Izvor: Politika | Nedelja, 11.03.2012.| 11:53
Izdvojite članak Odštampajte vest

Tajne kamenog dvorca u brdima

Gvozden Šopalović (Foto: politika.rs)

Ima po našoj severnoj niziji dvoraca i drugih moćnih zdanja negdašnje vlastele, ali se retko sreće dvorac u posnim brdskim krajevima, među planinama. Jedan takav, u Mačkatu podno Zlatibora, nikakav grof ni vlastelin nije podizao već – slepi ratnik. I dan-danas, posle osam decenija od gradnje, ovde u selu dobrih domaćina taj kameni dvorac odoleva vremenu.

Pravio ga je svojevremeno Mačkaćanin Ratko Šopalović(1893–1969), a sada u dvorcu s porodicom živi njegov najmlađi sin Gvozden. Ratko je bio ratnik, vojevao u balkanskim i Prvom svetskom ratu, hrabrošću stekao dve Karađorđeve zvezde, od vojnika postao rezervni potpukovnik. Zla sudbina ga je snašla prilikom proboja Solunskog fronta, kod borbi na Kajmakčalanu, kad ga je kuršum pogodio u glavu. Preživeo je, ali izgubio vid. Ipak, slepom junaku sreća nije sasvim okrenula leđa.

– Kad je te 1917. godine kralj Aleksandar obilazio ranjenike, porazgovarao je i sa mojim ocem, za koga su mu rekli da se istakao po hrabrosti. "Kako si, junače", pitao ga je. "Bez očiju, kao što vidite, Vaše veličanstvo. Ali nije mi toliko žao vida koliko mi je žao što nisam još više neprijatelja pobio", odgovorio je Ratko. Ostavilo je to utisak na kralja, koji ga je kasnije bolje upoznao i okumio, posle rata primao u rezidencijama na Bledu i u Sarajevu, pomogavši mu i da se školuje u Francuskoj – kazuje za "Politiku" Ratkov najmlađi sin Gvozden Šopalović.

U porodici još čuvaju dokument koji je 1928. potpisao kraljev ađutant, prema kome se Ratku Šopaloviću dozvoljava slobodan ulazak u dvor, "kad god bude imao potrebe". A u želji da slepom junaku obezbedi egzistenciju, Aleksandar mu je poverio upravljanje vojnim kantinama u Pančevu i u Sarajevu, što je Ratko uspešno obavljao i dobro zaradio. Otuda novac za podizanje kamenog dvorca u Mačkatu, početog da se gradi 1924, a završenog 1934. godine.

– Prvo je kupio plac ovde u centru sela, pa počeo gradnju. Objekat je pravio od klesanog kamena, vrlo kvalitetno, dimenzija 22 sa 11 metara, na četiri sprata, nalik mediteranskim zdanjima. Svojevremeno, po prelasku Albanije, video je u Grčkoj kuću koja mu se dopala i poželeo da majstori takvu sagrade, opisujući im kako je izgledala. U dvorcu su 24 prostorije. Na zidovima je bilo i dvadesetak vrednih umetničkih slika, na prozorima specijalne garnišne, ali neke vrednosti nestale su tokom ratnih vremena – priča Gvozden.

Ovo zdanje je delom oštećeno u bombardovanju 1941. godine, a država je posle rata – budući da su ovde prilikom povlačenja iz Užica nakratko boravili Tito i Vrhovni štab – platila popravku tih oštećenja. Ipak, vrednosti nestale u ratnom vihoru nisu nađene ni nadoknađene.

Inače, još za Ratkova života vodio se spor u familiji oko vlasništva nad dvorcem, pri čemu su njegova dva brata polagala deo prava, ali sud je, posle decenijskih sporova, krajem 2010. godine pravosnažno presudio da je Ratkov sin Gvozden jedini vlasnik celog zdanja.

Danas Šopalovići od dvorca koriste svega stotinak kvadrata, pet-šest soba za stanovanje, dok je veći deo objekta neiskorišćen. Gvozdenova supruga Sofija kaže da su zidovi, prozori, vrata originalni i odlično očuvani, ali da ipak valja ulagati u održavanje. Svojevremeno su prodali manju kuću u Užicu da bi aluminijumom prepokrili dvorac. Problem im je sadašnja besparica: Gvozden je posle tri decenije rada u užičkom "24.septembru" ostao bez posla kao tehnološki višak, a Sofija neredovno prima platu još radeći u toj posrnuloj firmi. Dvoje dece im studiraju, troškovi su veliki, pa nije lako i o građevini brinuti.

Sada se potajno nadaju da bi im država i zlatiborski turistički poslenici mogli da pomognu kako bi dvorac delom preuredili u turističke svrhe.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 11.03.2012.)


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.