Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije - najpre konsenzus, pa tek zatim rast

- Ključna prednost Nacionalne strategije privrednog razvoja 2006-2012, koju je Vlada Srbije nedavno usvojila, ogleda se upravo u tome što taj dokument predstavlja jednu celovitu analizu stanja u kom se naša zemlja danas nalazi, pozicije ka kojoj težimo i naravno načina na koji se taj cilj može ostvariti. Iz tog razloga, Nacionalna strategija bi trebalo da bude glavna smernica za sve koji ubuduće budu kreirali državnu politiku Srbije i donosili najvažnije odluke u njoj – istakla je u izjavi za "Ekapiju" izvršni direktor Ekonomskog instituta u Beogradu Jelena Galić.

Prema njenim rečima, u postupak pripreme i finalnog uobličavanja Nacionalne strategije učestvovali su mnogi istaknuti stručnjaci, predstavnici univerziteta, sindikata i slično, a jedini razlog tome bila je želja da pomenuti dokument od samog starta bude zasnovan na što širem konsenzusu, budući da samo na taj način može odoleti dnevno-političkim promenama.

Jelena Galić

- Reč je o strategiji koja definiše osnovne razvojne prioritete zemlje. Njena celovitost ogleda se u tome što je uspela da u sebi objedini ključne aspekte i smernice svih ranijih strategija koje su u našoj zemlji rađene za pojedine oblasti i da ih valjano uskladi. Krajnji cilj svega je, naravno, poboljšanje životnog standarda ljudi i bolja ekonomska pozicija zemlje. Pristupanja Evropskoj uniji naravno, mada se na to članstvo u kontekstu Nacionalne strategije više gleda kao na instrument – objašnjava Galićeva.

Pomenuti dokument koji bi, kao što je već napomenuto, trebalo da u narednih šest godina usmerava sva privredna kretanja u Srbiji, u sebi sadrži dva relativno različita scenarija. Prvi ili, kako stručnjaci kažu, konzervativniji predviđa godišnju stopu rasta BDP od 5% u periodu od 2006. do 2012. godine (reč je o stopi koju su prognozirale Svetska banka i MMF), dok drugi scenario – optimističniji – kaže da bi, pod određenim uslovima, ta stopa mogla da bude i 7%.

- Tokom rada na Strategiji uvideli smo da bi uz veoma mali dodatni napor godišnja stopa rasta BDP u Srbiji sa 5 mogla da skoči na pomenutih 7%. Takav skok bi za našu zemlju značio mnogo, budući da bi Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika porastao za oko 1.000 USD, došlo bi do znatno bržeg rasta produktivnosti (40% umesto 16,7%) i zaposlenosti (stopa nezaposlenosti bi iznosila 15,5%, umesto 17%) – objašnjava naša sagovornica.

Galićeva kaže da su predviđanja i preporuke sadržane u Strategiji krajnje realne i ostvarive, ali i da postoji puno rizika i preduslova koji bi pre toga morali da se ispune. Čvrst politički konsenzus je, naravno, ključ svega, budući da bez njega nema stabilnosti privrednog ambijenta zemlje, inostranih investicija, veće produktivnosti, novih radnih mesta i boljeg života za sve građane.

I. A.