Sve više onlajn kupaca - Kupovina robe i usluga preko Interneta zaživela u regionu

U narednim redovima dajemo pregled situacije kod naših komšija, kada je u pitanju korišćenje računara i kupovina preko interneta.

Slovenija

Prema podacima istraživanja Statističkog ureda Republike Slovenije (SURS) o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija, u tekućoj 2012. godini, kupovinu preko interneta je obavilo 39% osoba starosti od 10 do 74 godine (isti udeo kao 2011). To je 5% više nego 2010, 10% više u poređenju sa 2009. i čak 17% više nego 2008.

U prvom kvartalu 2012, preko interneta je naručilo ili kupilo robu ili koristilo usluge 22% ispitanika. Osobe, koje su u poslednjih 12 meseci kupovale preko interneta (33%), najčešće su naručivale ili kupovale odeću i sportsku opremu, turističke aranžmane, različite proizvode za domaćinstvo, ulaznice za priredbe, knjige, revije, časopise i kompjutersku-mašinsku opremu.

Iako u Sloveniji internet kupovina raste, broj osoba koje su u poslednjih 12 meseci obavile kupovinu preko neta još je ispod proseka članica EU. Jedan od najčešće navedenih razloga je nepoverenje u bezbednost novčanih transakcija na netu.

Prosek e-kupovine u EU je za 2011. iznosio 58%. Najveći udeo je zabeležen u Velikoj Britaniji (82%), Norveškoj (78%) i Danskoj (77%). Najmanji udeo je izmeren u Litvaniji (25%), Bugarskoj (13%) i Rumuniji (13%).

U pogledu upotrebe računara, Slovenija je oko EU proseka (70% korisnika interneta u 2010), a u većoj meri odstupa kada su u pitanju penzioneri i nezaposleni koji koriste računare (Slovenija 24%, EU 40%). Inače, detaljnija analiza pokazuje da je razvijenost specifičnih e-kompetencija u Sloveniji iznad proseka EU u skoro svim segmentima sa izuzetkom starijih od 55 godina.

Hrvatska

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, u Hrvatskoj, u 2011, 17% osoba je kupovalo robu i usluge preko interneta, što predstavlja porast od 3% u odnosu na 2010. Takođe, podaci pokazuju da se beleži rast osoba koje poseduju računare u domaćinstvima od 3%, a za toliko je poraslo posedovanje priključka za internet u domaćinstvima.

Istraživanje pokazuje da pojedinci najčešće upotrebljavaju internet za prikupljanje informacija o proizvodima i uslugama (74%), traženje informacija o zdravlju (61%), čitanje dnevnih novina i časopisa (76%), trening i edukaciju (54%), a vreme provode i na socijalnim mrežama (55%).

Siniša Cvjetković, direktor i vlasnik kompanije Mojatrgovina.net, kaže da se u Hrvatskoj još uvek preko interneta najviše kupuju električni aparati i računari.

To je upravo iz razloga što takvih onlajn trgovina ima najviše. Još uvek onlajn veleprodaja nosi značajan deo prometa celokupne onlajn kupovine, ali dolaskom krize i preorijentacijom velikih distributera i trgovačkih lanaca na poslovanje s krajnjim kupcem, onlajn maloprodaja je prestigla, do sada dominantnu, veleprodaju, smatra Cvjetković i otkriva kakvi se trendovi očekuju u budućnosti: Mislim da procvat onlajn kupovine u Hrvatskoj, u punom smislu, nije još ni počeo. To očekujemo tek izlaskom iz krize i stabilizacijom finansijske situacije u društvu. Sama kriza je, takođe, imala i veliki pozitivni efekat na internet trgovinu. Trgovci su se, do sada, internet trgovinom bavili minimalno, dok su se jedan za drugim otvarali trgovački lanci i kada su se tamo ostvarivali veliki prometi. Kada je to polako prestajalo, trgovci su se sve više otvarali novom prodajnom kanalu – internetu. Takav se trend i danas nastavlja. Kupci, s druge strane, danas doživljavaju internet kupovinu kao dobar izvor povoljnih cena i popusta. Čak i kada ne planiraju da kupe proizvod preko interneta, kupci jednostavno koriste taj kanal za pronalazak proizvoda i upoređivanje cena, kako bi se pripremili za kupovinu u fizičkom svetu.

Bosna i Hercegovina

Istraživanje internet trgovine u BIH pokazalo je da udeo ove trgovine u ukupnoj vrednosti non-store maloprodaje u BiH, u 2011, iznosi oko 4%. Ona predstavlja najbrže rastuću maloprodajnu kategoriju, sa stopom rasta većom od 30% u 2011, bez obzira što je vrednost ove trgovine, po glavi stanovnika u BiH, među najnižim u Evropi.

Kada se govori o rangiranju kupčevih očekivanja, cena često bude glavni faktor koji utiče na odluku o kupovini, jer onlajn trgovinu doživljava kao mesto gde su cene transparentnije, odnosno niže u odnosu na druge načine prodaje. Međutim, iskustva nam govore da cena nije jedini faktor. Tu bih istakao, pre svega, poverenje koje kupac treba da ima za onlajn sajt.

Nijedan klasičan kanal prodaje ne može kupcu da ponudi 24 sata sve potrebne informacije o proizvodima i uslugama, uslovima i načinu naručivanja i plaćanja, garanciji, savetima, mogućnostima zamene kupljenih aparata i tome slično, što je slučaj sa onlajn trgovinom. Sve informacije na webu, na primer cene, mogu da se promene u roku od nekoliko sekundi, što ih čini trenutno dostupnim svima kojima su te informacije potrebne. Nijedan štampani materijal nema tu fleksibilnost.

Poznato je da su osnovni faktori koji utiču na onlajn kupovinu korisnost i poverenje. Prosečan kupac se pri internet kupovini pita da li sme da ostavi lične podatke, hoće li da dobije naručeni proizvod, da li proizvod može da vrati u slučaju da on ne funkcioniše, i tome slično. Ta njihova nesigurnost je još uvek raspostranjena u internet poslovanju, jer te aktivnosti smatraju rizičnim. Iako danas u BiH postoje 100% sigurni alati za finansijske transakcije, primetna je percepcija nesigurnosti.

Bariz Zonić, General Servis

Makedonija

Makedonija je zaostajala na ovom planu iz više razloga: dugogodišnja mala internet penetracija, nedostatak i nekorišćenje platnih kartica, nedovoljan izbor onlajn trgovina, veliki broj stranih internet prodavnica nisu dozvoljavale narudžbine iz Makedonija. Takođe, kao jedan od glavnih razloga za ovo su bile i banke koje su previsokim provizijama destimulisale otvaranje onlajn prodavnica. Značajniji razvoj internet trgovine u Makedoniju se beleži u 2011. U decembru 2011, ukupni iznos koji je plaćen putem kartica bio je 1.450.340 denara (Narodna banka Republike Makedonije). Od ukupnog obrta u zemlji u 2010, samo je 8% do 10% napravljeno platnim karticama. Od ovih 8%, samo 1% se odnosi na onlajn kupovinu, dok se ostalih 7% odnosi na POS terminale (USAID). Pojava sajtova za grupnu kupovinu dovela je do prave revolucije na ovom polju. Broj onlajn transakcija se uvećao za više od 1.200% u 2011. u poređenju sa 2010. U ovom trenutku postoji osam sajtova za grupnu kupovinu. Od ukupnog broja realizovanih transakcija u 2011, oko 33% je obavljeno preko ovih sajtova.

Casys je internacionalni procesing sistem, koji u Makedoniji postoji od 2002. i preko kojeg se procesiraju skoro sve onlajn transakcije. Imajući u vidu da najveći deo trgovaca, kao i najveći deo onlajn trgovina, procesiraju transakcije preko Casysa, ovaj sistem smo uzeli kao relevantan izvor za analizu onlajn stanja. U 2010, preko cPay Payment Portala obavljeno je ukupno 11.000 onlajn transakcija, od kojih je 7.000 bilo uspešno. U 2011, ovaj broj se popeo na 97.177 transakcija, pri čemu je 85.017 uspešnih.

Nina Angelovska, suvlasnik Vebspot d.o.o., www.grouper.mk

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz "lnStore" magazina, novembar 2012)