Investicije u štednju – Srbija uskoro dobija Fond za energetsku efikasnost

Živeti lakše, ekonomičnije i bolje – samo su neki od ključnih principa na kojima počiva pojam energetske efikasnosti, o kom je na ovim našim prostorima iole masovnije počelo da se priča tek pre nekoliko godina.

Međutim, čak i uprkos tako kratkom terminu, smisao i benefiti unapređenja energetske efikasnosti kako u oblasti industrije i komunalnih sistema, tako i na nivou običnih domaćinstava, u Srbiji su brzo prepoznati, mada će očigledno biti potrebno još puno vremena, novca i volje da bi se za napred pomenuti pojam moglo reći da je zaista postao sastavni deo ovdašnjeg života.

U nameri da se takav cilj što pre ostvari, Agencija za energetsku efikasnost Srbije pokrenula je inicijativu za osnivanje republičkog Fonda za energetsku efikasnost, koji bi prema rečima direktora Agencije Nenada Pavlovića, trebalo da bude osnovan do sredine 2007. godine.

Nenad Pavlović

- Namera nam je da sredstvima iz Fonda omogućimo privredi, lokalnim samoupravama, ali i domaćinstvima da unaprede energetsku efikasnost svojih pogona, fabrika, firmi i kuća, odnosno realizuju određene projekte koji su negde posvećeni zameni prozora i vrata, a negde mnogo složenijim i skupljim zahvatima – objašnjava Pavlović u razgovoru za "Ekapiju".

Prema njegovim rečima, cilj svega toga su uštede i racionalizacija energetske potrošnje. Pavlović kaže da bi Fond poslovao kao kreditna institucija, koja bi svoj kapital pod povoljnim uslovima plasirala u realizaciju određenih programa.

- Naša kreditna ponuda namenjena privredi, lokalnim zajednicama i stanovništvu biće povoljnija od ponude komercijalnih banaka i smatram da godišnje kamata Fonda na pozajmljena sredstva neće biti veća od 3%. Mislimo da će za domaću industriju biti prihvatljivo da na taj način finansira projekte koji će imati kratak rok povraćaja ulaganja, a ujedno to će biti i jedan od važnijih kriterijuma prilikom procenivanja kome pozajmiti novac i pod kojim uslovima. Neke od naših poslednjih analiza pokazale su da određena poboljšanja energetske efikasnosti u privredi donose uštede koje omogućavaju da se investicija od oko 100.000 EUR otplati za svega pola godine – naglašava naš sagovornik.

Nenad Pavlović

Što se tiče domaćinstava, objašnjava Pavlović, projekti su mnogo manji, pa tako zamena prozora predstavlja investiciju koja se relativno brzo vraća (najviše za 4 godine), dok postavljanje spoljne izolacije ima nešto duži rok otplate.

- Ključno pitanje na koje tek treba dat odgovor je odakle obezbediti inicijalna sredstva za poslovanje Fonda, koja bi prema našoj zamisli trebalo da budu negde između 10 i 20 mil EUR. U opticaju je nekoliko modela. Donacije i Nacionalni investicioni plan su neki od njih, mada se još razmišlja i o uvođenju dodatnih naknada na električnu energiju, mazut, lož ulje i prirodni gas. To ne bi bio nikakav nov namet, jer bi visina pomenute naknade zaista bila simbolična i ne bi iznosila više od 0,5% od trenutne cene kilovat-sata struje, što je svega nekoliko para – ističe Pavlović.

I. A.