Količina plastičnog otpada se udvostručila, razvijene zemlje najodgovornije

Samo 9% otpada je uspešno reciklirano, a većina odlazi na deponiju ili se spaljuje. Skoro polovina otpada dolazi iz zemalja-članica OECD-a, a samo SAD proizvode 221 kilogram plastičnog otpada po osobi godišnje.

Izveštaj upozorava na loše sakupljanje i odlaganje makroplastike, kao i zagađenje mikroplastikom. Kako se navodi, trenutni zakonodavni okvir efikasniji je u smanjenju zagađenja, ali ima minimalan uticaj u smanjenju potrošnje plastike.

Kao dobre metode za smanjenje upotrebe plastike, izveštaj predlaže inicijative poput produžene odgovornosti proizvođača, poreze na deponije, vraćanje depozita i uvođenje sistema "zagađivač plaća". Međunarodni pristup takođe je prepoznati kao važan da podrži siromašne zemlje da poboljšaju prakse upravljanja otpadom.

Uprkos smanjenju upotrebe plastike tokom pandemije za 2,2%, potrošnja se vraća na staro, a medicinski otpad, kao i onaj od hrane za poneti, raste.

Proizvodnja materijala od reciklirane plastike se više nego učetvorostručila između 2000. i 2019. godine, ali to predstavlja samo 6% ukupne proizvodnje plastike, upozorava OECD.

Inače, u susret Skupštini Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEA) koja će biti održana u Najrobiju od 28. februara do 2. marta, fondacija Elen Mekartur i Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) ponovo su apelovali na Ujedinjene nacije da usvoje pravno obavezujući globalni sporazum o zagađenju plastikom.

Ovakav sporazum podržavaju i građani širom sveta - istraživanje agencije Ipsos pokazalo je da skoro 90% ljudi podržava uvođenje globalnog sporazuma o zagađenju plastikom.

M. D.