Izdanje Srbija
Serbia Edition
Serbisch Ausgabe
Izdanje Crna Gora
Izvor:
eKapija |
Četvrtak,
04.02.2021.|
10:29
LinkedIn
Email
Kopiraj linkSrbija i Globalni dogovor - Održivi razvoj moguć samo uz saradnju javnog, poslovnog i neprofitnog sektora i pokretanje domaće pameti
Ambiciozne ciljeve za očuvanje planete nemoguće je ostvariti bez saradnje javnog, poslovnog i neprofitnog sektora, rečeno je na panelu "Značaj partnerstava za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja", koji organizuje mreža Globalni dogovor UN u Srbiji.
- Cilj mreže Globalni dogovor je da se kompanije uvežu sa ciljem održivog poslovanja. U Srbiji ima 45 članica, a od toga su 23 kompanije, tu su i mala i srednja preduzeća - rekla je Tijana Koprivica iz kompanije Delta Holding, inače i predsednica upravnog odbora lokalne mreže Globalnog dogovora.
Želja je, kako dodaje, da velike kompanije znanje podele sa što većim brojem malih i srednjih preduzeća, kako bi se stvorio bolji privredni i društveni ambijent i ostvarili ciljevi iz Agende 2030.
- U Agendi 2030 partnerstvo je izuzetno značajno, jer je nemoguće tako ambiciozne ciljeve za očuvanje planete obezbediti bez saradnje javnog, poslovnog i neprofitnog sektora - istakla je Biljana Dakić Đorđević iz Trag fondacije.
Dušan Stojaković iz kompanije Hemofarm naglasio je da je održivi razvoj simbioza društva, privrede i države.
- Globana ekonomija i privreda počivaju na malim i srednjim preduzećima. Jesmo značajni i mi veliki, ali malih preduzeća je više, pokrivaju više sektora. Zato je važno da mali i veliki mogu da razmenjuju iskustva i kroz tu razmenu jedni druge stimulišemo - naveo je Stojaković.
U ostvarenju ciljeva održivog razvoja neophodna je i podrška države, a Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije istakao je da i dalje izmiče konsenzus sa državom o tome šta su prioriteti u održivosti koji su realni za Srbiju.
- Regulatorni okvir je nažalost još uvek destimulativan, na primer kada je u pitanju PDV na donacije i na tome moramo da radimo - kaže Mitrović.
Globalni dogovor prema njegovim rečima treba demetropolizovati, iseliti iz Beograda, da bude prepoznatljiv širom Srbije.
- Tokom pandemije kao da smo potisnuli sve ove ciljeve, naša strategija je bila da se povučemo u ruralne krajeve. Treba da shvatimo da u ovom trenutku posao primene ciljeva održivog razvoja nije posao nekog trećeg, nego naše organizacije, kompanije - navodi.
Ulagati u domaću pamet
Mitrović dodaje da je potrebno napraviti dobru platformu za razmenu znanja između malih i velikih.
- Na primeru pandemije smo shvatili koliko je značajno kada nešto možeš da počneš da proizvodiš za 24 sata, a ne da čekaš da stigne iz daleke Azije - kaže Mitrović.
Ističe da bi trebalo bi više ulagati u nauku.
- Tokom pandemije za sedam dana izbačeno je oko 30 projekata koji su bili potrebni, od dezinfekcionih sredstava, pa na dalje. Uspeli smo da pokrenemo domaću pamet - istakao je.
Panel je organizovan u okviru Serbian Visions multikongresa, u organizaciji Nemačko-srpske privredne komore.
I. Milovanović
Firme:
AHK Srbija
Delta Holding d.o.o. Beograd
Trag
Hemofarm a.d. Vršac
Privredna komora Srbije
Tagovi:
Podelite:
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
