NavMenu

BioITGenoSelect - Projekat novosadskih naučnika za unapređenje stočarstva i veće izvozne šanse

Izvor: Novosti Ponedeljak, 15.03.2021. 11:24
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: bibiphoto/shutterstock.com)Ilustracija
Da bi stočarstvo u Srbiji bilo konkurentno na međunarodnom tržištu i iskorišćene izvozne šanse, potrebne su nam životinje izuzetnih svojstava: koje su zdrave i plodne, daju mnogo mleka, brzo rastu i stvaraju mnogo mesa. Bez takvih grla, ne možemo da se takmičimo sa ostalim učesnicima na međunarodnom tržištu.

U razgovoru, za Novosti, docent dr Ljuba Štrbac, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, rukovodilac projekta BioITGenoSelect (Bioinformatički pristup oplemenjivanju mlečnih goveda upotrebom genomske selekcije) dodaje da je upravo zato neophodno unapređenje proizvodnje goveda selekcijom roditelja sledećih generacija.

Projekat BioITGenoSelect je korak ka boljim, produktivnijim i zdravijim životinjama, upotrebom savremenih tehnologija analize genoma.

- Deo projekta se odnosi na razvoj statističkih teorija i prikupljanje novih podataka i saznanja o osobinama i genima značajnim za ekonomičniju proizvodnju mleka. Drugi aspekt je izgradnja praktičnih i direktno primenljivih alata i modela koje će odgajivači i njihove organizacije moći da primene u sopstvenim selekcijskim programima - - kaže dr Štrbac.

Prema rečima profesorke Štrbac, u našoj zemlji nije dozvoljeno koristiti antibiotike i hormone u stimulativne svrhe, kao što se to radi u mnogim delovima sveta. Ona ističe da samo životinje koje prirodno imaju izuzetne karakteristike mogu obezbediti očuvanje sela i rast izvoza.

- Radiće se sa holštajn-frizijskom rasom goveda, koja je dobro poznata našim stočarima i veoma je zastupljena, naročito u Vojvodini. Osnovni kriterijum za selekciju grla je decenijama bila visoka proizvodnja mleka. Sada se to menja. Potrebne su nam krave koje mogu da izdrže tu visoku proizvodnju, a da pri tome ostanu zdrave i plodne. Uz to, pažnja se svakako posvećuje i različitim pokazateljima kvaliteta mleka i njegovoj ispravnosti - kaže prof. Štrbac.

Pod lupom će, za početak, biti određeni broj grla sa velikih farmi iz Vojvodine, koja su upisana u glavnu matičnu evidenciju Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Naša sagovornica ističe da za ta grla postoje podaci o najmanje dve generacije predaka, zatim o plodnosti i proizvodnji, uz redovnu kontrolu kvaliteta mleka.

- Izbor grla se obavlja na bazi podataka koji su, u manjoj ili većoj meri, garancija da odabrana goveda poseduju poželjne gene. Životinje moraju da ispune niz propisanih parametara, koji se odnose na postavljene standarde u pogledu porekla, telesne građe i proizvodnih osobina - ističe prof. Štrbac.


Laboratorija za molekularnu genetiku

Njen kolega, docent dr Mirko Ivković, navodi da Departman za stočarstvo godinama radi na unapređenju goveda, svinja, ovaca i drugih vrsta domaćih životinja. Odnedavno, u okviru Departmana je formirana laboratorija za molekularnu genetiku.

- U okviru projekta BioITGenoSelect, zahvaljujući sredstvima Fonda za nauku, laboratorija je opremljena savremenim uređajima potrebnim za izolaciju DNK i sprovođenje pojedinih analiza. Paralelno se radi na razvoju softvera koji će omogućiti povezivanje postojećih baza podataka o poreklu i proizvodnim osobinama, sa podacima o njihovom genomu. Na taj način, idemo ka vremenu kada ćemo moći da na osnovu jedne dlake uzete sa teleta procenimo u kakvu će kravu da izraste - kaže prof. Ivković.


Projekat vredan gotovo 170.000 EUR

Timu novosadskih naučnika predstoji puno posla, u čemu će im pomoći kolege sa drugih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Fond za nauku je za ovaj projekat izdvojio blizu 170.000 EUR, a rok za završetak je do kraja sledeće godine.

- Analiziraćemo genom određenog broja krava sa naših farmi. Zatim ćemo tražiti veze između utvrđenog genoma i zabeleženih karakteristika životinja, odnosno koji nukleotidi u lancu DNK su povezani sa visokom mlečnošću, koji sa dobrim zdravljem. Moglo bi se reći da treba da dešifrujemo gene. Pošto je genetski zapis krava, kao i ljudi, ogroman, nadu polažemo u veštačku inteligenciju. To je zadatak istraživača sa Prirodno-matematičkog i Fakulteta tehničkih nauka - objašnjava prof. Ivković.

Pored pomenutih profesora, u timu su mr Momčilo Šaran i dr Nebojša Dedović, sa Poljoprivrednog fakulteta, dr Doni Pracner, sa Prirodno-matematičkog fakulteta i dr Laso Tarjan, sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.