Šta je dovelo do viših cena ulja, kako država može da interveniše

Ulja u Srbiji ima dovoljno i ne može se reći da smo imali poremećaj tržišta. Od marta prošle godine, kada u Evropi počinje pandemija koronavirusa, kompletna logistika komplikovanija je nego pre godinu dana. Kada na to dodamo slabiji rod i skok cena na svetskim berzama dolazi do većih cena ulja, kaže za RTS Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Gostujući u Jutarnjem programu, Malinović ističe da je važno to što je cena ulja u Srbiji najniža i da nema pomeranja u maržama trgovaca.

Prema njegovim rečima, ulje je berzanska roba i Srbija je deo jedinstvenog tržišta. Činjenica je da je kod nas najniža cena ulja zahvaljujući dobroj saradnji proizvođača i trgovaca.

- Naši proizvođači bi mogli da u ovom trenutku izvezu ulje po većim cenama nego što ga prodaju domaćim trgovcima. Trgovci na ulju, i drugim osnovnim životnim namirnicama, imaju jako niske marže - naglašava Malinović.

Dodaje da je cena ulja otišla naviše na svetskom tržištu. U Ukrajini, kao jednom od najvećih proizvođača, u nabavci košta 1,10 EUR, dok je u Srbiji u maloprodaji od 125 do 155 dinara. Rod suncokreta i ukupne zasejane površine u prošloj godini bile su malo manje nego 2019. godine.

- Cene se na tržištu Srbije formiraju slobodno. Ono što je važno za građane jeste da imamo visoku snabdevenost, ostvarujemo i veliki izvoz ulja i suncokreta, i to je za nas bitno sa aspekta snabdevanja. Sa aspekta cene, imamo različite cene u odnosu na proizvođače. Postoje tri proizvođača ulja i privatne robne marke trgovinskih lanaca koji imaju nešto niže cene nego brendirana ulja - objašnjava Žarko Malinović iz PKS.

Prema njegovim rečima, u slučaju da se cene i dalje povećavaju, država može da u skladu sa zakonom donese privremene mere koje podrazumevaju zamrzavanje cena, i to je krajnja mera.

- Intervencija iz robnih rezervi zna da bude veoma dobra. Međutim, u ovom trenutku uvoz iz inostranstva bi bio besmislen jer je kod nas ulje jeftinije u maloprodaji nego u inostranstvu u nabavci. Zahvalan sam domaćim proizvođačima što imaju patriotski osećaj i što se trude da cene na domaćem tržištu ostanu što niže - kaže Malinović.

Prema analizama koje radi Privredna komora, u Srbiji je stopa inflacije niska kada se meri u tekućim maloprodajnim cenama.

- Pratimo 24 grupe namirnica i tu nema značajnih pomeranja. U zavisnosti od sezone cene idu gore-dole. Naša prednost kao društva je u tome što je više od 80% prehrambenih proizvoda, koje imamo na policama trgovaca, srpskog porekla i to je ono što je naš kvalitet - smatra Malinović.

Dodaje da nas očekuje godina stabilizacije u kojoj nećemo imati rast cena u maloprodaji.

- Mi smo 2020. završili sa minimalnim rastom u maloprodaji. Međutim, kada pogledamo strukturalno po granama maloprodaje, veliki broj njih je imao i pad. Očekujemo da će tržište biti stabilno, dobro snabdeveno i ono što smo svi uvideli u protekloj godini zbog pandemije to je da se moramo oslanjati na sebe i svoje snage - naglašava Malinović.

Kada se govori o prehrambenim proizvodima, Srbija je, kako ističe, veliki proizvođač i izvoznik.

- Molim građane da, kao potrošači, kupujemo domaće proizvode i na taj način se ponašamo odgovorno i čuvamo Srbiju - poručuje Malinović.

Dodaje da su u godini pandemije cene rasle u pojedinim kategorijama povremeno, na primer cene južnog voća.

- Kada gledamo ostale proizvode nije bilo značajnog rasta cena, već u granicama planirane inflacije. U grupama 23 osnovne životne namirnice, kao što su hleb, mleko, meso, nije bilo značajnog pomeranja cena - kaže Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.