(eMagazin) Kako čelni ljudi leasing kuća vide aktuelne mere vlasti u Srbiji?

RESTRIKTIVNA POLITIKA DRŽAVE



Novine u kontroli tržišta finansijskog lizinga bile su nam povod za razgovor sa rukovodiocima tri vodeće lizing kompanije koje posluju u Srbiji. Po rečima Vladimira Jamšeka, člana uprave „Hypo lizinga” i predsednika upravnog odbora asocijacije lizing kompanija u Srbiji (ALCS), mere koje je država uvela nisu opravdane, pogotovo ako se ima u vidu da na teritoriji bivše SFRJ i šire ne postoji zemlja u kojoj narodna banka vrši nadzor lizing kompanija.


Izostanak stručne rasprave

”Sve su to praktično restriktivne mere koje negativno utiču na razvoj lizinga – od retroaktivnog uvođenja obavezne rezerve od 20%, preko otežavanja uslova za odobravanje lizinga fizičkim licima, do ograničavanja delatnosti lizing kompanijama. Naša, kao ni ostale lizing kuće, ne plaši se nadzora, jer je on i ranije postojao u određenom obliku. Samo, nije nam jasno kako je moguće da se donosi zakon bez prethodne stručne rasprave o njegovoj sadržini. Mi smo dovedeni pred svršen čin, što je najviše negativno uticalo na nas, jer nas vlast nije prihvatila kao adekvatnog sagovornika.”, navodi gospodin Jamšek.

Vladimir Jamšek

Stav Asocijacije lizing kompanija je da aktuelni Zakon o finansijskom lizingu nije u skladu sa važećim Ustavom, zbog čega je pokrenut postupak za proveru njegove ustavnosti. Sem toga, članovi asocijacije su mišljenja i da ovaj zakon direktno krši uredbe Zakona o stranim ulaganjima, kojim je propisano da se uslovi poslovanja inostranih investitora u Srbiji ne smeju značajnije menjati u odnosu na trenutak registracije njihovih preduzeća. Ovo pravilo je prekršeno usled činjenice da ubedljivo najveći deo ukupne mase kapitala lizing kompanija, čije poslovanje je umnogome otežano, potiče iz inostranstva. Ovim povodom, ALCS je poslala pismo Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, na koje još nije dobila odgovor. Kako objašnjava Vladimir Jamšek, u Srbiji se uglavnom na lizing gleda kao na dobar način za nabavku novog automobila, što je pogrešno, jer je lizing finansiranje prvenstveno namenjeno kompanijama koje žele da obezbede osnovna sredstva za rad. Novom reglativom je najveća šteta naneta srpskoj privredi, odnosno preduzećima koja će biti prinuđena na nabavku neophodnih mašina i opreme pod mnogo nepovoljnijim uslovima.


Politička odluka

Po mišljenju Johana Heflera, generalnog direktora „S-Leasinga”, sa ekonomske tačke gledišta nije bilo potrebe za promenu uslova poslovanja, što je NBS učinila regulisanjem tržišta lizinga.


Johan Hefler

„Prihvatam to kao čisto političku odluku, jer Narodna banka smatra da je lizing generator inflacije, što on, po mom mišljenju, nije. Generalno govoreći lizing je investicija. Mislim da se NBS prvenstveno vodila željom za smanjenjem uvoza automobila, što su radile još neke zemlje u kojima sam radio pre 8 do 10 godina, kao npr. Slovačka i Češka, ali na drugi način, regulativom vezanom za poresku politiku. Srpskoj privredi je za razvoj neophodan uvoz novih, savremenih mašina, i lizing igra veliku ulogu u podršci tom razvoju. Ovim odlukama poslovanje lizing kompanija je otežano, i takve odluke nije trebalo da budu donete, ili je trebalo da budu donete na drugačiji način.”, kaže gospodin Hefler.

Kao predstavnik inostranog investitora, koji je došao u Srbiju da zaradi novac, stvori nova radna mesta i plaća poreze, on smatra da bi političari trebalo da privuku više investitora u zemlju kako bi unapredili ekonomiju.


Neusklađenost instrumenata

Po mišljenju Ralfa Cajtlbergera, generalnog direktora „Raiffeisen Leasinga”, aktuelna državna politika po pitanju finansijskog lizinga dovodi do brojnih neželjenih nuspojava.


Ralf Cajtlberger

„Od februara meseca, kada sam došao u Srbiju, NBS je u dva navrata uvodila restriktivne monetarne mere, propisujući obaveznu rezervu najpre od 10%, potom 20%, i pooštravajući kriterijume za utvrđivanje kreditne sposobnosti fizičkih lica. Ako je namera NBS da suzbije inflaciju, onda instrumenti koje ona koristi u tu svrhu moraju da budu pažljivo usklađeni kako bi se izbegle neželjene nuspojave. Osnovna zamerka je što su te mere pogodile ne samo građanstvo, već i korporativni sektor, a naročito mala, mikro i srednja preduzeća, ugrožavajući njihovu konkurentnost. Korporativni sektor je u ugroženoj poziciji u odnosu na stranu konkurenciju u regionu, a povećanje stope obavezne rezerve tu situaciju dodatno otežava, što će se negativno odraziti na ekonomiju cele zemlje. Restriktivne mere ugrožavaju konkurentnost domaćih lizing kuća, dajući prednost cross-border finasiranju, koje će se sve češće primenjivati. Od januara meseca, lizing kuće su pod supervizijom NBS i obavezne su redovno da dostavljaju budžete, projekcije i ostale izveštaje, što je komplikovano s obzirom na to da se nove mere primenjuju retroaktivno.”, objašnjava gospodin Cajtlberger.

Rukovodstvo „Raiffeisen Leasinga” ukazuje na to da građanstvo sve češće ima tendenciju da finansira nove investicije iz rezervi svojih novčanih sredstava, a manje putem finansijskog lizinga. Po njihovoj proceni, uvođenje restriktivnih mera NBS neizbežno će dovesti do povećanja kamatnih stopa na finansijski lizing, što će negativno uticati na dalji razvoj srpske privrede. Kako navodi gospodin Cajtlberger, dobri rezultati koje je „Raiffeisen Leasing” postigao u prvom kvartalu 2006. najvećim delom se oslanjaju na ono je postignuto u poslednjem kvartalu prošle godine.

„Dokle god su mere ovakve kakve jesu, ne očekujem pozitivne promene što se tiče kamatnih stopa, barem ne u kratkom roku. Jaka konkurencija će sama po sebi uticati na poboljšanje usluga u svim sferama poslovanja, što je dobro za ekonomiju. Naš osnovni zadatak biće da pružimo pouzdano finansiranje i profesionalnu uslugu svojim klijentima, što bi trebalo da utiče na pozitivan razvoj ekonomije čitave zemlje.”, zaključuje Ralf Cajtlberger.


Loš signal investitorima

„U poređenju sa Mađarskom, Slovačkom, Češkom ili Poljskom, Srbija je veoma siromašna po pitanju stranih investitora. Ovakve mere nisu dobre za popravljanje takve situacije. Četiri godine sam bio generalni direktor lizing kompanije u Slovačkoj. Tamo su porezi nešto viši nego u Srbiji, čije poreske stope su među najnižima u Evropi, pa ipak nije u stanju da privuče strane investitore. Ova zemlja još uvek pati od lošeg imidža, što mora da se popravi dobrim marketingom, jer ona nije onakva kakvom je prikazana na Zapadu. Srbija je veoma privlačna i simpatična zemlja, i njeni političari bi trebalo da prate put drugih zemalja koje su uspele da privuku više stranog kapitala. Kada je konkretno u pitanju tržište finansijskog lizinga, ovakvi potezi su upravo suprotni od onoga što je trebalo da bude učinjeno, i oni su poslali loš signal potencijalnim inostranim investitorima. Političari bi trebalo da otvore oči, obiđu razne zemlje u regionu koje su se uspešno suočile sa sličnim problemima i vide kako sistem lizinga tamo funkcioniše.”, smatra Johan Hefler, generalni direktor S-Leasinga.


Piše: Milan Kovačević
m.kovacevic@emagazin.co.yu

www.emagazin.co.yu

GSM Public d.o.o. Beograd

AIK Leasing doo Beograd

Asocijacija lizing kompanija ALCS Beograd

Ministarstvo privrede Republike Srbije

S-Leasing doo Beograd

Narodna banka Srbije Beograd

Raiffeisen Leasing d.o.o. Beograd

Vladimir Jamšek

lizing

leasing

Johan Hefler

Ralf Cajtlberger

cross-border finasiranje

Milan Kovačević