Rezervisani sopstveni udeo i finansijski instrument - Pravo na sticanje rezervisanog sopstvenog udela - podsticaj za zaposlene

Ukoliko ste veliko, srednje ili malo privredno društvo ili pak start-up kompanija koja želi da stimuliše i pospeši angažovanje sopstvenih zaposlenih i zavredi kod njih lojalnost i poštovanje, a sebi obezbedi dugoročno zadržavanje kvalitetnih kadrova koji će zajedno sa privrednim društvom rasti i razvijati se, onda je finansijski instrument - pravo na sticanje udela pravni institut koji je vredan pažnje.

Ovaj način stimulacije se u uporednom pravu pokazao kao svrsishodan, kako u industriji informacionih tehnologija tako i u svim drugim slučajevima najčešće start-up kompanija.

Razlog zašto se start-up kompanije, a pre svega ICT start-up kompanije, najčešće koriste ovim finansijskim institutom nalazi se u činjenici da ova društva imaju kapacitet da u kratkom roku multipliciraju vrednost proizvoda koji razvijaju, i time indirektno i sopstvenu vrednost, a imajući u vidu da je po pravilu reč o društvima koja nemaju početna sredstva za isplatu adekvatnih zarada, dodatna stimulacija zaposlenih vrši se davanjem mogućnosti da postanu članovi društva. Participacijom u upravljanju i dobiti društva ili prodajom vlasničkog udela koji je stečen po povlašćenoj ceni, lica koja su stekla pravo na udele mogu da ostvare prihod koji je adekvatan njihovom angažovanju u razvoju kompanije, odnosno njenog proizvoda.

Imaoci ovog finansijskog instrumenta imaju pravo da steknu udeo u društvu određenog dana koji je naznačen kao dan dospeća, po povlašćenoj ceni. Međutim, iako će imaoci ovog finansijskog instrumenta uglavnom biti zaposleni, to ne mora da bude slučaj, jer to može biti i neki eksterni subjekt. Ali, da bi se finansijski instrument stekao neophodno je formirati rezervisani sopstveni udeo. Rezervisani sopstveni udeo je udeo koji društvo stiče besteretno od svojih članova, u cilju formiranja i dodele finansijskog instrumenta - prava na sticanje udela.

U samoj definiciji uočavaju se dve razlike u odnosu na sopstveni udeo, jer sopstveni udeo društvo može steći i teretno i nije određen cilj sticanja. Još jedna razlika u odnosu na sopstveni udeo je ta što rezervisani sopstveni udeo može formirati i jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću. Sa druge strane, primetne su istovetnosti u pogledu članskih prava, naime, društvo nema pravo glasa niti se ti udeli računaju u kvorum skupštine, pored toga, društvo nema pravo učešća u dobiti.

Odluku o formiranju rezervisanog sopstvenog udela donosi skupština društva dvotrećinskom većinom od ukupnog broja glasova pri čemu se rezervisani sopstveni udeo može formirati samo od udela onih članova koji su za tu odluku glasali. Pored toga, rezervisani sopstveni udeo može se formirati samo od udela (novčanih ili nenovčanih) postojećih članova koji su u celosti uplaćeni odnosno uneti. Nakon što Agencija za privredne registre izvrši registraciju rezervisanog sopstvenog udela na bazi odluke o formiranju rezervisanog sopstvenog udela i izričite pismene saglasnosti onih članova čiji se udeli smanjuju, društvo stiče rezervisani sopstveni udeo. Posledica registracije je da se udeli članova koji su dali saglasnost smanjuju.

Društvo može formirati više rezervisanih sopstvenih udela uz ograničenje da procenat učešća svih rezervisanih sopstvenih udela ne može biti veći od 40%. Mogućnost formiranja više različitih rezervisanih sopstvenih udela pojavljuje se zbog toga što sve emisije finansijskog instrumenta koje proizlaze iz jednog rezervisanog sopstvenog udela imaju isti dan dospeća i isti rok za plaćanje cene. Nakon registracije, stekli su se uslovi da se iz rezervisanog sopstvenog udela vrši emisija finansijskog instrumenta - pravo na sticanje udela.

Finansijski instrument - pravo na sticanje udela se izdaje na osnovu odluke o emisiji finansijskog instrumenta - prava na sticanje udela, koja je primarno u nadležnosti skupštine društva, ali bi osnivačkim aktom ova nadležnost mogla biti preneta i na direktora ili nadzorni odbor, u slučaju dvodomnog upravljanja.

Predmetnu odluku društvo je dužno da dostavi Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti u roku od pet radnih dana od dana donošenja, kako bi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti upisao i registrovao finansijski instrument na zakonite imaoce. Registracija Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti ima konstitutivno dejstvo, što znači da trenutkom registracije imalac finansijskog instrumenta – prava na sticanje udela postaje zakoniti njen imalac.

Što se tiče pravne prirode te vrste finansijskog instrumenta, bitno je naglasiti da je to neprenosivi finansijski instrument, koji njegovom tačno određenom imaocu daje pravo da određenog dana po određenoj ceni stekne određeni procenat udela u društvu, bez mogućnosti članova da se koriste pravom preče kupovine udela. Dakle pravo na sticanje udela je vezano za ličnost imaoca finansijskog instrument, upravo zbog toga finansijski instrument – pravo na sticanje udela ne može biti predmet zaloge niti se može nasleđivati.

Međutim da bi jedno lice steklo finansijski instrument mora da postoji saglasnost tog lica za njegovo sticanje, a sadržina saglasnosti podrazumeva:

1) prihvatanje dana dospeća prava na sticanje udela,

2) dogovorenu cenu otkupa udela,

3) uslove pod kojima to pravo može prestati pre dana dospeća.

Danom dospeća finansijskog instrumenta, registrovani imalac stiče pravo na otkup rezervisanog sopstvenog udela društva po povlašćenoj ceni. Rok za uplatu kupoprodajne cene je određen samom odlukom o emisiji finansijskog instrumenta, pri čemu Zakon o privrednim društvima izričito propisuje da rok ne može biti kraći od 15 dana niti duži od 30 dana od dana dospeća. Ukoliko imalac finansijskog instrumenta isplati povlašćenu cenu rezervisanog sopstvenog udela u roku naznačenom u odluci ili u zakonom predviđenom roku, finansijski instrument – pravo na sticanje udela se realizuje sticanjem udela u društvu, i tada se vrši konverzija prava iz finansijskog instrumenta u udeo. Ako to ne učini, finansijski instrument se može poništiti. U toj situaciji skupština društva ili drugi organ predviđen osnivačkim aktom donosi odluku kojom se taj finansijski instrument poništava pri čemu se ispisuje iz Centralnog registra, o čemu on izdaje potvrdu.

Ono na šta posebno ukazujemo jeste činjenica da postotak sticanja udela u društvu prilikom konverzije prava iz finansijskog instrumenta u udeo može da se razlikuje u odnosu na inicijalno predviđen zbog toga što društvo može u međuvremenu npr. povući i poništiti neki od udela ili može doći do pristupanja novog člana društva ili pak do povećanja uloga postojećih članova kroz dokapitalizaciju, i slično. Na taj način očekivanja imaoca ovog finansijskog instrumenta mogu da budu izneverena, pa se zahteva oprez prilikom ugovaranja ovog pravnog posla. U tom smislu bi trebalo angažovati profesionalca koji će ukazati na sve rizike ovog pravnog posla, te ispregovarati takve uslove da sam čin sticanja udela ne donese bilo kakva neprijatna iznenađenja.

Dalje, može se desiti da se određeni broj finansijskih instrumenata iz istog rezervisanog sopstvenog udela realizuje, a drugi ne. Tada nadležni organ društva može doneti odluku da poništi preostali neiskorišćeni deo ili ga koristiti za nove emisije. Ako društvo ipak donese odluku da se preostali neiskorišćeni deo rezervisanog sopstvenog udela poništi, u obavezi je da sprovede pojednostavljeni postupak smanjenja osnovnog kapitala (bez primene odredaba o zaštiti poverilaca).

Izuzetno, može se desiti da finansijski instrument - pravo na sticanje udela dospeva i pre roka dospeća u slučaju likvidacije, statusne promene i promene pravne forme. Iz tog razloga zakon izričito propisuje da finansijski instrument dospeva pre roka dospeća i to narednog dana od dana objavljivanja oglasa o otpočinjanju postupka likvidacije, odnosno otvaranja postupka dobrovoljne likvidacije, narednog dana od dana objavljivanja nacrta ugovora o statusnoj promeni, odnosno plana podele u slučaju statusne promene, odnosno narednog dana od dana objavljivanja predloga odluke o promeni pravne forme na internet strani Registra privrednih subjekata. Tada rok za plaćanje cene društvu za sticanje udela iznosi 40 dana od dana nastupanja prevremenog roka dospeća.

Zakon o privrednim društvima takođe predviđa pravo imaoca finansijskog instrumenta da u roku od šest meseci podnese tužbu za utvrđivanje svojstva člana i procenta udela koji imalac finansijskog instrumenta stiče ili tužbu za određivanje naknade koju je društvo u obavezi da isplati imaocu finansijskog instrumenta u slučaju da društvo nije izvršilo registraciju sticanja udela na osnovu finansijskog instrumenta u roku od 60 dana od dana isteka roka za isplatu cene. Tada sud određuje naknadu prema tržišnoj vrednosti udela koji bi imalac finansijskog instrumenta imao pravo da stekne na dan dospeća.

Pored toga, Zakon o privrednim društvima je predvideo i sudsku zaštitu u slučaju smrti imaoca finansijskog instrumenta time što naslednici imaju pravo da od društva zahtevaju isplatu naknade u visini tržišne vrednosti udela koji bi imalac finansijskog instrumenta imao pravo da stekne na dan dospeća. Bitan uslov za realizaciju ovog prava naslednika je da je imalac finansijskog instrumenta izvršio isplatu cene za sticanje udela čime je pokazao svoju saglasnost da postane član društva, kao i da je nastupila dospelost finansijskog instrumenta. Lica koja bi mogla da potražuju od društva isplatu naknade bi bila ona koja su pravosnažnim ostavinskim rešenjem određena za naslednike na imovini ostavioca. Ukoliko društvo ne bi odgovorilo pozitivno na zahtev naslednika, sistemskim tumačenjem zaključuje se da bi oni mogli da pokrenu postupak pred sudom za naknadu štete u roku od 3 godine (koliko iznosi subjektivni rok za potraživanje naknade prouzrokovane štete).

Zakon o privrednim društvima je zaštitio registrovanog imaoca prava na sticanje udela i u situaciji kada bi se finansijski instrument neosnovano poništio pre roka dospelosti. Tada imalac finansijskog instrumenta - prava na sticanje udela ima pravo da zahteva isplatu naknade u visini tržišne vrednosti udela koji bi imao pravo da stekne na dan dospeća, ali koja je umanjena za iznos cene koju bi bio u obavezi da plati za sticanje udela.

Posebno se mora voditi računa o poreskim aspektima rezervisanog sopstvenog udela, s obzirom na to da ne postoji ograničenje u pogledu kategorija lica koji su podobni za sticanje svojstva imaoca finansijskog instrumenta – prava na sticanje udela, ali ako bi bilo reči o zaposlenom kao imaocu prava, onda bi se primenio poreski tretman na zarade. Međutim, opšte je pravilo da se na svaki prenos udela plaća porez na kapitalni dobitak, a pod prenosom se, u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, smatra prodaja ili drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu. S tim u vezi, Ministarstvo finansija je u svom službenom mišljenju predvidelo nepostojanje obaveze plaćanja poreza na kapitalne dobitke na prenos bez naknade dela udela koji vlasnik, fizičko lice sa 100% udela, izvrši društvu radi obrazovanja rezervisanog sopstvenog udela društva za potrebe izdavanja finansijskog instrumenta.

Naime Zakonom o porezu na dohodak građana propisano je da kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene prava, udela i hartija od vrednosti i njihove nabavne cene, ostvarenu prenosom udela u kapitalu pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti.

Imajući u vidu navedeno, prenos bez naknade dela udela koji fizičko lice vlasnik 100% udela u privrednom društvu izvrši tom društvu, radi obrazovanja rezervisanog sopstvenog udela društva za potrebe izdavanja finansijskog instrumenta - pravo na sticanje udela, ne smatra se prenosom u smislu Zakona o porezu na dohodak građana po osnovu koga se ostvaruje prihod koji se oporezuje porezom na kapitalne dobitke, s obzirom na to da fizičko lice ne ostvaruje prihod (kao razliku između prodajne i nabavne cene udela) koji bi bio predmet oporezivanja porezom na kapitalne dobitke.