VK Radnički Kragujevac - rađanje novog vaterpolo giganta

Nema sumnje da avantura Radničkog iz Kragujevca zaslužuje prefiks "istorijska", iako je rađanje novog vaterpolo giganta na samom početku. Tim ne postoji kao neki od davnina, ne može da se pohvali trofejnom tradicijom, proverenim sportskim kadrovima u upravljačkoj garnituri, niti jakim vezama u sportskim forumima, ali imena, prezimena i karijere onih koji čine i vode ekipu izazivaju strahopoštovanje i slute na rezultatska dostignuća za sva vremena

Burno more loših dešavanja u evropskom klupskom vaterpolu poslednjih meseci odnelo je neke gigante u istoriju, druge dovelo na ivicu egzistencije, ostavljajući mnoge asove ovog teškog, atraktivnog i medijski nepravedno skrajnutog sporta bez sigurnog posla i unosnih ugovora. Ipak, jedan događaj je vratio veru u bolje sutra za vaterpolo! Kao u onoj narodnoj "dok jednom ne smrkne, drugom ne svane", u prestonicu centralne Srbije Kragujevac "doplivali" su neki od najviđenijih igrača i trenera, privučeni ambicioznim snovima gradske uprave, maksimalno podržanim od strane pojedinaca iz republičke vlasti.

Nema sumnje da ova sportska avantura zaslužuje prefiks "istorijska". Radnički ne postoji kao neki od davnina, ne može da se pohvali trofejnom tradicijom, proverenim sportskim kadrovima u upravljačkoj garnituri, niti jakim vezama u sportskim forumima, ali imena, prezimena i karijere onih koji čine i vode ekipu izazivaju strahopoštovanje i slute na rezultatska dostignuća za sva vremena.

I van granica naše zemlje...

- Tim-snova je napravljen preko noći, ali dolazak vrhunskih vaterpolista i jednog od najboljih trenera današnjice u Kragujevac nisu slučajni. Ljudi koji vode naš grad davno su naumili da ga učine jednom od najsportskijih sredina u Srbiji i šire. I prilježno radili na tome. Već imamo izuzetno jak odbojkaški, košarkaški i fudbalski klub, a sada je došao red da dobijemo i jednu od najreprezentativnijih ekipa u najtrofejnijem srpskom kolektivnom sportu. Prošlogodišnja izgradnja zatvorenog olimpijskog bazena nagovestila je ovu bajku, kako ju je nazvao novi kapiten VK Radnički Vanja Udovičić, a neverovatna želja, rešenost, energija i posvećenost mladog asa pomenutom projektu, bezrezervna podrška ministra finansija Mlađana Dinkića, inače osvedočenog prijatelja našeg grada, kao i preduzimljivost gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, učinili su da ceo region, pa i vaterpolo, Evropa bruje o kragujevačkom "čudu". Priznajem, to nam je bio jedan od ciljeva. Do sada su o nama pričali kao o gradu automobila, vrednih ljudi i dobrih domaćina, a nadamo se da će nas uskoro spominjati i po vrhunskim rezultatima u sportu – objašnjava potpredsednik kluba Boris Radivojević, naročito zahvalan Vaterpolo savezu Srbije, jer je prvo Radnički, vanrednim putem, prebacio iz Prve B lige u najviši rang takmičenja, a onda ekspresno izdejstvovao njegovo učešće u Kupu Evrope, nekadašnjem Trofeju LEN.

U vreme opšte besparice ovako skupi projekti bodu oči i pokreću priče o njegovoj isplativosti, pa i poreklu uloženog novca. Predstavnik uprave novog sportskog ponosa Šumadije tvrdi da nema nikakve misterije, ni mesta sumnjama. Šta više, ubeđen je da će svi biti na dobitku.

- Nismo naivni i neozbiljni, a ni lenjo i bahato oslonjeni na gradsku i republičku podršku. Znali smo da će takva koncentracija zvučnih imena na jednom mestu biti strašan mamac za sponzore. Bukvalno smo zatrpani pozivima onih koji bi da se vežu za VK Radnički, novčano ili na druge načine ga podrže i na talasu rezultata naših momaka i trenera obezbede promociju svojih kompanija. Kontekst ove priče je mnogo širi nego što to možda izgleda na prvi pogled, a interes je opšti – siguran je Radivojević.

I neki drugi su imali slične ideje i akcije u nekim drugim sredinama, ali su iste često brzo propadale, pa i u ovom slučaju postoji bojazan od ponavljanja već viđenog scenarija odustajanja posle prve veće prepreke ili potrošenog početnog kapitala. MOZZARTOV sagovornik uverava da Kragujevčani neće biti biti hit za jednu sezonu. Planovi, kaže, sežu u daleku budućnost.

- Nismo postavili nikakve takmičarske imperative pred ekipu. Ne moraju da budu šampioni već u prvoj sezoni i(li) odmah osvoje Kup Evrope. Mnogo očekujemo, jer znamo koliko vrede, ali ne želimo da ih pritiskamo. Želimo da ova priča dugo traje, za šta će biti potrebno dosta rada, strpljenja i razumevanja. Neću vam lagati i reći kako je sve "pod konac". Priznajem da organizaciono kaskamo za momcima iz bazena, pošto smo novi u ovome, ali rado prihvatamo sve njihove savete, naročito Dejana Udovičića. Trener ima punu i iskrenu podršku svih članova Skupštine i Upravnog odbora, a njegove ambicije i planovi su temeljni i dugoročni. Ni on ni mi se ne šalimo kada kažemo da od Kragujevca hoćemo da napravimo respektabilan vaterpolo centar, sa širokom igračkom i stručnom bazom – kaže Radivojević.

Nije, međutim, baš sve išlo glatko u pregovorima sa Dejanom Udovičićem. Mladi stručnjak, koji je za tri godine selektorovanja sa seniorskom reprezentacijom Srbije osvojio jednu titulu svetskog prvaka, dve evropske krune i još pregršt medalja na svakom velikom takmičenju "plavih delfina", nije odmah prihvatio poziv prvog čoveka kluba Uroša Bogdanovića.

- Prvi put su me kontaktirali 2. septembra. Vraćao sam se sa aeromitinga u Batajnici kada mi je telefon zazvonio, a gospodin Bogdanović mi energično i optimistično objasnio planove kluba. Ljubazno sam mu se zahvalio na pozivu, odbio saradnju i poželeo im svu sreću. Odlazeći iz klupskog vaterpola 2009. godine, rekao sam da je sedenje na dve "stolice" čist mazohizam i zaista verovao da je tako, a pritom su me ovog leta iscrpeli pregovori sa, ispostavilo se, prilično neozbiljnim Galatasarajem. Odlučio sam da ne mrdam iz Beograda, zbog čega mi, na svom poslu vrlo angažovana supruga i ćerkica, za koju sam mnogo vezan, nisu još "oprostile" selidbu u Kragujevac. Radnički, međutim, nije odustajao, pa sam već posle drugog razgovora pristao na veliku porodičnu "žrtvu". Ne samo zbog novca! Verovali ili ne, ali još se nismo dogovorili za pare. Ne zbog toga što ne možemo da se "nađemo" za cifru, nego zato što imamo preča posla u ovom trenutku. I što verujemo jedni drugima. Samo dve rečenice su me dovele u Šumadiju. Bogdanović me je ubedio svojim iskrenim objašnjenjem velikog projekta u koji su odlučili da uđu i tvrdnjom da jedino ja mogu da ga iznesem. I eto me na mom novom zadatku. Veoma motivisanog ogromnim izazovom u koji smo se svi zajedno upustili. Verujem u ovu priču – sa gotovo opipljivim elanom prepričava trofejni stručnjak koji nam je usput otkrio da je sa rođenim bratom Darkom, sportskim direktorom Vaterpolo saveza Srbije, više od godinu dana vodio i izgubio bitku sa beogradskim monopolistima raznih profila u pokušaju da otvore privatni klub.

Od sunovrata Bečeja, njegov bivši klub iz igračkih i trenerskih dana Partizan Rajfajzen suvereno vlada domaćim vaterpolo vodama, a ostali se zadovoljavaju ponekom osvojenom četvrtinom ili minimalnim porazom. Ova sezona mogla bi naglavačke da okrene stari poredak. Čak i na Banjici otvoreno priznaju da su silno pojačana Crvena zvezda i senzacionalno formirani Radnički u prednosti nad podmlađenim timom crno-belih.

- Šta je loše u tome?! Pojavljivanje Radničkog može samo da donese dobro srpskom vaterpolu. Dizanje Crvene zvezde takođe. Pod uslovom da svi koji radimo u njemu i za njega budemo dovoljno pametni, dobronamerni i nesujetni da izbegnemo trvenja, vokabular i štetne poteze iz nekih drugih sportova u situacijama pojačane konkurencije. Ni igrači ni ja nismo u Kragujevcu samo da bismo završili među tri prve ekipe u prvenstvu ove sezone i time izborili plasman u Evroligu sledeće godine, što je realan cilj, ni da bismo pokušali da iz prvog pokušaja osvojimo Kup Evrope, a onda se spakovali i otišli.

Dejan Udovičić svoju novu misiju shvata mnogo ozbiljnije. Utisak je da je rešen da je obavi uspešno i do kraja.

- Moja želja i ambicija su da u skorije vreme formiramo B tim, koji bi se već sledeće sezone takmičio u Prvoj B ligi. Drugo, namera mi je da jednog dana najveći broj tih igrača bude selektiran u Kragujevcu i okolini, u čemu bih voleo da bude uključeno što više ovdašnjih trenera, na koje ću se potruditi da prenesem što više ličnog znanja i iskustva. Masovnost i ozbiljnost vaterpolo škole se podrazumevaju. Drago mi je što sam dobio svu potrebnu podršku kluba na tom putu. On će biti dugačak i trnovit, ali ne može drugačije. Za stalne uspehe je neophodan dobar sistem, a on se ne stvara preko noći. Svi ozbiljni klubovi su prošli tu stazu, a oni najistrajniji i danas ubiraju plodove.

Vanja Udovičić, "lokomotiva" zahuktalog kragujevačkog vaterpolo voza, prebukiranog aktuelnim i bivšim članovima najboljih selekcija Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Sjedinjenih Američkih Država, radije priča o svojim takmičarskim apetitima, nego o ulozi u kreiranju jedne od najmoćnijih ekipa u evropskom klupskom vaterpolu u ovom trenutku.

- U sportu nema prevare, a ovo je najiskrenija sportska priča u Srbiji. Mnogo ideja, motiva, želja i ambicija me je vratilo u zemlju i dovelo baš u Kragujevac, a najjači poriv je osvajanje nekadašnjeg LEN trofeja. U karijeri mi nedostaju samo još taj pehar i olimpijsko zlato. Malo je reći da bih bio nezadovoljan ako ne uzmemo Kup Evrope ove sezone. To bih smatrao ličnim neuspehom. I zato ću se kao pravi kapiten, zajedno sa stručnim štabom, svim silama truditi da izvučem maksimum iz ovog zaista jakog sastava. Počev od mene samog – podiže visoko "lestvicu" diplomac Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, koji je sebi za 30-išnji rođendan "poklonio" jedan od najzvučnijih timova u novijoj srpskoj istoriji vodenog loptanja.

Reč zvanično najboljeg vaterpoliste sveta za 2010. godinu presudno je uticala na izbor hrvatskog asa Damira Burića, prvog reprezentativca naših komšija koji je uhlebljenje našao u nekom klubu iz ovog dela bivše zajedničke države.

- Uopšte me ne zanimaju i dotiču tuđa mišljenja i komentari, pogotovo ljudi van sporta. Nebitno je da li su negativni ili pozitivni. Jeste lepo biti pionir u nečemu dobrom, ali moj dolazak u Srbiju je isključivo moja stvar. Imao sam drugih ponuda, kao i nekih nedoumica u vezi transfera u Radnički, ne i strahova, ali su me bivši saigrači iz Pro Reka Vanja Udovičić i Filip Filipović ubedili u ozbiljnost namera mog sadašnjeg kluba. Kada sam čuo ko sve dolazi, prepoznao sam sebe u toj priči i zajedno sa porodicom procenio da će nam biti dobro u Kragujevcu. Nismo se pokajali. Radnički se ne može porediti sa možda najboljim timom svih vremena iz Đenove, ali je dovoljno jak da igra važnu ulogu u Evropi. Zadovoljstvo mi je da radim sa tako kvalitetnim vaterpolistima i ljudima, ali i ugodno da živim u ovom delu vaše zemlje. Moji najmiliji i ja smo za ove dve nedelje u Kragujevcu nailazili samo na lep prijem kod običnih ljudi. Još samo da počne sezona, pa da pokažemo zašto smo se okupili u ovakvom sastavu – kaže dvometraš iz Pule, blagog držanja i stava van bazena, bez zadrške nam objasnivši razloge njegove selidbe u Šumadiju u koju je stigao "okićen" s 11 reprezentativnih odličja svih boja i dve Evrolige uzete sa Pro Rekom.

Nedavno "penzionisana" zvezda crnogorske reprezentacije Boris Zloković je reputaciju jednog od najboljih svetskih centara u mladosti sticao između ostalog i pod kapicom ugašene državne zajednice Srbije i Crne Gore, gde je odrastao zajedno sa nekolicinom momaka iz prve postave Radničkog. Zbog toga veruje da će sklapanje pobedničkog mozaika ići brže nego što je uobičajeno.

- Do sada je reprezentativaca Srbije bilo više u Crnoj Gori i Hrvatskoj nego nas drugih kod vas, ali je ova sezona obrnula smer selidbi. Krug je zatvoren. Verujem na opšte dobro i korist vaterpola u celom regionu. Drago mi je što ću učestvovati u nesvakidašnjem projektu zvanom VK Radnički. Privukla me je njegova ambicioznost, predočena od strane Vanje, inače vrlo upornog u insistiranju da me privoli na stranu Kragujevca. Prija mi i to što posle nekoliko godina paklenog ritma i jakog rezultatskog pritiska u Pro Reku neću imati toliko utakmica tokom sezone. I stalno biti u obavezi da pobeđujem. Ovde su mi predočeni visoki ciljevi i fenomenalno se radi, ali sve je nekako mirnije i opuštenije. Sviđaju mi se atmosfera i energija koju sam zatekao. A to je, sa suvim kvalitetom igračkog i trenerskog kadra jedan od ključnih preduslova uspeha u sportu – zna kako se "kali čelik" poznati Hercegnovljanin.

Aleksandar Ćirić od daleke 2001. pečalbari po belome svetu, gde je mislio da će i završiti blistavu igračku karijeru, ovenčanu sa osamnaest medalja u našim različito zvanim nacionalnim timovima. Poziv Vanje Udovičića naterao ga je da zapuca sa daleke Malte, praktično pravo sa slavlja povodom titule doskorašnjeg kluba, pa se poslednji priključio drim-timu iz grada na Lepenici.

- Bilo mi je lepo tamo, ali uželeo sam se vrhunskog vaterpola i igranja sa momcima koji znaju i mogu koliko ja, da ne moram stalno da vučem "kola". Sa oduševljenjem sam odslušao Vanjine argumente kojima mi je samo potvrdio ono što sam već čuo od ranije dovedenog prijatelja Slavka Gaka, da bih na kraju razgovora i njemu i sebi rekao "čoveče, ne mogu to da propustim". Zato sam tu gde jesam, oran i voljan da napravim još neku veliku stvar pred kraj duge karijere. Ko zna, možda ću baš u Kragujevcu podvući crtu i staviti tačku. Jedva čekam početak sezone – ushićen je tridesetčetvorogodišnji Ćirić, uz Zvezdinog golmana Denisa Šefika poslednji aktivni član legendarne generacije Vujasinovića, Šapića, Ikodinovića, Savića i ostalih.

A takmičarska godina na domaćoj sceni za prvog pretedenta na šampionsku titulu počinje 3. oktobra, gostovanjem novosadskoj Vojvodini. Malo zatim, Kragujevac i njegova nova sportska dika ugostiće italijansku Florenciju, španski Sabadelj, nemački Postdam i turski Juzme na kvalifikacionom turniru za Kup Evrope.

izvor :