Brze pruge Srbije - Vozovi "jure" 30 km na čas, a dogodine možda dostignu polovinu brzine TGV-a

(Foto: Milica Stevuljević)

Informacija da ruski voz koji su naše "Železnice" kupile ne sme da vozi sporije od 50 kilometara na sat dok na nekim delovima srpskih pruga vozovi ne smeju da idu brže od 30, zabavila je mnoge, a posebno one kojima je poznat čuveni projekat "brze pruge Srbije".

Ništa manje komična nije ni situacija na pruzi Beograd-Bar. Barskom vozu gotovo svakodnevno potrebno je sat vremena samo da izađe iz Beograda i stigne do Rakovice, a do odredišta i po 15 sati. Kašnjenje vozova za putnike nije ništa novo, čak se iznenade kad stignu na vreme. Kada je pre neki dan lokomotiva brzog voza za Bar skliznula sa šina kod Užica nije iznenadila železničare jer je njima već poznato da pruga vapi za remontom odnosno da su šine dotrajale a pragovi truli.

Uprkos tome što je prosečna starost srpskih pruga 42 godine, a većina voznog parka dostiže tri decenije, "Železnice Srbije" imaju problem sa plasmanom odobrenih kredita. Sankcije za takvo nedomaćinsko ponašanje jeste plaćanje kaznenih penala kreditorima. Koliko je situacija alarmantna, govori podatak da je iskorišćeno samo 17% sredstava iz međunarodnih izvora, odnosno od ukupno 375 mil EUR kredita potrošeno samo 66 mil EUR, a da je na ime penala isplaćeno 3,5 mil EUR.

Konstantno skretanje sa koloseka obećanja

Ideja o brzim prugama Srbije stara je 22 godine, još od kada ju je predložio Dragutin Zelenović, tadašnji republički premijer. Njegovom vizijom su se vodili mnogi ministri i direktori "Železnica Srbije", ali vagoni umesto da dostižu brzine 200-300 km na čas, smanjivale su se do 20-30 km.

(Foto: Milica Stevuljević)

Milutin Mrkonjić, koji je 1992. godine kao direktor CIP-a učestvovao u pokretanju ideje o "brzim prugama", posle demokratskih promena isticao je kako je za loš železnički saobraćaj kriva nesposobna vlast, a ne to što Srbija nema para. Nekadašnje ideje ministra su ponovo oživele, ali ne i realizovane.

I Milanko Šarančić, nekadašnji direktor "Železnica Srbije", rekao je da bi Srbija mogla do 2015. godine da raspolaže bržim prugama na kojima bi maksimalna brzina bila oko 160 kilometara na čas. O modernizaciji železnice i bržim vozovima govorio je i Velimir Ilić, kada je još pre ovog saziva kao ministar za infrastrukturu obećao da će za početak obnoviti sve železničke stanice u Srbiji.

S obzirom na to da Milutin Mrkonjić nakon rekonstrukcije Vlade neće biti na čelu Ministarstva saobraćaja realizacija "brzih pruga Srbije" čeka novog ministra.

Novo ruho pruga na Koridoru 10

U "Železnicama Srbije" najavili su da bi od narednog proleća obimni radovi na barskoj pruzi mogli da krenu, te da je potrebno oko tri godine za njihov završetak. Kako kažu iz tog preduzeća, iz ruskog kredita će biti uloženo 250 mil EUR u rekonstrukciju više od 200 kilometara barske pruge kroz Srbiju i "upravo počinje izrada projektnih rešenja za tu namenu".

Sada su u toku radovi na pruzi Gilje-Ćuprija-Paraćin u dužini od 10,5 km, na železničkom Koridoru 10, a ta trasa bi trebalo da bude završena do početka aprila 2014. godine.

(Foto: Milica Stevuljević)

Za polovinu oktobra ove godine iz "Železnica" najavljuju početak radova na prvom projektu finansiranom iz ruskog državnog kredita – modernizacija pruge od Pančevačkog mosta u Beogradu do glavne stanice u Pančevu u vrednosti od 55 mil EUR. Savremena dvokolosečna elektrificirana pruga predviđena je za uključenje u red vožnje 2015/2016.

Takođe, najavljen je i remont deonica pruge na Koridoru 10 od Rume do Golubinaca (18 km), od Sopota Kosmajskog do Kovačevca (18,4 km) i od Male Krsne do Velike Plane (29,5 km).

Koncesija železnice u Srbiji

Prema projektu brze pruge Srbije, iz Beograda je trebalo da se stiže u Budimpeštu za manje od dva časa, a u Beč za tri časa. Od svega, ostvarena je samo izgradnja nadvožnjaka iznad pruge kod Inđije.

Izgradnja brze pruge na Koridoru 10 između Beograda i Budimpešte, u dužini od 350 kilometara koštala bi između milijardu i po i dve milijarde evra.

Iz Ministarstva saobraćaja početkom marta su najavili da su Kinezi zainteresovani za realizaciju tog projekta, koji bi bio finansiran putem kredita te zemlje, ali su isto tako zainteresovani i za druge vidove učešća, na primer koncesionu gradnju.

Pruga kroz Srbiju bi bila dugačka 184 kilometara i 166 kilometara kroz Mađarsku. Ministarstvo saobraćaja je najavilo da će uskoro biti formirana radna grupa za izradu projekta izgradnje pruge Beograd-Budimpešta za brzine veće od 200 kilometara. U radnoj grupi će biti predstavnici Ministarstva saobraćaja, Ministarstva finansija i privrede, "Železnica Srbije" i eksperti.

Za putovanje od Beograda do Budimpešte je sada potrebno više od osam sati, sa prosečnom komercijalnom brzinom od 43 kilometara na čas.

Brze pruge Srbije od 160 km/h

Za deonice na železničkom Koridoru 10 predviđena je brzina od 160 km na čas nakon rekonstrukcije. Međutim, srpski vozovi i kada bi želeli da zatutnje ne mogu da razvijaju velike brzine.

U Srbiji su kupljeni ruski vozovi koji zbog neadekvatnih pruga voze 30 km na čas iako ne bi trebalo da voze ispod 50.

"Železnice Srbije" su potpisale sa švajcarskom kompanijom "Stadler Bussnang" ugovor o kupovini 21 novog elektromotornog putničkog voza, osposobljenih za brzinu od 160 kilometara na čas, koji bi trebalo da stignu na naše pruge od septembra naredne godine do avgusta 2015.

Brze pruge Francuske

Jedne od najbržih vozova, poznat i kao voz bez vozača, više od 30 godina proizvodi francuska kompanija "Alstom". Brzi voz TGV, prvi put je pušten u saobraćaj na prugi Pariz-Lion 1981, a od tada je uveden u saobraćaj kroz celu Francusku.

Grupa od 6 novinara iz Srbije, koji su u junu bili na studijskom putovanju u Francuskoj u organizaciji Ambasade Francuske u Beogradu, imala je priliku da obiđe fabriku "Alstoma" u francuskom gradu La Rošel.

U komfor, brzinu, lagodnost putovanja bez truckanja i toplotnih udara, uverili smo se putujući vozom TGV duplex, odnosno vozom na sprat na relaciji Pariz-Lion i Pariz-La Rošel. Na primer, od Pariza do Liona, koji su udaljeni oko 400 km, stigli smo za nešto više od 2h. Poredeći sa Srbijom za tu razdaljinu bi nam trebalo bar četiri puta više vremena.

TGV je poznat po postavljanju rekorda po brzini. Kako smo saznali, najnovija generacija vozova veoma velikih brzina AGV putuje do 360 km/h, dok su testirani do brzine od 574,8 km/h, što mu omogućavaju posebne šine, jaki motori, mala težina i unutrašnja signalizacija prometa. U komercijalni saobraćaj taj voz je uvrstila prošle godine Italija na relaciji Milano-Rim-Napulj.

Takođe, novinari iz Srbije su se upoznali sa detaljima projekta linije TGV-a Tur-Bordo. Reč je o delu prioritetnog projekta od 2.000 km novih linija velike brzine koji je pokrenula Francuska. Tur-Bordo će biti prva izgrađena linija velike brzine po modelu koncesije u Francuskoj.

Na tenderu za taj grinfild projekat je 2007. godine pobedio konzorcijum LISEA koga čine VINCI, Caisse des Depots i AXA Private Equity.

- Izgradnja ove pruge je počela 2011. godine. Gradimo liniju od 650 km putem javno-privatnog partnerstva. Vrednost projekta je 7,8 mlrd EUR, od čega će LISEA obezbediti 3,8 milijardI, gradovi kroz koje prolazi linija 3 milijarde i milijardu firma koja upravlja železnicama Francuske RFF. Na trasi će biti 240 mostova, biće utoršeno više od 91.000 tona čelika – naveo je Aleksis de Pomerol (Alexis de Pommerol) tehnički direktor LISEA, prilikom posete novinara kompaniji.

Kako je istakao, dosta su se zalagali za zaštitu životne sredine, s obzirom na to da na tom potezu ima mnogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.

Tehnički direktor LISEA je napomenuo da im je mogući budući klijent železnice Španije jer se ova linija lako može povezati sa španskim prugama.

Kada 2017. bude počeo saobraćaj, novom infrastrukturom će se putovati od Pariza do Bordoa 2 sata i 5 minuta, pa se postavlja pitanje da li se na dugim turama po Francuskoj vremenski isplati ići avionom.

Suzana Obradović