Energetska tranzicija skup, ali neminovan i isplativ proces

Tranzicija na obnovljive izvore energije će koštati, ali daleko manje od onoga koliko nas sada košta proizvodnja struje, zaključak je panela "Energetska tranzicija: prelazak na obnovljive izvore energije", održanog u okviru konferencije "Energetika na Balkanu: Tranzicija ka obnovljivim izvorima energije i poboljšanje energetskih mreža", čija je organizacija upriličena danas u hotelu Mona Plaza u Beogradu.

Prema rečima Nikole Bertolinija, šefa Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske komisije u Beogradu, nužna je diverzifikacija snabdevanja energentima, kako bi se smanjila zavisnost od ruske energije.

-Evropska unija zavisna je od fosilnih goriva Rusije - naveo je on.

Govoreći o potencijalu i iskorišćenosti obnovljivih izvora energije u Srbiji, Bertolini je naglasio da je potrebno stvoriti i proširiti kapacitete u Srbiji, kao i obezbediti nove i bolje rute za snabdevanje gasom.

-Postoji koridor koji povezuje Italiju i Srbiju kad je protok energenata u pitanju, a sledeći veoma bitan projekat bio bi uspostavljanje gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske.

Kako je naglasio, Evropska unija može da obezbedi garancije za finansiranje kako javnih tako i privatnih investitora, koji su voljni da ulažu u obnovljive izvore energije. Podrška se odnosi na ceo Zapadni Balkan, što bi omogućilo i iskorišćenost i razvoj ljudskog kapitala.

Na pitanje gde se u razvoju tržišta obnovljivih izvora energije nalazi Srbija, i koji su mehanizmi koje možemo da primenimo kako bi se poboljšao prelazak na OIE, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Zoran Lakićević navodi da je Srbija već u procesu tranzicije. Obnovljivi izvori energije uključujući i solarne panele i vetroparkove zajedno sa snagom vode u našem sistemu čine 30% energije.

- Nadamo se da će mere koje budu donesene u vidu zakonskih okvira pospešiti investicije u obnovljive izvore energije. Kad taj okvir bude kompletiran, onda možemo očekivati i prvu aukciju. Naše tržište još uvek nije likvidno za energiju iz obnovljivih izvora energije, ali očekujemo da će biti u periodu koji dolazi - napomenuo je Lakićević.

Kako je dodao, Srbija sarađuje sa Evropskom unijom na uvođenju mehanizama i okvira koji su u skladu sa normativima EU, kako bi se prešlo na zelenu energiju.

- Počelo je investiranje i u solarne panele na krovovima, a već imamo i prve potpisane i ugovore tog tipa sa EPS-om kako bi vlasnici postali proizvođači struje.

Ekspert za energetsku infrastrukturu u Sekretarijatu Evropske energetske zajednice Davor Bajs naglasio je da Evropa već neko vreme podstiče izgradnju obnovljivih izvora energije.

- Elektrane na ugalj sve manje opstaju na tržištu električne energije jer su u obavezi da plaćaju taksu za emisiju ugljen-dioksida u atmosferu, koja je uspostavljena na nivou Evropske unije. Na Balkanu će biti izazov tranzicija sa proizvodnje struje iz elektrana na ugalj na solarne ili vetroelektrane - napominje Bajs.

Kako je naveo, u bivšoj Jugoslaviji hidropotencijal je već bio prilično iskorišćen, a ono što su generacije pre nas gradile i uspostavile, mi koristimo i danas.

- Region poseduje inženjersko znanje, a Elektromreža Srbije ima 13.000 MW, što pokazuje interes investitora za izgradnju elektrana na obnovljive izvore energije. Priključenje se neće desiti u kratkom roku, i koštaće, a trebalo bi napomenuti da neke vetroelektrane mogu opstati na tržištu i bez podsticaja - istakao je Bajs.

Takođe, ono što je važno napomenuti prema rečima Bajsa, izuzetno je važna dobra procena kome dodeliti garancije za priključak. Investitori često dobiju dozvole za priključak, iako im je cilj samo da projekat dovedu do određenog nivoa, kako bi ga kasnije prodali, što svakako ne bi trebalo da bude svrha ove tranzicije.

Severna Makedonija je usvojila sve neophodne zakone kad je energetska tranzicija u pitanju, a prema rečima Viktora Andonova, savetnika premijera Severne Makedonije za energetiku, proces tranzicije je dobar i baziran je na primeni strategije i planova.

- Kao prvi projekat izdvojio bih elektranu Oslomej gde je cilj da se zameni stara termoelektrana. Potpisan je ugovor sa dve kompanije iz Bugarske i Turske i nadamo se da će proces zamene stare termoelektrane novim tehnologijama biti završen do kraja sledeće godine - naveo je Andonov.

On je napomenuo da je veliki deo posla bio urađen samim donošenjem zakonskog okvira koji je pružio sigurnost investitorima da se upuste u ovakav tip ulaganja i naglasio da je najbrži način izgradnje vetroelektrana zapravo gradnja ovih postrojenja u blizini prenosnih sistema.

U Republici Srpskoj su, prema rečima Petra Đokića, ministra energetike i rudarstva u Vladi RS proces tranzicije shvatili vrlo ozbiljno i krajnje odgovorno.

-Dosta smo radili na zakonodavstvu iz te oblasti, sad smo postigli zakonodavni okvir koji zahteva Evropska unija i danas imamo ugovorene i u fazi izgradnje elektrane snage 700 MW čija vrednost je 2,20 mlrd KM - naglasio je on.

Kako je dodao, planirano je da ovi objekti budu završeni u narednih 5 godina, a već postoji i dosta novih zahteva za investiranje što će uveliko promeniti energetsku sliku u Republici Srpskoj.

- Mislim da sedimo u dobrom vozu gde stanice nisu pogrešne, Zakon o obnovljivim izvorima energije podstiče izgradnju malih postrojenja na stambenim objektima, dok na poslovnim objektima već imamo primere gde taj proces teče već neko vreme. To su mala postrojenja, ali značajna za celokupan proces tranzicije - zaključio je Đokić.

Moderator panela bila je Dubravka Kosić iz advokatske kancelarije K&F advokati, a konferenciju je organizovalo predstavništvo konfederacije italijanske industrije u Srbiji.