Strani radnici grade i legalno i nelegalno

U Srbiji je u toku prošle godine izdato oko 13.000 dozvola za rad stranim državljanima, a najveći deo njih zaposlili su poslodavci u Beogradu. Inostrani radnici Ipak, na građevinskim projektima trenutno radi i oko 2.500 stranih radnika iz Turske, Severne Makedonije, Pakistana, Ukrajine i Rumunije, među kojima ima i onih koji rade na crno, otkriva Goran Rodić, potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije.

Reč je uglavnom o radnicima koji su nekvalifikovani i na gradilištima obavljaju proste fizičke poslove, prenose materijale ili kopaju, a dnevnice su im niske i svode se na nekoliko evra po danu ili samo na topli obrok.

– Njima se i to isplati jer u zemlji iz koje dolaze nemaju ni toliko, a poslodavcu jer ne ulaže ništa u takvog radnika. Obuči ga za dva-tri sata i to je to. Na tržištu Srbije ionako nema dovoljno domaće kvalifikovane, pa i nekvalifikovane radne snage, zbog čega inostrane kompanije angažuju takve strane radnike. Zakon o zapošljavanju stranaca je jednostavan i predviđa da poslodavac mora da prijavi boravak stranaca u policiji, obezbedi dozvolu za rad kao i da plaća poreze i doprinose na zarade, ali se takva obaveza često izbegava. I kada su takvi radnici prijavljeni, mi ipak ne znamo da li ih poslodavac plaća – naglašava Rodić.

Strani radnici se mogu naći na svim gradilištima, od auto-puteva do izgradnje stambenih objekata, od Subotice i Beograda, preko Kopaonika do krajnjeg juga, dodaje on, pa kao rešenje za takav haos on posebno navodi poštovanje i primenu zakona i strogo kontrolisanje gradilišta.

– Divlja gradnja je izvor ilegalnog angažmana radnika i materijala lošeg kvaliteta koji se koriste u gradnji, što je nedopustivo. Da bi se takvo stanje iskorenilo, država treba da ulaže u velike projekte i izabere domaće firme kao glavne izvođače radova – smatra Rodić.

Novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu daće veća ovlašćenja inspekciji rada i omogućiti da nadležni zatvore celo gradilište ili objekat, ukoliko procene da na jednom njegovom delu može da bude ugrožen život radnika, što dosad nije bio slučaj.

Dosadašnja praksa bila je da inspekcija kada primeti nepravilnost, zatvori samo deo gradilišta gde je ona uočena, a da investitor nastavi da radi u drugom delu objekta čime dovodi u pitanje bezbednost svih angažovanih na gradilištu.


U sivoj zoni poslovanja

Čak 40% radnika u građevini širom sveta radi u sivoj zoni, a slična situacija je i u Srbiji – 17,3% privrednih subjekata u građevini posluje u sivoj zoni, dok 11,3% njih u ovom sektoru ima neformalno zaposlene, pokazuju analize NALED-a.

Međutim, činjenica je da taj broj delimično odražava realno stanje, budući da su njime obuhvaćeni samo registrovani subjekti, dok je njih još 17,2 procenta neregistrovano i najčešće van radara kontrole.