Između želje i stvarnosti – koliko su danas realne šanse za iole uspešno poslovanje investicionih fondova u Srbiji?

Srbija je konačno dobila Zakon o investicionim fondovima na koji se čeka još od 2003. godine. Time će ne samo biti formalizovano prisustvo stranih investicionih fondova na našem tržištu, nego se otvara i zakonska mogućnost da domaći investitori krenu u njihovo formiranje. Ali, kojom brzinom će se odvijati taj proces, krajnje je neizvesno.

Na jednoj strani postoji bojazan da li će srpski privrednici biti zainteresovani da se upuste u taj posao, a s druge strane postavlja se pitanje da li bi tako osnovani fondovi prikupljeni kapital imali gde da ulože. Kako sada stvari stoje, kvalitetnih hartija od vrednosti na srpskoj berzi još nema, ako se izuzmu državne obveznice stare devizne štednje čiji se obim sa svakom godišnjom isplatom obaveza koje dospevaju na naplatu smanjuje.

Osim toga, još nije promenjen Zakon o deviznom poslovanju, što znači da iznošenje kapitala iz zemlje nije dozvoljeno, pa se postavlja pitanje zašto bi se neko upuštao u posao sa investicionim fondovima, posebno ako se zna da bi proces privatizacije realnog sektora, gde su dosad strani investicioni fondovi pronalazili svoj interes, trebalo da bude okončan 2007. godine.

Praktično, bez usvajanja novog deviznog zakona kojim bi licima u Srbiji bilo omogućeno da ulažu u dugoročne hartije od vrednosti koje izdaju države članice OECD i hartije od vrednosti međunarodnih organizacija, kao i kompanija i banaka, gubi se pravi smisao investicionih fondova.