"Hera" mesi burek za Evropu - Od vodenice potočare do modernog mlina

Vesna Jevtović

Fabrika pekarskih proizvoda "Hera" iz Gornje Trnave kod Prokuplja, vlasništvo mašinskog inženjera Zorana Jevtovića, koji je i na funkciji direktora firme, i njegove supruge Vesne Jevtović, diplomiranog ekonomiste na položaju finansijskog menadžera, svoje poslovanje temelji na porodičnoj tradiciji koja datira iz 1942. kada je na Babotinačkoj reci izgrađena vodenica sa jednim parom kamena. Porodica do danas nije izneverila tradiciju prerade žitarica, pa "Heru" danas čine savremeni mlin kapaciteta dvadeset tona na dan sa silosima za pšenicu i pogon za proizvodnju smrznutih peciva i bureka. Mlin je sagrađen 1989. godine, a silos kapaciteta 700 tona podignut je 2002. godine. Godinu dana kasnije izgrađena je i moderna pekara na površini od 500 kvadratnih metara u jednoj etaži. Pekara ima postrojenje za duboko zamrzavanje i "šokiranje" peciva.

- Poslednjih deset godina smo dosta ulagali i od mlinarske delatnosti prešli na pekaru. Nismo hteli da budemo još jedna u nizu ostalih pekara, pa smo se opredelili za smrznuti program, sa željom da nam tržište bude cela Srbija, a ne samo region. Imamo dvadesetak zaposlenih, od kojih su 60% žene. U rukovodstvu, finansijama i marketingu su ljudi sa visokom školskom spremom, a u proizvodnji rade stručno osposobljeni kadrovi. Primenjujemo standarde ISO 22000 i HACCP, a dobili smo i veterinarsko rešenje o izvozu u zemlje Evropske unije, pa nesmetano izvozimo 40% to ukupne proizvodnje koja iznosi 20 tona mesečno. Međutim, nije toliko bitna količina, koliko je važno to što ne izvozimo sirovine, već gotov proizvod - kaže za "Ekonometar" Vesna Jevtović.

Vesna ne krije svoje zasluge u razvoju firme. U početku je vodila knjigovodstvo, upoznavala kupce i tržište, dopunjavala praksom fakultetsko obrazovanje, potom je radila na modernizaciji proizvodnje i same firme.

– Uveli smo standarde, promenili ambalažu, napravili veb sajt, unapredili marketing. Nisam zadovoljna privrednim uslovima u našoj zemlji, jer su veoma teški za one koji rade u proizvodnji, a posebno za one koji se bave proizvodnjom hrane. Bez obzira na to što naša firma ima modernu opremu i proizvodnju, nakon pet godina potrebne su nove inovacije. Neophodne su nove investicije da bismo smanjili troškove proizvodnje i stvorili konkurentne proizvode. Za to su potrebna finansijska sredstva, a novac je u našoj zemlji
veoma skup - smatra sagovornica "Ekonometra".

Proizvodni program "Here" čine dve linije – slana i slatka. U okviru prve su paštetice prazne i sa sirom i žu-žu pecivo sa susamom, a drugu čine rolnice sa kremom, šapice sa makom i pite sa višnjama, jabukama i džemom. Kada je reč o bureku, zamrzava se pečen koji je potrebno samo podgrejati i nepečen koji se ispeče za 15 do 20 minuta na temperaturi od dvesta stepeni. Proizvodnja je, inače, pod stalnim nadzorom Zavoda za zaštitu zdravlja u Nišu.

Pored angažovanja u firmi, Vesna ima velike zasluge i u razvoju ženskog preduzetništva. Predsednica je Udruženja poslovnih žena Niša, član Upravnog odbora Udruženja izvoznika Srbije, bila je na čelu mnogih projekata, kao i na čelu marketinškog tima koji je uspeo da jedan tradicionalni proizvod – burek – proizvede po zahtevima evropskih standarda, upakuje ga u primamljivu ambalažu i plasira na zahtevno tržište Evropske unije. Bila je menadžerka projekta "Osnaživanje i edukacija žena u agrobiznisu, član ekspertskog tima u projektu "Forum tri grada – ženska mreža za jug Srbije" koji je finansirala Nacionalna agencija za regionalni razvoj, menadžerka je u projektu "Ženski poslovni centar" koji finansira Ledib.

Vesna Jevtović

Kaže da joj je osnovni cilj povezivanje, umrežavanje i osnaživanje žena preduzetnica.

- Učenjem, upornošću i uzajamnom podrškom jedna drugu usmeravamo u pravcu uspeha, njen je moto.

Aktivnošću u Udruženju poslovnih žena Niša, Vesna je htela da svoje iskustvo prenese drugim ženama, da ih ohrabri da pokrenu neki posao. Istovremeno je i ona učila i shvatila da je umrežavanje i povezivanje veoma bitno, ne samo na regionalnom, nego i na nacionalnom i internacionalnom nivou.

- Prošle godine posetile smo Nacionalno udruženje žena Italije koje postoji pedeset godina i ima 1.200 članica. Ideja je da u oktobru ove godine u Nišu organizujemo ženski privredni investicioni forum, jer investicije stižu u Srbiju, ali ne dovoljno i, rekla bih, ne na pravi način. Sve te firme su apsolutni uvoznici i apsolutni izvoznici i ne pospešuju razvoj srpske privrede, već, naprotiv, koriste naše kapacitete i eksploatišu nas. Želimo na tom forumu da im predočimo razloge zašto treba da ulažu ovde, da pronađu strateške partnere, da zaposle mnogo malih firmi i da na taj način pospešimo privredu - ističe Vesna Jevtović.

Žene nisu u velikom biznisu

Udruženje poslovnih žena Niša, na čijem čelu je Vesna Jevtović, ima sto članica sa područja Pirotskog, Topličkog i Nišavskog okruga i u njemu nisu samo vlasnice firmi, već i uspešne doktorke, profesorke, sve one koje žele da doprinesu povezivanju. Vesna ističe da su pripadnice lepšeg pola uglavnom vlasnice manjih radnji u oblasti usluga, kao što su
frizerski saloni, agencije za knjigovodstvo, marketinške agencije, male trgovinske radnje. U proizvodnji ih ima malo, pogotovu su oprezne kada je reč o velikom biznisu. Po njenom mišljenju, situacija će se promeniti u narednih pet do deset godina, jer sve ide korak po korak, žene počinju da razmišljaju i o većim firmama. Zahvaljujući umrežavanju, edukaciji i iskustvu, to će se jednog dana i dogoditi. Naravno, smatra ona, potrebne su i promene odnosa države prema ženskom biznisu.

Lakša saradnja sa malim radnjama

"Hera" je 2007. godine prešla na proizvodnju smrznutih peciva, jer su Zoran i Vesna odlučili da prošire tržište na celu Srbiju. Burek i peciva ovog proizvođača u smrznutom stanju mogu da se kupe i u velikim kućama, kao što su "Mercator" i "Metro", ali saradnja sa velikima nije laka.

- Ponekad smo prinuđeni da podnesemo troškove ulaska u neki veliki objekat, na naplatu čekamo 60 do 120 dana, tako da ih kreditiramo i radimo sa minimalnom zaradom. Saradnja sa malim lokalnim firmama je mnogo lakša, ali one ne mogu da plasiraju sve. Zbog toga smo se i odlučili na izvoz i danas 40% naše ukupne proizvodnje završava na tržištu Francuske, Austrije, Holandije, Švedske i Crne Gore - kaže sagovornica "Ekonometra".

Slovenačka pomoć za burek s mesom

Izvoz bureka sa mesom nije bio moguć zbog problema sa izvozom mesa, pa je "Hera" taj problem rešila uz pomoć Slovenije.

- To nam je najbliža zemlja koja je u Evropskoj uniji, pa smo se obratili za pomoć Veterinarskoj komori te zemlje. Oni su kontaktirali Brisel i poslali nam instrukcije kako taj problem da rešimo i mi smo 4. januara 2010. godine, posle deset godina, uspeli da izvezemo iz Srbije jedan pekarski proizvod koji sadrži meso. Sada izvozimo sve vrste bureka bez ikakvih ograničenja - objašnjava Vesna Jevtović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )