Zeleni vodonik novi izvor čiste energije u Srbiji

Zeleni vodonik može da se koristi u prehrambenoj, hemijskoj, ili industriji veštačkih đubriva umesto fosilnih goriva, koji se sada troše. Nije toksičan niti korozivan, a sagorevanjem nastaje voda - što ga čini ekološki najpovoljnijim gorivom, kaže u razgovoru za Politiku, Dejan Stojadinović, konsultant za energetiku koji je i ovaj predlog zelenog vodonika i dostavio Ministarstvu energetike, koje ga je pošto su se upoznali s detaljima uvrstilo u novi zakon o čistoj energiji.

- Vodonik se proizvodi već 200 godina, i tehnologije za njegovu proizvodnju nisu nove - nova je samo uloga vodonika u energetici, jer se smatra glavnim faktorom koji treba da omogući funkcionisanje energetskih sistema sa velikim učešćem solarnih i vetroelektrana, što je dugoročni cilj koji su zacrtale i svet i EU i Srbija. Zeleni vodonik dobija se postupkom elektrolize, koji je takođe dobro poznat, ali uz uslov da električna energija koja se koristi za njegovu proizvodnju – potiče iz obnovljivih izvora. Na taj način bi se skladištila električna energija, i koristila u periodima kada ne duva vetar ili sija sunce. Pored toga, vodonik nije toksičan niti korozivan, a sagorevanjem vodonika nastaje voda – što ga čini ekološki najpovoljnijim gorivom - kaže Stojadinović za Politiku.

Na pitanje koliko bi Srbija zelenog vodonika mogla da proizvede i koliki bi to smanjilo proizvodnju struju iz uglja lignita, odgovara:

- S obzirom na to da se proizvodi iz vode - potencijali su ogromni, ali je ograničavajući faktor proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora. Trenutna proizvodnja struje iz solarnih i vetroelektrana u Srbiji nema prevelik značaj za elektroenergetski sistem Srbije - učestvuje sa oko 2,5%, ali, kako se ovaj udeo bude povećavao rašće i potreba za skladištenjem struje i korišćenjem zelenog vodonika. Sada je vreme da počne da se razmišlja o tome, jer se u Srbiji najavljuje izgradnja više od 2.000 megavata vetroelektrana u narednih pet do deset godina. Ukoliko se ovi projekti realizuju, to bi već znatno uticalo na rad čitavog sistema, i moraju se definisati novi uslovi.

Ključna uloga zelenog vodonika je da omogući veliko učešće obnovljive energije u našem energetskom sistemu – što znači da bi svakako doprineo smanjenju potrebe za proizvodnjom struje iz lignita, kaže on.

Ističe i da je za proizvodnju neophodno investirati u elektrolizer, koji košta oko 2 mil EUR po megavatu. - Trenutno se u Nemačkoj rafineriji u Veselingu gradi najveći elektrolizer na svetu, kapaciteta 10 megavata, i očekuje se da će se proizvoditi četiri tone zelenog vodonika dnevno. Pored toga, potrebno je izgraditi i infrastrukturu za skladištenje i snabdevanje.

Ko bi sve mogao da koristi ovako proizvedenu energiju?

Zeleni vodonik je možda najlakše zamisliti poput gasa koji sada koristimo u Srbiji: na isti način se transportuje (gasovodi, boce, brodovi) - i može se koristiti za proizvodnju struje, grejanje, ili kao gorivo u saobraćaju. Vodonik koji industrija sada koristi, proizvodi se iz prirodnog gasa - i pri tome se emituju velike količine ugljen-dioksida. U industriji – prehrambenoj, hemijskoj, ili industrija veštačkih đubriva, takođe je moguća upotreba zelenog vodonika umesto vodonika iz fosilnih goriva, koji se sada koristi.

Dodaje da je a zeleni vodonik uključen je u nacrt novog zakona, i ukoliko se on usvoji, biće prepoznat kao obnovljivi izvor energije (OIE).

Kolika je cena ovako dobijene čiste energije u EU, za šta se tamo najviše troši i iz čega se proizvodi?

- Vodonik koji se sada koristi u EU je takođe fosilnog porekla. EU je tek prošle godine usvojila strategiju i postavila cilj da do 2024. godine proizvodi oko milion tona zelenog vodonika godišnje. Cena ovako dobijene čiste energije zavisi od cene električne energija i načina na koji će se upotrebljavati, kao i infrastrukture potrebne da bi se ona dopremila do potrošača. Tako na primer, u slučajevima kada se zeleni vodonik koristi kao motorno gorivo, potrebno je, pored proizvodnje, izgraditi i skladišta, transportovati vodonik, i izgraditi stanice za snabdevanje - objašnjava Stojadinović.

Komercijalna cena vodonika iz fosilnog goriva u Srbiji je trenutno oko 20 evra po kilogramu, ali se očekuje da se sa povećanjem potrošnje troškovi znatno smanje, kao što je bio slučaj sa solarnim panelima, čiji troškovi su danas 10 puta manji nego što je to bio slučaj pre 10 godina.