Izvor: eKapija | Petak, 26.10.2012.| 10:06
Izdvojite članak Odštampajte vest

Energetski prelazak toplana na biomasu, biogas i geotermalnu energiju kroz javno-privatno partnerstvo

Supstitucija do sada korišćenih energenata, prevashodno uglja i mazuta, koji služe kao pogonsko gorivo za elektrane Srbije, definitivno bi dala značajne pozitivne implikacije u ekologiji, supstituciji uvoza, ekonomičnosti itd. U Srbiji postoji 58 toplana koje greju oko 320.000 stanova i 22.000 privrednih subjekata, a prelazak na "nova goriva" bi se odvijao, po našem predlogu, putem modela javno-privatnog partnerstva.

Naime, privatni kapital bi ušao u vlasničku i upravljačku strukturu, kroz investicije, neophodne osposobljavanju postojećih toplana za prelazak na nova goriva. Rešenje za pitanje nivoa cena usluga, u smislu nosilaca odluka u njihovom formiranju, treba postići putem javne rasprave.

Biomasa

Biomasa predstavlja jedan od najvećih neiskorišćenih resursa u Srbiji. Ulaganje u njenu eksploataciju omogućilo bi proizvodnju struje sa instaliranim kapacitetima od 5 000 megavata, kao i supstituciju 50% uvoznih energenata koji se koriste za zagrevanje objekata, kao što su gas i nafta. Definitivno, uz korišćenje ovog resursa i ostalih obnovljivih izvora energije, te uz potencijalna nova ležišta nafte i gasa i uljne škriljce, u potpunosti možemo supstituisati uvoz neophodnih energenata.

Kao izvor obnovljive energije, biomasu možemo podeliti na:

• drvnu (piljevina, ostaci prilikom orezivanja drveća i sl.)

• žetvene ostatke (pšenična slama, kukuruzovina i sl.)

• životinjski otpad i ostatke (životinjski izmet, lešine životinja i sl.) i

• biomasu iz otpada (bela frakcija kućnog otpada, mulj iz kolektora prečišćivača vode i sl.).

Podela može biti i na čvrstu, tečnu i gasovitu supstancu.

Biomasa je razgradivi deo proizvoda, ostataka i otpadaka iz poljoprivrede, šumarstva i drvne industrije, biljnog i životinjskog porekla, čije je energetsko korišćenje dozvoljeno - u skladu sa propisima koji uređuju pitanja zaštite životne sredine.

Ukupan energetski potencijal biomase u Republici Srbiji procenjen je na 5.000 MWe, a čine ga ostatci u šumarstvu i drvnoj industriji (1.800 MWe),kao i ostatci u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća (oko 3.200 MWe). Analiza strukture biomase iz ostataka poljoprivredne proizvodnje pokazuje da više od polovine resursa leži u kukuruznoj biomasi, više od četvrtine u slami strnih žita, pre svega pšenice, a ostatak od oko 15% u žetvenim ostatcima suncokreta, soje, uljane repice ili rezidbenim ostatcima voćnjaka i vinograda.

S druge strane, potencijali biomase kao šumske, drugog važnog resursa biomase u Srbiji, leži u preradi oko 1,5 miliona m3 šumskog prirasta godišnje, u vidu odsečaka, odrezaka, kore, piljevine i sl.

Raspoložive količine tečnog stajnjaka na živinarskim i stočnim farmama srednjeg i velikog kapaciteta omogućavaju proizvodnju biogasa. Ova količina tečnog stajnjaka uz odgovarajući dodatak ostataka poljoprivredne biomase realno omogućava da instalisana snaga elektrana na biogas bude najviše do 80 MWe. Sa skoro milion grla goveda, ovaca i po miliona, dva miliona svinja i skoro deset miliona živine, Srbija ima potencijal da proizvede toliko biogasa da može nadomestiti oko 20% uvoznog prirodnog gasa.

Tek treba utvrditi kakav potencijal leži u racionalnijem korišćenju postojećih 3 miliona hektara za delimično zasejavanje energetskih biljaka, a pogotovu korišćenje preostalih, pola miliona hektara koji se iz različitih razloga trenutno u Srbiji i ne koriste.

Biogas

Proizvodnja biogasa iz tečnog stajnjaka ima energetski, ali i ekološki značaj. Kao rezultat proizvodnje anaerobne digestije, pored biogasa se dobija tečni ostatak koji se koristi kao đubrivo. S obzirom na veliku defragmentaciju poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji, preporučuje se da se u jednom postrojenju prikuplja i tretira stajnjak prikupljen sa više farmi.

Imajući u vidu tendencije energetskog sektora u svetu, uvažavajući činjenicu da Srbija poseduje značajne energetske resurse u biomasi, izvesno je da bi se razvojem ovoga sektora mogao dugoročno obezbediti neophodan energetski izvor.

Biogas je vrsta gasovitog biogoriva koje se dobija anaerobnom razgradnjom organskih materija ili fermentacijom, računavši đubrivo, kanalizacioni mulj, komunalni otpad ili bilo koji drugi biorazgradivi otpad. Prednost proizvodnje biogasa je transformacija većih količina otpada u vredan izvor energije, što pogoduje otvaranju novih firmi koje mogu da ekonomski osnaže ruralna područja i otvaraju nova radna mesta..

Biogas se sastoji od 60-70% metana i 30-40% ugljen-dioksida. Jedan kubni metar sadrži približno istu količinu energije kao 0,6 litara lož-ulja, ili 0,65 kubika prirodnog gasa. Biogas je visoko kvalitetno gorivo, koje može da zameni fosilna goriva. U vreme kada rezerve fosilnih goriva opadaju, energetski troškovi rastu, životnu sredinu ugrožava nepravilno odlaganje otpada, pronalaženje rešenja za probleme biološkog otpada i tretman otpadnih organskih materija, proizvodnja biogasa postaje akcija od najveće nacionalne važnosti, posebno što je razvoj tehnike omogućio izgradnju vrlo efikasnih postrojenja za proizvodnju energije.

Biogas nastaje usled biološkog razlaganja različitih vrsta otpada biološkog porekla, na prvom mestu, biomase i organskih materija čvrstog gradskog otpada.

Biomasu je moguće konvertovati u biogas putem bioloških procesa, anaerobne digestije i gasifikacije.

Kod anaerobne digestije, biogas se proizvodi putem fermentacije organske materije, kao što su stajnjak, mulj otpadnih voda, industrijskih otpadnih voda i poljoprivrednih i šumskih ostataka. Biogas iz anaerobnog digestora se sastoje, uglavnom, od metana, koji se može koristiti kao gorivo ili kao hemijska sirovina.

Proizvodnja gasa iz biomase

Gasifikacija je termohemijski procesa koji se ostvaruje kada se biomasa zagreva u sredini sa smanjenim prisustvom kiseonika i tada dolazi do proizvodnje gasa, niske ili srednje toplotne vrednosti (10 do 50% od toplotne vrednosti prirodnog gasa), koji sadrži ugljen-monoksid i vodonik. Ovaj proces nudi određene prednosti u odnosu na direktno sagorevanje biomase, jer nema ostataka pepela i drugih hemijskih jedinjenja u produktima sagorevanja.

Posebno je pogodan za aplikacije kao što su visokoefikasni kotlovi i peći. Proizvedeni gas može se dalje preraditi (očistiti), što omogućava korišćenje u brzohodnim klipnim motorima i turbinama ili u malim postrojenjima za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije (<5 megavata).

Korišćenje otpada

Gradski čvrsti otpad sadrži značajan deo organske materije koja generiše različite gasovite proizvode u uslovima kada je otpad odložen, zbijen i pokriven na deponijama.. Biogasni digestori koriste biorazgradljive materije, od kojih se dobijaju dva korisna proizvoda - biogas i fermentisano biođubrivo vrhunskog kvaliteta. Biogas prečišćen do nivoa čistoće za gasovod naziva se obnovljivi prirodni gas i moguće ga je koristiti u svakoj primeni u kojoj se, inače koristi zemni gas, što uključuje distribuciju takvog gasa putem gasovoda, proizvodnju struje, grejanje, zagrevanja vode i upotrebu u raznim tehnološkim procesima.

Čak dvdesetpet odsto energenata za toplane u Srbiji moglo bi da se proizvodi sagorevanjem otpada. Za korišćenje ovog resursa potrebno je da država pruži punu logistiku lokalnoj samoupravi i inicijativama privatnog sektora za sakupljanje, reciklažu i korišćenje onoga što ne može da se upotrebi kao sirovina u proizvodnji, za spaljivanje i proizvodnju toplotne energije.

Čini se da, ipak, manjkaju inicijative da se ovi projekti masovnije i što brže realizuju. Proizvodnja toplotne energije iz otpada trebalo bi da bude jedan od prioriteta u saradnji države i opština, posebno što Srbija ima zakonsku regulativu i podsticajne mere za korišćenje komunalnog otpada kao trajnog izvora za proizvodnju toplotne energije. Zadatka lokalnih samouprava bi bio da urade projekcije na temu - kolike će biti količine i struktura otpada, što je preduslov za planiranje "prekomoponovanj" lokalnih toplana. Kraljevo i Novi Pazar verovatno su prvi gradovi koji će iskoristiti otpad i pretvarati ga u energiju, u Beogradu je struktura komunalnog otpada takva da sadrži 6-16% plastike, 2-6% raznih metala i oko 30% papira i komponenti koje se mogu spaljivati.

Sreća u nesreći je je da nismo do sada pokrenuli ove procese, jer smo na taj način " preskočili rane tehnološke radove" bazirane na nedovoljno čistoj tehnologiji.

U najvećim gradovima,takođe je potrebno investirati i u postrojenja za preradu kanalizacionog mulja u cilju proizvodnje toplotne energije.

Geotermalna energija

Geotermalna energija, definitivno, predstavlja značajan izvor, pogodan za supstituciju postojećih energenata u onim podnebljima gde je prisutna. Rudarsko-geološki fakultet iz Beograda, po zadatku Grada Beograda već radi studiju o lokacijama sa geotermalnim izvorima, koja će, verovatno, pokazati da ovaj izvor može zadovoljiti između 10% i 25% potreba za energentima namenjenih grejanju.

Novim Zakonom o energetici koji je usvojen novembra 2009.godine, definišu se povlašćeni proizvođači električne i toplotne energije sa pravom na odgovarajuće subvencije i povlastice, uz ispunjavanje uslova u pogledu energetske efikasnosti, odnosno zaštite životne sredine.

U svim zemljama Evropske unije od 2009. godine povećao se udeo obnovljivih energeneta, najviše u Danskoj, Švedskoj, Španiji i Portugaliji, Nemačkoj. Nesumnjivo je i da će nedavna ekološka katastrofa u Japanu podstaći dalje investicije u alternativne izvore energije, što predstavlja izuzetnu priliku potencijalnim ulagačima da prepoznaju poslovnu šansu i investiraju kapital u privrednu granu koja ima tako velike mogućnosti rasta u budućem periodu, a koja je kod nas - tek u začetku.

Autor: David Đumić, ekonomski analitičar

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.