Neprihvatljiva visina kazni za preduzetnike - Šta donosi Zakon o prekršajima?

Skupština Zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije raspravljala je juče, u prisustvu predstavnika sudija Višeg prekršajnog suda u Beogradu, o Radnoj verziji zakona o prekršajima. Predsednik Izvršnog odbora Zajednice preduzetnika PKS Dušan Perić prenoseći stavove preduzetnika, ocenio je neprihvatljivim visine novčanih kazni predviđenih za preduzetnike, koji posluju opterećeni dugovima na ime neplaćenih poreza i doprinosa od preko 144 milijarde dinara, navedeno je na sajtu komore (www.pks.rs).

Iznet je predlog linearnog smanjenja svih predviđenih novčanih kazni, jer je nelogično da jedna kazna zatvara malo ili srednje preduzeće. Prema rečima Perića, problem, generalno, predstavlja uslovljavanje preduzetnika da dok ne isplati kaznu, ne može da registruje vozilo, na primer. Tako dospevaju u apsurdnu situaciju da ne mogu da isplate kaznu jer im vozilo predstavlja sredstvo za rad.

- Zakonom ili uredbom može se predvideti novčana kazna u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice, od 50.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice i od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika - navedeno je u radnoj verziji Zakona. Preduzetnici smatraju da je raspon kazni, od 20.000 do 2,5 miliona dinara ogroman i neprimeren.

Po rečima Mirjane Tukar, radna grupa nadležnih institucija dobila je zadatak da promeni pojedine odredbe postojećeg Zakona o prekršajima, međutim, bilo ih je toliko da je tekst izmena postao novi zakon.

Predstavljajući novine u zakonu o prekršajima, Mirjana Tukar rekla je da se uvodi jedinstvena evidencija novčanih kazni i troškovi postupka izrečeni na osnovu konačnog i izvršnog prekršajnog naloga, ili pravosnažne i izvšne osuđujuće presude, čime će biti onemogućeno izbegavanje izvršenja novčanih kazni. Neophodno je urediti čitav sistem, uspostaviti izvesnost kažnjavanja, kako ne bi došlo do zloupotreba.

Za takozvane "bagatelne prekršaje", poput nenošenja lične karte, parkiranja na zelenoj površini, ne angažuju se sudovi, već se takvi "prestupi" rešavaju na ulici, navela je Tukar.

Novina je i institucija prekršajnog naloga, a teret dokazivanja prekršaja prenet je na izdavaoca prekršajnog naloga. Podnosilac zahteva trebalo bi da dokaže da je prekršaj načinjen. Tako se, izbegavanjem angažovanja skupog državnog aparata, postiže efikasnije sankcionisanje.

Mogućnost zastarevanja prekršajnih prijava svodi se na minimum, pošto je rok zastarelosti podignut sa dve na četiri godine.

Starešina Gradskog suda za prekršaje Beograda Zoran Pašalić pozvao je preduzetnike da pošalju komentare na radnu verziju zakona, elektronskim putem (http://www.bg.vp.sud.rs/kontakt.html).