Banke sve više odobravaju stambene kredite sa 10% učešća

Banke sve više odobravaju stambene zajmove s 10% učešća. Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) od avgusta prošle godine, kada je Narodna banka omogućila takve olakšice isključivo za kupovinu prvog stana, odobreno je 627 takvih kredita. U istom periodu onih sa 20% učešća osigurano je 3.753. Znači, u ukupnoj masi novoodobrenih i osiguranih zajmova oni sa deset procenata učešća čine oko 15%.

Podsećanja radi, u prošloj deceniji kada su strane banke stigle na ovo tržište, odobravale su zajmove s istim takvim učešćem. To se promenilo 2011. kada ga je centralna banka povećala na 20% s obrazloženjem da je kredit s manjim učešćem rizičniji i za banku i za klijenta. Korisnika za ceo period otplate takav zajam više košta, a za banku je rizičniji ukoliko ne bi mogao da bude vraćen, jer veće učešće predstavlja svojevrsno osiguranje od pada vrednosti nekretnine. To je tada izazvalo lavinu nezadovoljstva, jer su polazni troškovi i samo učešće za kupovinu stana veliki. Prošle godine NBS je, ne želeći da u uslovima pandemije zaustavi privredni rast, prepolovile učešće za prvi stan. Manje uloženih para omogućava da više ljudi uzme kredit što će podstaći stanogradnju. Ukratko, stambeni krediti sa deset odsto učešća dobri su i za klijenta i za privredu.

Pomenuti podatak o odobrenih 627 stambenih zajmova s 10%o učešća ne mora da bude i konačan. Jer, banke sada ne insistiraju toliko da kredit mora da bude osiguran kod NKOSK-a. Takve zajmove odobravaju banka Poštanska štedionica, Rajfajzen i Evrobanka, mada se, kažu može dobiti i u drugim ukoliko je banka zadovoljna kreditnom sposobnošću klijenta i dobrim bonitetom firme u kojoj radi. Centralna banka je izričito i navela da banke i dalje, u skladu sa sopstvenim procenama, mogu prilikom odobravanja stambenog kredita zahtevati i veće učešće.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ocenjuje da pomenuti podatak svedoči o tome da su banke počele više da se ponašaju u skladu sa preporukama NBS i da se ozbiljnije bore na tržištu stambenih kredita.

- Očekujem da će se taj trend nastaviti i da će sve više banaka nuditi takve zajmove, iako su oni potencijalno rizičniji za banku - navodi Grubišić.

Kredit za prvi stan s učešćem od deset odsto za onog koji ga otplaćuje u startu znači manji trošak, ali ne i narednih godina. Jer, on dobija veći mesečni anuitet, a plaća i kamatu banci na veći kreditirani iznos od 90% zbog čega je ovakav zajam u krajnjem rezultatu skuplji. Na primeru zajma od 45.000 EUR s različitim učešćem, s kamatom od 2,7% i periodom otplate od 20 godina vidi se da ne samo da je mesečna rata veća za dvadesetak evra, već i da na ime kamate mora da se plati oko 1.400 EUR više.

Kamatne stope na stambene kredite su u padu i prema podacima NBS u martu su u proseku iznosile 2,6%.

Oni koji kupuju prvi stan imaju pravo na povraćaj PDV-a od 10%. Uslov je da je reč o fizičkom licu koji je punoletni državljanin sa prebivalištem na teritoriji Srbije. Pravo na povraćaj može se ostvariti za površinu koja za kupca prvog stana iznosi do 40 kvadrata, a za članove njegovog domaćinstva do 15 kvadrata po svakom članu koji nema stan na svoje ime.