Oni koji su se izjasnili da ne podržavaju borbu protiv sive ekonomije, kažu da se ljudi snalaze ili da bi ostali bez posla.

Oko 12 odsto građana izjavilo je da mesečne zarade ili naknade dobija na ruke i to bez uplate pripadajućih poreza i doprinosa.

- Kada smo pitali građane da li bi prijavili svog poslodavca, ukoliko vas zapošljava na crno ili znate da neki vaš kolega radi na crno, 65% je reklo da ne bi, a ostali su odgovorili pozitivno. Ovo je visok procenat pozitivnih odgovora, a to smo procenili da je tako jer je to poželjan odgovor – objašnjava Jelena Bojović iz NALED-a.

Ona je istakla da nije ni čudno što najveći broj građana ne želi da prijavi poslodavce jer većina smatra da država ne kažnjava adekvatno preduzeća i pojedince koja nelegalno posluju.

Građani na pijačnim tezgama, preko oglasa, u neprijavljenim radnjama, na ulici ili od prijatelja i poznanika najčešće kupuju tekstil, odeću i obuću, a sledi kozmetika i higijenski proizvodi, delovi za uređaje, upakovana hrana, zanatski proizvodi, rezani duvan i cigarete, mali aparati i pića.

Najčešći razlog koji navode za kupovinu van legalnih tokova su niže cene.

Ivan Nikolić

Za robu kupljenu na takav način većina građana (83%) se izjasnila da ne dobija fiskalni račun. Kada kupuju hranu i piće u kafićima i restoranima 71% građana kaže da dobija fiskalni račun. Većina onih koji ne dobiju fiskalni račun ne traži naknadno da dobije taj račun (29% populacije), a najčešći razlog je jer im ne treba (60%) ili im je neprijatno (21%).

Šta kaže privreda?

Privrednici koji legalno posluju kažu da se o suzbijanju sive ekonomije mnogo govori, a da rezultata nema.

- Imamo sa jedne strane nelojalnu konkurenciju, a sa druge strane su monopolisti. U 2013. godini naša firma je imala 171 inspekcijski nadzor. Država pritiska male privrednike, a veliki su nameti i velike su kazne. Država može da pomogne tako što će da smanji namete za one koji legano posluju, da se ograniči monopolski položaj jer se sve više zatvara malih firmi. Takođe, država bi trebalo da definiše norme jer nam je veoma bitna pravna sigurnost – izjavila je na predstavljanju istraživanja Dijana Velisavljev, menadžerka za odnose sa državnim instirucijama firme "Gomex".

Šta kaže država?

Na skupu nisu prisustvovali predstavnici Poreske uprave.

Država se oslanjala na bolju naplatu poreza koju je nameravala da ostvari borbom protiv sive ekonomije pa je u budžet za 2014. iz tih prihoda unela nepostojećih 150 mil EUR.

Videćemo da li će nova Vlada "stezati kaiš" preko smanjenja plata mnogobrojnih radnika koje su političari zapošljavali u javnim preduzećima ili će konačno odlučiti da se izbori sa sivom ekonomijom.

Suzana Obradović