Izvor: RTS | Subota, 23.01.2021.| 12:38
Izdvojite članak Odštampajte vest

Nekretnine sve skuplje, a potražnja sve veća - zašto?

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Nomad_Soul/shutterstock.com)
I dalje se placevi i vikendice u Srbiji prodaju po neverovatnim cenama, potražnja je velika. S druge strane, u Beogradu je prodat najskuplji stan čija je cena po kvadratu skoro 8.800 EUR.

Da li to znači da je tržište nekretnina ipak odolelo pandemiji?

Kraj 2020. godine obeležio je pad interesovanja za vikendice, dok je znatno povećana prodaja stanova, pokazuju podaci iz izveštaja Republičkog geodetskog zavoda.

- Ako pogledamo celu godinu i to da smo imali mesec i po dana vanrednog stanja kada smo imali ozbiljan pad prometa ali ne i pad cena nakretnina, pri kraju drugog, u trećem i četvrtom kvartalu imali smo rast prometa. Sada se već vidi da je promet bio skoro isti ako ne i veći nego 2019. godine. Cene su za neki procenat više nego 2019. godine - navodi Nenad Đorđević iz Privredne komore Srbije.

Cene na tržištu nekretnina u Beogradu, koje čini oko 60% prometa stanova u Srbiji, i dalje imaju blagi rast. Cena kvadrata novih stanova na nekoliko najatraktivnijih lokacija u proseku je preko 3.000 EUR. Do krova nad glavom po ceni od oko 1.000 EUR za kvadrat može se doći eventualno u obodnim naseljima.

Najviše se kupuje za keš

Iako raste broj stambenih kredita, oko 70% prometa je u gotovini.

- Naši podaci govore da u 2020. imamo 56 milijardi dinara više plasiranog nego u prethodnoj godini, u projektima to je preko 135.000 stambenih kredita, sada u totalu kad uzmemo presek - ukazuje Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka.

Prosečan kredit za stan nije se menjao i iznosi oko 30.000 EUR što ukazuje na to da najveći broj kupaca obezbeđuje više od potrebnog učešća, jer je za ovaj iznos u Beogradu moguće kupiti samo garsonjeru na periferiji.

- Ljudi prodaju neke svoje nepokretnosti i onda kupuju nešto veće i onda je to ta razlika koja se javlja. Oni dolaze kod banaka da dopune neophodna sredstva da bi kupili nepokretnost. Porasla je štednja u dinarima, ljudi imaju poverenja u dinar, a sa druge strane imamo priliv. Pretpostavljam da je to dobar deo nekih naših ljudi koji rade u inostranstvu koji žele da plasiraju svoj novac, i otud priliv sredstava na tržištu nekretnina - dodaje Vasić.

U poslednjem kvartalu prošle godine na tržištu nekretnina promet je dostigao 1,3 mlrd EUR, što govori o oporavku ove grane privrede koja je 2019. učestvovala sa 5,7% u bruto društvenom proizvodu.

Podaci za celu 2020. biće poznati u martu i ovaj procenat će biti nešto manji, pre svega zbog velikog pada prometa u vreme vanrednog stanja, ali stručnjaci očekuju da neće biti značajnijih promena.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE