Akcija pod nazivom "Prijavi gazdu zbog rada na crno", za samo godinu dana, uspela da "opameti" veliki broj nesavesnih poslodavaca u Srbiji

Kad je posle deset godina rada kod privatnika na crno jednoj Beograđanki banka saopštila da ne može da dobije pozajmicu od oko 40.000 dinara za kupovinu veš-mašine, ona je odlučila je da nešto promeni. Pogotovu što njene mesečne uplate nisu prelazile 7.000 dinara, niti je plata stizala redovno, a bez kredita se ne može. Rešila je da okrene dežurni telefon 2753-689 Inspekcije rada u Ministarstvu za rad i zapošljavanje i da prijavi gazdu.

Akciju "Prijavi gazdu zbog rada na crno" Odeljenje za žalbe u resornom ministarstvu pokrenulo je tokom 2005. godine kako bi se pomoglo onima koji rade, ali se to nigde ne vidi. Bojana Jovanović, načelnik u ovoj službi, kaže da takve "ilegalce" gazde ne prijavljuju, ne uplaćuju im socijalno, zdravstveno i penzijsko osiguranje, a platu im daju "na ruke".

Zbog toga su na gubitku i radnik i država koja, prema proceni ministra Slobodana Lalovića, na ime poreza i doprinosa godišnje ne naplati oko 200 mil EUR.

- Tom bezakonju mora da se stane na put, jer radnik na crno danas-sutra neće moći da računa na penziju, budući da nema ni jedan jedini dokaz da je godinama negde privređivao - kaže Bojana Jovanović.

Problem je i što država na ovaj način gubi, budući da poslodavac ne uplaćuje ni platu preko računa, ni porez, ni osiguranje. Obespravljeni se, kada okrenu navedeni broj telefona, žale da nemaju pravo ni na bolovanje, godišnji odmor, porodiljsko, trudničko, ili slobodne dane. Kao ni mogućnost da dobiju novac za topli obrok, prevoz ili regres. Dakle, sve ono što im po zakonu pripada.

Dnevno se samo okretanjem telefona "prijavi gazdu" javi četvoro-petoro onih koji bi da regulišu svoj status, jer im pregovori u "četiri oka" sa gazdom nisu mnogo pomogli. Reč je najčešće o anonimnim dojavama, gde oštećeni ostavljaju podatke firme u kojoj rade, a na osnovu čega inspektori izlaze na teren.

- Bez obzira na anonimnost poziva, inspektori izlaze na teren i u razgovoru s poslodavcem predočavaju sankcije ukoliko nastave da krše zakon i ne legalizuju rad zaposlenih. Uvidom u knjigovodstvenu dokumentaciju odmah može da se uoči da li je poslodavac izbegavao plaćanje poreza i doprinosa. Da bi se izbegla duga sudska procedura, inspektori na licu mesta pokušavaju da postignu dogovor i privole gazdu da legalizuje rad svojih radnika - objašnjava Janković.

Osim što slede prekršajna prijava sudu, kazne za rad na crno su vrlo visoke. Kreću se od 500.000 do 1.000.000 dinara, što nije milo nijednom poslodavcu, pa obično pristane na registrovanje zaposlenih.