Detaljno objašnjenje novih podsticaja za investiranje u obnovljive izvore energije

Obnovljivi izvori energije, zajedno sa svim merama za unapređenje energetske efikasnosti i uštedu energije, predstavljaju jedino rešenje za što hitnije i radikalno smanjenje emisije štetnih gasova (emisije CO2) sa efektom staklene bašte, koja je prouzrokovana spaljivanjem fosilnih goriva, krčenjem šuma i raščišćavanjem zemljišta za poljoprivredu.

I dok vetar nesumnjivo spada u jeftin i veoma isplativ obnovljiv izvor energije, koji se sve više koristi širom Evrope za proizvodnju električne energije, Srbija se ne nalazi među zemljama koje imaju visok stepen iskorišćenja potencijala vetra. Štaviše, od svih raspoloživih obnovljivih izvora energije u Srbiji naleti vetrova, iako često siloviti, predstavljaju najmanje iskorišćen potencijal.

Kako bi se promenila situacija, neophodno je pre svega urediti regulativu i postaviti realnije i bolje osnove za razvoj sektora obnovljivih izvora energije koji ima ogromni potencijal, ali ujedno zahteva velika ulaganja.

S tim u vezi, Vlada Srbije je 30. marta 2021. godine uputila predlog čitavog seta energetskih zakona Narodnoj skupštini na usvajanje, na osnovu čega su i doneti zakoni u različitim energetskim oblastima. Jedan od tih zakona jeste i potpuno novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (Zakon o OIE), koji je stupio na snagu 31. aprila 2021. godine.

Donošenjem ovog zakona upotreba obnovljivih izvora energije (OIE) u proizvodnji energije je i zakonski prepoznata kao jedan od energetskih prioriteta Srbije, imajući u vidu da proizvodnjom električne energije iz uglja dolazi do velike emisije štetnih gasova, što ostavlja nesagledive posledice po životnu sredinu.

Do sada je oblast korišćenja OIE bila regulisana Zakonom o energetici ("Sl. glasnik RS", br. 145/2014 i 95/2018 - dr. zakon), ali na nedovoljno sveobuhvatan način za ovako bitnu oblast. Takođe, imajući u vidu članstvo Republike Srbije u Energetskoj zajednici, postojala je obaveza da se ova oblast detaljnije uredi.

Tek donošenjem posebnog zakona koji za predmet ima isključivo OIE, Republika Srbija pokazuje odlučnost ka stvaranju uslova za proizvodnju električne energije iz OIE u što većem obimu. Posebno treba imati u vidu da je Nacionalnim akcionim planom za korišćenje OIE planirano da do 2020. godine Republika Srbija dostigne učešće od 27% OIE u ukupnoj bruto finalnoj potrošnji energije Republike Srbije, a da je do 2021. godine dostigla svega 20% ukupne potrošnje.

• smanjenje upotrebe fosilnih goriva i povećanje korišćenja OIE u cilju zaštite životne sredine,

• dugoročno smanjenje zavisnosti od uvoza energenata, kao i

• otvaranje novih radnih mesta i razvoj preduzetništva u oblasti OIE.

Kako bi se privukle investicije u navedenoj oblasti, odnosno da bi se ostvario zacrtani cilj da se dostigne 27% učešća OIE u ukupnoj potrošnji električne energije u Republici Srbiji, Zakonom o OIE su predviđene različite vrste podsticaja za proizvođače OIE u Republici Srbiji, koje detaljno objašnjavaju stručnjaci iz Milosevic Law Firm.

• Tržišna premija;

• Feed-in tarife;

• Kupac-proizvođač;

• Preuzimanje balansne odgovornosti; i

• Prioritetan pristup prenosnom, odnosno distributivnom sistemu.

Tržišna premija predstavlja novi vid podsticaja za proizvođače iz OIE, imajući u vidu da je do sada postojao samo sistem feed-in tarifa na koji ćemo se osvrnuti u nastavku teksta.

Podsticaj u vidu tržišne premije funkcioniše tako što će garantovani snabdevač plaćati tržišnu premiju (određenu u evrocentima po kWh) korisniku tržišne premije za svaki prodati kWh, kao dodatak na cenu za prodatu električnu energiju. Iznos same tržišne premije nije unapred određen već se određuje na aukcijama.

Postupak funkcioniše tako da Agencija za energetiku Republike Srbije ("AERS"), objavljuje početnu visinu premije, tj. maksimalni iznos premije i referentne tržišne cene za potrebe sprovođenja aukcije, dok se aukcije organizuju na osnovu raspoloživih kvota koje određuje Vlada.

Postupak aukcije sastoji se iz tri dela – kvalifikacija, nadmetanja i odabira najboljih ponuda. U završnoj fazi aukcije, Ministarstvo rudarstva i energetike ("Ministarstvo") na osnovu primljenih ponuda donosi odluku o najboljim ponudama, te na osnovu te odluke Ministarstvo donosi rešenje o dodeljivanju prava na tržišnu premiju, odnosno o odbijanju prava na tržišnu premiju učesnicima aukcije.

Učesnici u postupku aukcije čije su ponude izabrane stiču status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije. Status privremenog povlašćenog proizvođača traje tri godine, odnosno jednu godinu za solarne elektrane. Privremeni povlašćeni proizvođač može da podnese zahtev za produženje statusa za još jednu godinu, najkasnije 30 dana pre isteka statusa.

Osim tržišne premije, Zakon o OIE predviđa i sistem feed-in tarifa na drugačiji način nego što je to do sad bio slučaj. Naime, propisano je da sistem feed-in tarifa predstavlja vrstu državne pomoći koja se dodeljuje kao podsticajna otkupna cena čija visina će se odrediti na aukciji, a koja se garantuje po kWh za isporučenu električnu energiju u energetski sistem tokom podsticajnog perioda.

Pre donošenja Zakona o OIE, visina otkupne cene kod sistema feed-in tarife je bila fiksna, odnosno unapred utvrđena na osnovu tada važeće regulative.

Razlika između tržišne premije i feed-in tarife se ogleda u time što je feed-in tarifa zapravo otkupna cena električne energije dok je tržišna premija samo dodatak na cenu koja se ostvari na tržištu. Takođe, u odnosu na tržišnu premiju, sistem feed-in tarifa je predviđen samo za mala postrojenja i demonstracione projekte, postrojenja sa instaliranom snagom manjom od 500 kW, odnosno vetroelektrane sa instaliranom snagom manjom od 3 MW.

Jedna od najvažnijih novina koju uvodi Zakon o OIE jeste status kupca-proizvođača, odnosno lica koje je istovremeno proizvođač i potrošač električne energije. Naime, Zakon o OIE prvi put uređuje takvu vrstu podsticaja, kojom je predviđeno da će kupac-proizvođač moći ne samo da proizvode energiju za sopstvene potrebe, već i da isporuči (proda) višak energije u sistem ili skladišti višak energije za sopstvene potrebe. Takođe, kupac-proizvođač ima pravo na umanjenje računa u narednom obračunskom periodu, odnosno na naknadu od strane snabdevača.

Ovo praktično znači da proizvođač električne energije može da bude svako u svom domu, svako domaćinstvo bez obzira na to da li je u pitanju kuća ili zgrada, čime se otvara prilika za razvoj preduzetništva u oblasti obnovljivih izvora energije.

Zakon o OIE je uredio čitav niz pitanja koja se odnose na obnovljive izvore energije, ali je poseban akcenat stavljen na novi sistem podsticajnih mera. Očekivanja su da će ovako postavljen sistem podsticajnih mera stimulisati ulaganja u obnovljive izvore energije, privući i domaće i strane investitore, i dovesti do kontinuiranog povećanja učešća OIE u ukupnoj bruto finalnoj potrošnji energije Republike Srbije.

Posebno atraktivna prilika za investiranje jeste razvoj vetroparkova budući da vetar kao jedan od obnovljivih izvora energije svakako predstavlja neiskorišćeni potencijal u Srbiji. Sada kada je relevantna regulativa usvojena, nadamo se da ćemo biti svedoci postepene zamene tradicionalnih fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije u doglednoj budućnosti.