(Letnja škola urbanizma 2006) Mr Dragutin Radosavljević : Inostrane investicije u funkciji privrednog razvoja

Mr Dragutin Radosavljević, dipl. pravnik1)

INOSTRANE INVESTICIJE U FUNKCIJI PRIVREDNOG RAZVOJA

REZIME

Neposredna strana ulaganja predstavljaju veliku šansu za pokretanje naše privrede i otvaranje novih radnih mesta. Na osnovu iskustva drugih zemalja koje su prošle ili prolaze tranzicioni put, a sa stvaranjem povoljne klime za privlačenje, zadržavanje i širenje međunarodno konkurentnih i ka izvozu usmerenih stranih privrednih subjekata Srbija ima veliku koju ne sme propistiti. Na realizaciji te šanse moraju učestvovati svi relevantni subjekti od Vlade do lokalne samouprave.

Iskustva država u razvoju i država koje prolaze, ili su prošle tranzicioni put, pokazuju da su strana ulaganja odigrala značajnu ulogu u obnavljanju ekonomije i rešavanju problema otvaranja novih radnih mesta i podsticanje izvoza tih zemalja. Te zemlje teže da maksimalno ostvare koristi od prisustva stranog kapitala u svojoj privredi pa su pokrenule niz političkih i promotivnih inicijativa na uređenju svog zakonodavstva i sa mnogim fiskalnim olakšicama kako bi privukle strana ulaganja.

Koliki značaj stranim investicijama daju zemlje iz našeg okruženja odnosno jugoistočne i centralnoistočne Evrope govori sledeća tabela.

UKUPAN PRILIV NEPOSREDNIH STRANIH ULAGANJA

(u milionima SAD dolara)

Izvor: NJIINJ, OECD – FDI in SEE 2003-2004, June 2004, Gabor Hunya, UNCTAD

______________

1. Mr Dragutin Radosavljević, dipl. pravnik, JP Direkcija za urbanizam Kragujevac urbokg@eunet.yu

Kao što možemo videti iz priložene tabele, države u regionu i širem okruženju su modernizovale i obezbedile administrativnu postojanost i uspešno privlače značajna nova strana ulaganja usmerena ka izvozu. Kada to znamo, onda moramo sebi postaviti pitanje, , šta smo to mi uradili kako bi privukli stranog investitora da u ulaže svoj kapital u našu zemlju, naš grad ili opštinu, da uloži u već postojeće preduzeće ili izgradi poslovni objekat i zaposli domaću radnu snagu? Kako da stvorimo ambijent koji će privući strani kapital?

Koje su to ključne prednosti koje Srbija danas ima i koje joj mogu poslužiti kao glavni adut, nad drugim zemljama u okruženju, koji bi bio od presudne važnosti za donošenje odluke investitora da uloži kapital u našu zemlju:

- konkurentna radna snaga (obučena, relativno jeftina);

- povoljan položaj u jugoistočnoj Evropi i dobar pristup tržištima EU;

- niža cena rada kvalifikovane radne snage;

- industrijska istraživačka tradicija i iskustvo u inženjerskim proizvodnim poslovima;

- prirodni resursi i uslovi za proizvodnju u poljoprivredi i šumarstvu;

- poboljšana investiciona klima koja se dalje unapređuje.

Dve demokratske Vlade u Srbiji, u zadnjih šest godina, radile su na demokratizaciji zemlje, donošenju sistemskih zakona, otvaranju ka svetu, menjanju celokupne slike o Srbiji da bi se stvorili uslovi koji će privući slobodni strani kapital ka nama. To je težak i mukotrpan posao i zahteva aktivnost svih relevantnih subjekata u državi. Novac je najveći nomad, koji se seli velikom brzinom tražeći pogodne uslove da se uveća. Srbija mora stvoriti ambijent kojim će privući strani kapital jer su potrebne nove ivesticije, novi poslovi, zapošljavanja. Takvi i slični problemi postoje i u zemljama u okruženju i u razvijenim zemljama i oni takođe rade na stvaranju pogodnosti i olakšica za ulaganje kod njih, pa sve to dodatno otežava i naš položaj.

Državne institucije od Predsednika Republike, Vlade, Narodne Skupštine do lokalne samouprave imaju ustavna i zakonska ovlašćenja da donose planove i programe razvoja, opšte pravne akte, sarađuju sa međunarodnim privrednim i drugim subjektima, a sve u cilju privre-dnog i ekonomskog razvoja zemlje.

Nedavno je Vlada Republike Srbije donela Strategiju podsticanja i razvoja stranih ulaganja2) koja ima za cilj da unapredi poslovno okruženje i obezbedi vladavinu prava u ovoj oblasti.

Unapređenje poslovnog okruženja znači uklanjanje prepreka i prekomerne državne intervencije u privredi, a zadatak povećane vladavine zakona jeste smanjenje propisa, njihova transparentnost i mogućnost predviđanja ponašanja učesnika.

Najveće prepreke neposrednim stranim ulaganjima u Srbiji su

- zakonodavni problemi, tj nerešeni vlasnički odnosi i netržišno određivanje cene građevinskog zemljišta;

______________

2. Sl. glasnik RS, br. 22/06

- odsustvo posebnih odeljenja u okviru sudova za specifične oblasti prava;

- infrastrukturni nedostaci u poređenju sa susednim zemljama;

- spore reforme, usled njihovog zakasnelog otpočinjanja, u poređenju sa konkurencijom i opšti loš kvalitet sprovođenja;

- ograničeni institucionalni kapaciteti za strateško planiranje i marketing i usvajanje sredoročnih i dugoročnih stanovišta;

- nepostojanje jasno usmerenog nacionalnog programa za promociju ulaganja nasuprot ranije utvrđenoj negativnoj slici Srbije u svetu.

Pored sistemskih zakona koji su doneti, u poslednjih pet godina, radilo se i na osnivanju posebnih institucija koje će raditi na privlačenju stranih investicija. Jedna od njih je i Savet stranih investitora (Foreign Investors Council) osnovana 15. jula 2002. godine. Savet stranih investitora je osnovan sa ciljem da se unapredi biznis u Srbiji kroz konkretne reformske predloge kao i da se stimulišu direktne strane investicije i promoviše komunikacija stranih investitora i vlasti u Srbiji. Svake godine Savet izdaje svoju publikaciju - ,,Belu knjigu"- koja sadrži predloge za unapređenje poslovnog ambijenta u Republici Srbiji. Ona je javni forum za prei-spitivanje aktivnosti preduzetih kako bi se uklonile moguće prepreke na putu novim stranim ulaganjima.

Osnovni problem, koji je istaknut od strane Saveta stranih investitora, je problem u zakonskoj regulativi koji reguliše korišćenje građevinskog zemljišta. Po važećim pozitivno pravnim propisima, građevinsko zemljište je državna svojina, a lokalna samouprava na njemu ima samo pravo korišćenja. Prilikom oglašavanja lokacije za izgradnju poslovnog ili stambenog objekta, lokalna samouprava posebno ističe da se lokacija daje u zakup na određeno vreme do 99 godina i da najpovoljniji ponuđač stiče pravo korišćenja na istoj. Stranci to ne mogu da razumeju i takav oglas tumače kao pravnu nesigurnost. Svaki stranac koji želi da gradi, želi da bude investitor na svojoj zemlji. Tu nastaje prvi problem.

Pored vlasničkog statusa na građevinskom zemljištu Savet stranih investitora ukazuje i na niz pozitivno pravnih propisa koji brinu strane investitore i odbijaju ih od ideje da ulažu u našu zemlju. Ti propisi su:

- Zakon o radu, koji strani investitori smatraju isuviše socija-lnim, koji isuviše štiti zaposlene, a vlasnike preduzeća ostavlja po strani. On jedan veliki deo socijalnih problema zaposlenih prebacuje na preduzeće što stranci neće da prihvate;

- Zakon o zaštiti konkurencije je sporan u delu koji se tiče odugovlačenja u formiranju komisije za zaštitu konkurencije, kojoj se upućuju žalbe ako su principi konkurencije narušeni. Do sada je, u našoj praksi, bilo slučajeva da su kompanije želele da podnesu žalbu zbog narušavanja principa konkurencije, ali nisu imale kome. U razvijenim zemljama, u slučaju narušavanja principa konkurencije, uključuje se posebna komisija kao regulatorno telo;

- Zakon o bankama je ocenjen pozitivno osim u delu koji predviđa kakav će biti sastav upravnih i nadzornih odbora kao drugih rukovodećih organa. Ovim zakonom je propisano čak i gde će se održavati sednice upravnih odbora što u praksi razvijenih zemalja nije predviđeno. Strani investitori protive se i stalnom povećanju obavezne rezerve za odobravanje kredita i upućuju primedbe na efekte rezervisanog novca za eventualne gubitke na kreditnim poslovima;

- Zakon o privrednim društvima nije usaglašen sa Zakonom o hartijama od vrednosti, što unosi zabunu;

- Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju treba izmeniti u u delu koji se odnosi na ugovore o zastupništvu.

Savet stranih investitora ističe i primedbu u Nacrtu zakona o uslovima za zapošljavanje i rad stranih državljana koji predviđa kvote za zapošljavanje stranih državljana. Kada se ispune kvote prednost u zapošljavanju će imati nezaposleni iz Srbije u odnosu na strance, a to stranci neće.

Pored navedenih zakonskih propisa na koje strani investitori imaju primedbe treba reći da su iste iznete na račun još 30 zakona kojima se reguliše oblast privatizacije, računovodstva i revizije, lizinga, nekretnina, osiguranja, penzija i socijalnih reformi, sektor zdravstva, životne sredine, energetike, poljoprivrede i prehrambene industrije.

Mnoge od ovih primedbi i predloga je moguće ugraditi u postojeće zkonske propise. Neke se mogu rešiti i podzakonskim aktima, i to je posao koji treba da uradi Vlada sa svojim predlozima opštih akata, a Narodna skupština da ih usvoji.

ULOGA LOKALNE SAMOUPRAVE U STVARANJU USLOVA ZA DOLAZAK NEPOSREDNIH STRANIH INVESTICIJA

Posao koji treba da uradi lokalna samouprava, koja je poslednja u nizu državnih institucija ali i odlučujuća u realizaciji posla sa inostranim partnerom, je energičniji i brži rad njene administracije i kraći rok za dobijanje građevinske dozvole. U zemljama u našem okruženju investitori dobijaju građevinske dozvole za nekoliko meseci, što može biti odlučujući faktor za konačnu odluku investitora o tome gde će uložiti svoj novac.

Da počnemo od osnovnog pitanja, šta je to sa čime raspolaže jedna lokalna zajednica i šta je to najvažnije za njen ekonomski razvoj?

To su nadležnosti koje su lokalnoj zajednici poverene Ustavom Republike Srbije3) i Zakonom o lokalnoj samoupravi4), a koje se tiču građeviskog zemljišta. Lokalna samouprava može raditi i usvajati urbanističke planove i raspolagati zemljištem. Zemljište je najvažni-ji resurs sa kojim raspolaže lokalna samouprava. Na građevinskom zemljištu lokalna samouprava, primenom naknada za korišćenje i naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, koje su pripadajući izvorni prihodi lokalne samouprave sa 100% iznosom, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi5), ubira značajne prihode.

______________

3. Sl. glasnik RS, br. 1/90

4. Sl. glasnik RS, br. 9/2002; 33/2004; i 135/2004.

5. Sl. glasnik RS, br. 9/2002; 33/2004; i 135/2004.

Na osnovu iskustava koje do sada imamo, na putu kroz tranziciju, strani investitori se najviše interesuju za nove lokacije i Greenfield ulaganja. Bronjnfield ulaganja ili kupovina već postojećih preduzeća su za strane investitore manje interesantna, a opet na osnovu njihovog iskustva koje su stekli u prvim poslovnim kontaktima sa nama prilikom našeg otvaranja za strane investicije.

Ako je to realnost, onda odmah treba preći na rešavanje tog problema, a on je: pronalazak novih lokacija, rešavanje imovinskog pitanja, urbanističko i komunalno opremanje lokacija i potraga za zainteresovanim investitorima odnosno ponuda lokacija.

Priprema lokacija (urbanističko i komunalno) je posao lokalne samouprave. To je posao koji je centralna vlast poverila lokalnoj vlasti uz određena ograničenja, a to je ono centralno pitanje, pitanje vlasništva nad zemljištem kao najvažnijim resursom kojim se koristi lokalna zajednica. Pravo korisništva i upotrebe ima lokalna zajednica ali najvažnije pravo, pravo raspolaganja i dalje pripada državi (Zakon o sredstvima u svojini države Srbije iz 1995. godine). I upravo je tu nelogičnost koja se mora ispraviti što pre, ali znajući da vlast ima vlast koliko ima imovine i vlasti nad njom, pitanje je kada će to kod nas doći na dnevni red. Nelogičnost se ogleda u tome što lokalna samouprava finansira urbanističke palanove za određeno zemljište koje u budućnosti treba da promeni titulara svojine i iz privatnog da pređe u državno odnosno iz poljiprivrednog u građevinsko zemljište. Takođe ta ista lokalna samouprava izdvaja sredstva da se vlasnicima nadoknadi pravična vrednost zemljišta i sredstva da se to zemljište pripremi i opremi infrastrukturom za dolazak investitora, a opet po završetku celokunog tog posla lokalna zajednica nije vlasnik tog zemljišta.

O ovom problemu mogu se napisati elaborati, ali to nije za sada naša tema već u postojećoj zakonodavnoj proceduri moramo naći načina da uradimo sve što možemo za dobrobit svih, a da se ne zamerimo za zakonima.

Izbor lokacije za buduću industrijsku zonu je takođe važan posao koji mora da odradi lokalna samouprava. [ta je to što svaka lokacija mora da ima da bi bila interesantna za stranog investitora? Svaka lokacija mora da ispunjava sledeće uslove, a oni su:

Uslovi koji utiču na izbor lokacije:

- položaj, dostupnost i infrastrukturna opremljenost;

- broj potencijalnih dostavljača;

- broj potencijalnih klijenata;

- kvalitetna radna snaga;

- životni standard, sigurnost i okolina; i

- troškovi upravljanja.

Položaj i dostupnost, kao i birokratija i okolina su uslovi koje mora da ispuni lokalna zajednica. Da lokalcija bude povezana sa saobraćajnim komunikacijama, opremljena infrastrukturom, da se što više skrati procedura od dobijanja lokacije do izdavanja građevinske dozvole, da se preciziraju mere zaštite životne sredine su poslovi koje lokalna zajednica može i treba da radi.

Kada se ispune uslovi za koje je lokalna zajednica nadležna onda sledi postupak ponude lokacija zainteresovanim investitorima. Postupkom ponude lokacija u lokalnoj zajednici trebalo bi da se bave teritorijalni posrednici, tim ili posebna institucija.

Lokacijska ponuda sadrži detaljan predlog za ulaganje na određenom području. Ponude služe za predstavljanje projekata koji su većim delom već definisani u projektnom i implementacionom smislu, te su lako dostupni potencijalnim ulagačima.

Ponuda lokacija mora da sadrži:

- karte i slike terena;

- infrastruktura, usluge i javne usluge;

- troškovi pokretanja aktivnosti i olakšice za preduzeća;

- birokratska procedura za pokretanje preduzeća;

- karakteristike terena i već postojećih struktura;

- svrha i urbanistička ograničenja;

- raspoloživost terena koji se odmah mogu kupiti; i

- druga preduzeća koja posluju na toj teritoriji.

Način promocije je prepušten lokalnoj samoupravi, a kao modeli se mogu koristiti:njeb stranice, oglasi u specijalizovanoj štampi, brošure, vodiči, i učestvovanje na sajmovima/manifestacijama.

Kada sagledamo sve aktivnosti koje moraju preduzeti državne institucije na planu privlačenja stranih investicija možemo zaklju-čiti da je neophodno izvršiti:

- reformu postojećih zakonskih propisa;

- jačanje institucionalnih kapaciteta i razvijanje saradnje na nacionalnom i opštinskom nivou;

- aktivnosti i inicijative za unapređenje konkurentnosti;

- razvijanje kampanja u zemlji za bolje razumevanje značaja stranih ulaganja i jasno usmerena međunarodna marketinška strategija.

L i t e r a t u r a

- WIIW, OECD – FDI in SEE 2003-2004, June 2004, Gabor Hunya, UNCTAD

- Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja, Sl. glasnik RS, br. 22/06

- Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS, br. 1/90.

- Zakon o lokalnoj samoupravi, Sl. glasnik RS, br. 9/2002; 33/2004; i 135/2004.