Sa 56% žena na rukovodećim pozicijama Elektromreža Srbije postiže mnogo bolje rezultate od "bratskog" EPS-a, kojim u ogromnoj većini gazduju muškarci

Prema podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), žene čine 32% radne snage u sektoru OIE. Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike Jovana Joksimović istakla je da je zelena energetska tranzicija prilika da afirmišemo žene, da budu vidljivije i da ih ima više na mestima gde se donose odluke.

- Zelena energetska tranzicija nije samo naša obaveza, već i pitanje odnosa prema budućnosti. Pozitivno je da sve više devojaka studira ETF i prirodne nauke, a na čelu Vlade i Ministarstva energetike, dve ključne institucije u energetskom sektoru, nalaze se žene - podsetila je Joksimovićeva.

Konferencija je finalni događaj projekta "Put do većeg učešća žena u sektoru OIE" koje udruženje OIE Srbija sprovodi od jula uz podršku Ambasade Kanade. U okviru projekta sprovedeno je istraživanje koje je pokazalo da tek svaka peta mlada žena u Srbiji smatra da žene imaju poslovnu budućnost u industriji obnovljivih izvora energije i veruje da žene mogu biti lideri u energetskoj tranziciji. Upravo je to stav koji treba promeniti, poručio je ambasador Kanade Džajls Norman.

- Nije tajna da je ovo bio muški sektor, ali vreme je da promovišemo inkluziju žena, ne možemo da nastavimo da isključujemo pola populacije. Žene imaju znanje, veštine i strast da unaprede sektor OIE. Energetski sektor zahteva različite ekspertize. Kanadska vlada hrabri žene da grade karijeru u ovom sektoru gde je 2019. bilo 31% žena. I dalje nismo gde bismo želeli da budemo, ali bolji smo nego ranije - istakao je Džajls.

Menadžerka OIE Srbija Danijela Isailović i ambasador Kanade Džajls Norman (Foto: OIE Srbija/Goran Zlatković)

Dve državne firme

Predsednica stručne grupe Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Stana Božović poručila je da treba još mnogo uraditi u oblasti rodne ravnopravnosti u sektoru energetike.

- Hoćemo više žena u energetici. U opštoj populaciji imamo više žena, statistika pokazuje da devojke brže završavaju fakultete, znači negde postoji problem, zato je važno da osnažimo žene. Dobar primer je EMS gde je više od 56% žena na najvišim nivoima upravljanja. U EPS-u, s druge strane, samo 13% žena se nalazi u nadzornom i izvršnom odboru - rekla je Božovićeva.

Jedna od žena na rukovodećim pozicijama u EMS je i Maja Adamović, direktorka Regionalnog centra održavanja Novi Sad u Elektromreži Srbije AD. Ona je podsetila da u ovom preduzeću radi 31,6% žena inženjera.

- Kad sam ja studirala, bilo je 10% devojaka na Fakultetu tehničkih nauka, sada ih ima 30%. Treba da pomeramo granice. Tokom karijere je bilo nekih izazova, ne bih rekla diskriminacije. Starije kolege su želele da me zaštite da ne idem na teren na primer, ali prva kritična situacija pokaže sve. Kad preuzmeš odgovornost, kad se dokažeš, tad više niko ne postavlja pitanje pola - istakla je Adamović.

Negica Rajakov, članica Saveta Agencije za energetiku, takođe je završila "muški" fakultet - ETF. Tokom karijere bila je u bordu direktora NIS i Petrohemije, kao i članica bokserskog kluba iz Pančeva.

- Kad sam ja završila studije ETF, bilo je 25% žena, a danas ih je više od 35%. Nije bilo lako, ali bila sam vredna, brzo sam napredovala u karijeri. Osvrnula bih se i ja na EMS koji je jedan uređen kolektiv i jedan od najnaprednijih operatera, ne samo kod nas, nego i šire i dobar je primer da kompanije koje imaju rodnu diversifikaciju postižu bolje rezultate - kaže Rajakov.

Specijalista za ekonomsku inkluziju u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Dragana Marjanović naglasila je da EBRD, na čijem čelu je inače žena, intenzivira posvećenost pitanju rodne jednakosti.

- Cilj EBRD je da do 2025. godine 40% svih investicija treba da doprinosi rodnoj jednakosti. U projektima koje radimo, uvek postavljamo ciljeve o učešću žena, da bude npr. 40% žena u programima obuke jer je 30% standard, a mi uvek gledamo da odemo korak dalje. Na simboličnom nivou ima veze to što je na čelu EBRD žena, mada ima prostora za unapređenje i u našoj instituciji. I kod nas postoji jaz u platama i to najpre zato što su na rukovodećim pozicijama muškarci - rekla je Marjanovićeva.

(Foto: OIE Srbija/Goran Zlatković)

Na liderskim pozicijama u energetici tek 20% žena

Dobar primer kad je reč o zastupljenosti žena je Sekretarijat Energetske zajednice. Konsultantkinja Sekretarijata Biljana Grbić otkrila je da je Sekretarijat pre dve godine potpisao deklaraciju da će rodna pitanja promovisati kroz jednaku zastupljenost žena što dokazuje i podatak da u samom Sekretarijatu, od 35 zaposlenih, 19 čine žene.

- Oko 20% žena je na liderskim pozicijama u energetici generalno, dok je u javnom sektoru broj izjednačen, što znači da nam je potrebnija inkluzija u privatnom sektoru. Bolji rezultati u javnom sektoru verovatno ukazuju na stabilnost posla i sigurnost ostvarivanja prava, poput porodiljskog odsustva. Ja lično ne volim termin osnaživanje žena, žene su same po sebi jake, potrebno je samo stvoriti pravne i institucionalne okvire da one ostvare svoja prava.

Grbićeva je istakla i da su nam u ovoj oblasti potrebni bolji podaci.

- Preporuka kancelarijama za statistiku je da preuzmu upitnike Eurostata kako bi se podaci bolje prikupljali i kako bismo imali tačniju sliku o ženama u energetskoj zajednici.

"Đerdap 1" inspiracija, "Đerdap 3" san

Još jedna od žena koja radi "muški" posao je Gordana Jugović, samostalni inženjer u hidroelektrani "Đerdap 2", JP Elektroprivreda Srbije. Elektrotehnički fakultet je upisala 1981. kada je "Đerdap 1" već uveliko bio izgrađen, a započela je izgradnja "Đerdapa 2". To je za Gordanu bilo presudno da se odluči za elektrotehniku. Mada na fakultetu nije bilo razlika između studenata i studentkinja, sa diskriminacijom se suočila čim je počela da radi.

- Na elektrani je procedura bila da se prvo uđe u smenski rad, ali mene nisu pustili. U tehničkoj službi je bilo samo nas dve žene, mada ni danas ih nema više, dve ili tri. Posle 10 godina, prešla sam u sektor eksploatacije. Da sam muško, moja priča bi sigurno bila drugačija - ističe Jugovićeva.

Kako kaže, posao dispečera se često nosi kući, nema praznika ni vikenda jer se mora odmah reagovati da bi se iskoristio hidropotencijal Dunava. Ali, da ponovo bira, opet bi izabrala tehniku.

- Moj posao se doživljava kao muški, ali rušimo barijere. Žene sa kojima radim su često korak ispred kolega, ne rame uz rame. Najvažnije je uklopiti sve, a ključ je u dobroj organizaciji. Skoro 34 godine sam tu, na pola Dunava. Završava se revitalizacija "Đerdapa 1", uskoro kreće revitalizacija "Đerdapa 2", kojom će se za 50MW povećati instalisana snaga, a nadam se da ću pre penzije dočekati da započne i "Đerdap 3" - poručila je Jugovićeva.

Portal eKapija bio je jedan od medijskih pokrovitelja konferencije.

M. Dedić