Izvor: Nova ekonomija | Petak, 29.01.2021.| 11:02
Izdvojite članak Odštampajte vest

Sve više kafana i hotela ide "na doboš"

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/NickyPe)
Da li želite da kupite kafanu? Na sajtu Halo oglasa za nekretnine trenutno se može pronaći čak 71 oglas za prodaju objekata iz ovih delatnosti. Upućeni tvrde da se objekti najviše prodaju zbog teškoća u poslovanju izazvanih pandemijom koronavirusa i velikim državnim dažbinama, fiskalnim i parafiskalnim nametima čiji broj ide i do 65.

Među najpoznatijim objektima oglašenim na prodaju ističe se lokal "Srpska kafana" koji se nalazi pored čuvenog beogradskog pozorišta Atelje 212 i prodaje se za 750.000 EUR, piše Nova ekonomija

Među oglašenima je i odmaralište "Vidik" kod Lazarevca, koje košta 8,5 mil EUR, a jeftiniji hoteli prodaju se na na Kopaoniku za 2,6 u Rumi za 2,5 mil EUR, kao i u Kanjiži i u Niškoj Banji.

Cene kafića kreću se od 52.000 EUR u Nehruovoj ulici na Novom Beogradu do 140.000 EUR kod Hrama Svetog Save na Vračaru, dok se etno restorani poput jednog koji se prodaje u mestu Dići kod Ljiga idu i do 80.000 EUR.

Kako su prenele Nezavisne novine i portal Poslovni.hr, slične muke imaju ugostitelji u susednoj Bosni i Hercegovini. Najveći deo hotela, motela i restorana prodaje se zbog teškoća izazvanih pandemijom korona virusa i za najskuplje objekte neophodno je izdvojiti po nekoliko miliona evra.

Korona stavila katanac

Prema rečima Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, u Srbiji postoji čitav niz privrednika iz raznih delatnosti koji su godinama ulagali u smeštajne kapacitete, poput hotela i odmarališta, uglavnom u mestima u kojim žive i posluju.

- Ako njima matične firme dođu u krizu, a moraju da pokrivaju i gubitke hotela, pansiona, smeštajnog kapaciteta u koji su uložili, onda će mnogi rešiti da to prodaju, čak i upola cene - kaže Rajić za Novu ekonomiju i objašnjava da se tim parama jednostavno spašava "matično preduzeće".

Rajić naglašava da su mnogi od tih privrednika opterećni kreditima, dok su neki uzimali državnu pomoć i ne mogu da smanje troškove otpuštanjem radnika, pa se rešenja za izlazak iz situacije traže odlučuju na prodaju hotelskih i ugostiteljskih objekata.

Dodatnu teškoću za privrednike u Srbiji, prema njegovim rečima, predstavljaju fiskalni i parafiskalni nameti, čiji se broj kreće od 58 do 65, u zavisnosti od mesta gde je firma registrovana i po pravilu skuplje su razvijenije opštine.

Rajić naglašava i da su hotelijerstvo i ugostiteljstvo intenzivne delatnosti gde uvek mora da se ulaže u novu opremu za rad, jer se svaki dan rad i oprema se mnogo brže kvari nego u nekim drugim delatnostima, što je opet dodatan trošak u poslovanju.

- Veći hoteli mogu lakše da podnesu gubitke jer će njima iz njihovih centrala zbog velikih (prethodnih) ulaganja da stigne neka pomoć. U tim matičnim zemljama države su mnogo više izašle u susret i mnogo više pomogle i zaposlene u firmama i privredu - kaže Rajić.

On očekuje da se ove godine broj poseta turista u Srbiji neće vratiti na pretkrizni nivo, jer trenutna situacija ukazuje da se to može očekivati tek naredne, 2022. godine.

- To je jedna jako nezahvalna situacija u kojoj će se naći mnogi u toj oblasti. Zapravo će se videti kakva je (prava) situacija sada na proleće i na leto - ocenjuje predstavnik Mreže za poslovnu podršku.

Očaj vlasnika kafića

Da situacija u ugostitelstvu nije nimalo laka, potvrdio je gostujući u podkastu Nove ekonomije, "Neću da ćutim" vlasnik firme Rakija bar u Beogradu, Branko Nešić, koji se bavi proizvodnjom alkoholnih pića i ugostiteljstvom.

- Svi ljudi sa kojima sam u Beogradu pričao o ugostiteljstvu su potpuno očajni, jer ovo predugo traje i ne može se u dugom roku izdržati - smatra Nešić.

Rakija bar u Beogradu, Branko kako kaže nije otvarao od početka korone, a svoje proizvode prodaje i u glavnom gradu Austrije, Beču. Tamo se, kaže, teret krize izazvane koronom lakše podnosi jer se radi o bogatijoj zemlji.

Uslovi za oporavak

Prema Rajićevim rečima, ove godine će u srpskom turizmu biti dosta nesigurna situacija zato što će Grčka i neke druge zemlje dozvoliti ulazak našim državljanima, ili će prosto jedan deo ljudi koji vakcinisao moći negde da putuje.

- Sa druge strane priliv stranih turista koji bi trebao to da nadomesti će biti manji nego što je bio u pretkriznom nivou, dolazi na naplatu i prethodna pomoć, a istovremeno situacija se ne popravlja mnogo, čak u mnogim granama se kriza mnogo više oseća nego ranije - smatra predstavnik Mreže za poslovnu podršku.

Rajić podseća da se ranije novac zarađen tokom decembra, koji je tradicionalno najbolji mesec u godini, koristio da se pokriju januar i februar, kada su prihodi manji, ali napominje da je prošle godine u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, to bilo sasvim drugačije.

- Pošto nisu prihodovali u decembru, to će se odraziti na njihovo stanje - ocenjuje Rajić i napominje da se to naročito oseća kod onih privrednika koji nemaju veliki kapital i rezerve kojim mogu da finansiraju rad firme sa gubicima tokom tri, šest, devet meseci ili godinu dana.

Branko Nešić smatra da u Srbiji treba da budemo zadovoljni, jer se koliko toliko održava biznis i napominje da je svuda teško. On kaže i da je imao problema prilikom dodele državne pomoći, jer "državne institucije nisu radile kako treba", pa je ostao bez nje.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE