Obilaznica prioritet - Srbija izmirila finansijske obaveze prema "Fiatu", infrastrukturni projekti uveliko zaostaju

Vlada Srbije izmirila je sve finansijske obaveze koje je imala prema kompaniji "Fiat Automobili Srbija", saznaje "eKapija". Kasni se međutim, sa infrastrukturnim projektima. Među ugovrnim obavezama koje Srbija ima prema "Fiatu" su obilaznica oko Kragujevca, put koji bi kragujevačku fabriku povezao sa Koridorom 10 i modernizacija pruge Lapovo–Kraljevo.

Zasada, ništa od ovih projekata nije završeno, a "Fiatu" je prioritetno da se reši pitanje obilaznice.

- Vlada Srbije je izmirila sve finansijske obaveze koje je imala prema kompaniji "Fiat" na vreme i u skladu sa planom. Jedino kašnjenje tiče se infrastrukturnih projekata za koje se nadamo da će uskoro biti završeni. Prioritetno je da se reši pitanje obilaznice kako bi se transport ubrzao i olakšao. Svakog dana iz fabrike FAS-a izlazi nekoliko stotina šlepera sa automobilima proizvedenim u fabrici, a u narednom periodu planirano je značajno povećanje obima proizvodnje, te samim tim i transporta – kaže za "eKapiju" Diego Velini, menadžer korporativnih poslova i razvoja poslovanja kompanije FAS.

Pitanje obilaznice oko Kragujevca međutim visi o vazduhu. Ne zna se ni da li će se u konačnoj verziji graditi sa severne ili južne strane grada, a takva odluka bi, kako "eKapija" saznaje u gradskoj upravi trebalo da se donese do kraja meseca.

Naime, iako je izgradnja Južne obilaznice jedan od uslova Aneksa ugovora sa "Fiatom", Grad Kragujevac je pokrenuo inicijativu da se u dužini od 17 km izgradi Severna obilaznica, koja bi, kako kažu, bila rešenje celokupnog transporta kroz grad a ujedno bi podmirila i potrebe FAS-a.

- "Fiatu" je predstavljen tok Severne obilaznice i trenutno smo u pregovorima. Zadovoljni su tim rešenjem, ali čekaju saglasnost iz Torina, i do kraja ovog meseca bi trebalo da se definiše da li će se graditi Severna ili Južna obilaznica. Nakon toga znaće se i detalji u vezi sa rokovima izvođenja radova– kaže za "eKapiju" Nebojša Zdravković, zamenik gradonačelnika Kragujevca.

Južna obilaznica, koja je trebalo da bude završena do kraja 2014. godine, većim delom je već izgrađena. Nedostaje tunel koji bi spojio deo obilaznice i putnu petlju sa kapijama FAS-a, a njegova izgradnja koštala bi državu oko 20 mil EUR. Ipak, ovo rešenje bi, zbog pozicije koju fabrika ima, više odgovaralo samom "Fiatu".

- Pored fabrike prolaze železničke kompozicije i Južna obilaznica bi olakšala ne samo transport "Fiatovih" vozila, već i život 80.000 Kragujevčana koji žive na desnoj obali Lepenice – objašnjava Velini.

U međuvremenu dok se ne donese odluka o sudbini obilaznice, grad kao prelazno rešenje radi na proširenju Tankosićeve ulice kod Silosa. Vrednost ovih radova je oko 2 mil EUR, a sredstva je obezbedilo Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave.

- Naš predlog je da u jednom delu te ulice bude postavljena semaforska signalizacija. Ovim prelaznim rešenjem "Fiatu" obezbeđujemo da zajedno sa šest saobraćajnica i tri mosta koje je uradio grad Kragujevac i Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave logistički pokrije svoje tokove – objašnjava Zdravković.

Sporna deonica

Najviše kontroverzi u javnosti izazvao je put Kragujevac-Batočina preko kojeg bi "Fiat"-ova fabrika trebalo da se poveže sa Koridorom 10, odnosno auto-putem Beograd Niš. Pomenuta saobraćajnica je 2008. godine kada je potpisan ugovor sa "Fiat"-om postala obaveza Vlade Srbije, a u žižu javnosti dospela je ni manje ni više, već zato što je deonica koja prolazi kroz Kragujevac proglašena nebezbednom.

- Prema najavama opštine Batočina otvaranje puta Kragujevac – Batočina očekuje se u septembru ove godine – kaže za "eKapiju" menadžer krporativnih poslova i razvoja poslovanja kompanije FAS.

Dozvola je, kako objašnjava Diego Velini, nakon dve i po godine čekanja, dobijena sredinom aprila. S obzirom na to da je Ministarstvo saobraćaja deonicu koja prolazi kroz Kragujevac proglasilo nebezbednom, trenutno se čeka njihova dalja odluka po ovom pitanju, od čega zavise naredni koraci.

- Ukoliko nadležno ministarstvo proglasi ovu deonicu bezbednom, sledi njena legalizacija i dalji radovi. Takođe, postoje i zahtevniji delovi puta na kojima radovi još nisu počeli, ali očekujemo da će značajniji pomaci biti ostvareni do kraja godine – kaže Velini.

U ministarstvu regionalnog razvoja nismo uspeli da dobijemo informaciju kada se može očekivati konačna odluka o bezbednosti ovog dela saobraćajnice, a prema ranijim najavama ova deonica trebalo je da bude otvorena do kraja 2012. godine.

Teret na železnicu

U "Fiatu" su otpimisti da bi svi problemi, vezani za infrastrukturu uskoro mogli da budu rešeni kako bi izvoz neometano funkcionisao. Kašnjenja, kako kažu, najviše utiču na povećanu upotrebu železničkog transporta.

- Veliki deo vozila proizvedenih u FAS-u transportujemo železnicom čak više od planiranog. Nažalost, železnički transport nije u toj meri fleksibilan kao što je drumski, pa nailazimo na razne prepreke koje za sada uspevamo uspešno da savladamo.

Iz tog razloga je, ističe Velini, u njihovom interesu i da se što pre završi modernizacija pruge Kraljevo Lapovo u dužini od 26 km, što je takođe jedna od ugovornih obaveza Srbije.

Kako su nam rekli u gradskoj upravi Kragujevca, na ovoj saobraćajnici preostaje da se odradi odgovarajuća signalizacija, odnosno da se automatizuju četiri pružna prelaza do Lapova.

Za dobru sliku Srbije...

"Fiat" muku muči i sa problemima oko gasifikacije koje su rešili nekim privremenim merama i rešenjima. Osim toga, čekaju remedijaciju zemljišta koja mora biti obavljena kako bi kompanija FAS mogla da nastavi sa proširenjem planiranog kancelarijskog prostora u okviru fabrike.

Velini kaže da ova kašnjenja ipak, nemaju bitniji uticaj na poslovanje italijanske kompanije u Srbiji, ali da se dogovori moraju poštovati kako bi slika Srbije u očima stranih ulagača bila još bolja.

- U ovom procesu svi moramo dati svoj maksimum radi zajedničkog cilja i obostrane koristi, a to je da proizvodnja teče neometano – zaključuje Velini.

Ivana Bezarević