Izvor: Makroekonomija.org | Nedelja, 17.01.2021.| 11:56
Izdvojite članak Odštampajte vest

Može li socijalno zadrugarstvo u Srbiji biti rešenje za optanak ruralnih sredina

Ilustracija
Ilustracija (Foto: Atstock Productions/shutterstock.com)
Dok se socijalno zadrugarstvo u Evropi širi, ono je u Srbiji još u povoju. Ove zadruge se osnivaju u najsiromašnijim delovima Srbije. Zadruge su dužne da najmanje polovinu dobiti, ostvarene obavljanjem delatnosti, ulažu u unapređenje i ostvarivanje postavljenih ciljeva. Udruživanje je jedni način da se osnaže oni koji su slabi, piše Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Donošenjem novog Zakona o zadrugarstvu, 29. decembra 2015. godine, u Srbiji je omogućeno formiranje i socijalnih zadruga. Prema ovom Zakonu socijalne zadruge obavlјaju različite delatnosti, radi ostvarenja socijalne, ekonomske i radne uklјučenosti. Socijalne zadruge su dužne da najmanje polovinu ostvarene dobiti, odnosno viška prihoda nad rashodima, ostvarene obavlјanjem delatnosti, ulažu u unapređenje i ostvarivanje postavlјenih socijalnih cilјeva. U Srbiji trenutno posluje mali broj socijalnih zadruga, jer ambijent za njihov rad nije povolјan, zbog nedostatka strateške podrške.Zadruge su autonomna udruženja osoba ujedinjenih radi ispunjenja zajedničkih ekonomskih, socijalnih i kulturnih cilјeva. Cilјeve postižu kroz preduzeća u zajedničkom vlasništvu i na demokratski način upravlјanja.

Kada je reč o zadružnoj ekonomiji, treba imati u vidu da u Evropskoj uniji posluje približno oko 250.000 zadruga sa 5,4 miliona zaposlenih i oko 163 miliona zadrugara (svaki treći stanovnik EU je član zadruge). Zadruge, beleže značajan tržišni udeo u polјoprivredi, šumarstvu, bankArstvu, maloprodaji, farmaceutskoj industriji i medicinskim uslugama. Prema analizi stanja u EU, zadruge imaju sve važniju i pozitivnu ulogu u sprovođenju mnogih cilјeva u društvu, u oblastima poput politike zapošlјavanja, socijalnih integracija, regionalnog i ruralnog razvoja, poljoprivrede i drugih delatnosti. Veruje se da ovaj trend osnivanja socijalnih zadruga treba da se nastavi u pravcu dalјeg promovisanja prisustva zadruga u raznim programima i politikama u društvu. Analize pokazuju da potencijal zadruga nije u potpunosti iskorišćen i da je potrebno unapređivati imidž zadruga na nacionalnom, ali i evropskom nivou. Jedn od načina da se podstakne dalјi razvoj zadruarstva na niovu EU, je promocija Statuta Evropskog zadružnog društva koji daje smernice kako da se formira zadruga ili konzorcijum zadruga koje posluju u više zemalјa EU. Time je otvoren put za dalјe pozicioniranje zadrugarstva kako na evropskom, tako i na nivou država članica. Treba više pažnje da se posveti unapređivanju zadružnih zakona u Evropi kao i same zadružne uloge i njenog doprinosa cilјevima u zajednici. Jer, EU se susreće sa problemima neravnomernog teritorijalnog razvoja, a tim najviše i sa probleom razvoja ruralnih prostora. Te prostore karakteriše nepovolјna demografska struktuira, nizak nivo obrazovanja, migracija i visok stepen nezaposlenosti. Zato te sredine treba razvijati kroz formiraranje lokalnih akcionih grupa. Poseban značaj tu ima i zapošlјavanje mladih na selu, gde važnu ulogu treba da imaju socijalne zadruge. To će da doprinese smanjenju nezaposlenosti, većoj proizvodnji i uklјučivanju mladih za sprovođenje njihovih ideja o preporodu sela u kome će da ostanu da žive. To je put i za njihov opstanak i otanak na selu.

Pionirski koraci razvoja

Ako se sa socijalnim zadrugarstvom, uporedimo sa zemlјama EU, kojima težimo, vidimo da se nalazimo na samom dnu. Jer, u Srbiji postoji samo osam ovih zadruga. Primera radi u Italiji postoji 13.000 socijalnih zadruga. Inače, u Evropi posluje oko dva miliona socijalnih preduzeća koja upošlјavaju više od 11 miliona stanovnika. Važno je naglasiti da više od 40 odsto stanovništva u Srbiji živi u ruralnim sredinama koje se svakodnevno prazne. U njima se oseti odlazak svakog mladog čoveka iz te sredine, a takvih iz zemlјe godišnje ode više desetina hilјada kaže Dejan Mitić, direktor socijalne zadruge u Kamenici kod Niša. U okviru ove zadruge radi i prva polјoprivredna socijalna zadruga. Mi očekujemo, dodaje Mitić, da će u narednim godinama biti najmanje 50 ovakvih zadruga u Srbiji.

- Ovo je prva polјoprivredno socijalna zadruga. Dakle, nalazi se među pionirima u socijalnom zadrugarstvu Srbije. Osnovana je u cilјu prerade voća i povrća prvenstveno iz sirovina koje proizvedu mladi proizvođači, koji žive u selima na zapadnim obroncima Svrlјiških planina (sela severoistočno od Grada Niša). Zadruga je formirana kao socijalna upravo radi realizacije cilјeva u oblasti zapošlјavanja mladih na selu. Zadruga raspolaže sa pogonom za preradu voća, povrća, a za sada stalno zapošlјava jednu osobu, povremeno tri, a u svojstvu kooperanata ima 20 mladih proizvođača. Mi podjeddnako brinemo o ekonomskoj održivosti kao i socijalnim ciljevima. Smatramo da je zakonsko rešenje za ove zadruge dobro, i da je definicija socijalna zadruga data u članu 11 zakona o zadrugama na niovu evropskioh rešenja - navodi Mitić.

U njoj je posebno aktivna Romska socijalna zadruga Eko aktiv. Očekuje se da se u buduće ovakve zadruge uklјuči što više Roma. Predsednik Udruženja Roma u Srbiji, dr Dragolјub Acković, kaže da prema zvaničnimm statističkim podacima u Srbiji živi više od 169.000 Roma. Mi verujemo da je ta brojka znatno veća i da se kreće čak i do 1,5 miliona Roma, navodi on. Oni su čergari, stalno se sele, nema ih u zvaničnim popisima i podacima, ali su tu među nama i sa nama, navodi Acković. Cilј osnivanja socijalnih zadruga je da se pomogne mnogobrojnim sezoncima, posebno u agraru, da se radno osposobe i ostvare prava koja im pripadaju po osnovu radnog angažovanja.

Raslojavanje u društvu

U društvu je sve vidlјivije raslojavanje bogate i siromašne, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. Udruživanje je jedini način da se osnaže oni koji su slabi. Jer, zadrugarstvo po svojoj definiciji služi za zadovolјavanje ekonomskih, socijalnih i kultrurniuh interesa članova i zato je dobro da se otvara što više ovakvih zadruga.

Ženska zadruga Darovi Lužnicie u okolini Babušnice osnovana je kao opšta, ali je po rečima direktorke Karoline Stamenković, od početka negovala socijalnu komponentu, pre svega, kroz pomoć, staračkim domaćinstvima. Zato se zadruga u transformisala u pravcu da posluje kao socijalna. Nјena osnovna delatnost je proizvodnja i prerada organskih proizvoda. Opšta polјoprivredna zadruga Darovi Lužnice zapošlјava u primarnoj proizvodnji i preradi žene iz pasivnih sredina. Preradom i primarnom proizvodnjom organskih proizvdoa se bavi 42 osobe, uglavnom žene bez kvalifikacija ili roditelјi dece sa smetnjama u razvoju. Proizvodnja se obavlјa u 20 plastenika, od čega je u 17 organska proizvodnja. Zadruga ima sopstvenu liniju sokova i džemova, zahvalјujući čijoj prodaji angažoane žene iz seoskih sredina stvaruju sezonske prihode. Za nas je postizanje ekonomske održivosti i očuvanje ekonomskih aktivnosti u seoskom području Babušnice od podjednakog ekonomskog značaja. Borimo se za opstanak i ostanak žena na selu tako što im omogućavamo kakve–takve prihode kroz kooperaciju i proizvodnju prerađevina od lokalne sirovinske baze. Upućeni smo jedni na druge - navodi Karolina Stamenković.

Socijalne zadruge u Srbiji imaju potencijal u privlačenju razvojnih partnera iz različitih sektora, u korist različitih ugroženih grupa. Efektivnost zadružne forme organizovanja u kombinaciji sa integrisanim socijalnim ciljevima, navela je značajan broj zemalja članica da prilagode zakone o zadrugama u korist socijalnog zadrugarstva: Francuska (zadružno društvo od kolektivnog interesa);, Republika Češka, Mađarska, Italija i Poljska (socijalne zadruge);, Nemačka (socijalne i kulturne zadruge);, Grčka (zadruge sa ograničenom odgovornošću i socijalna zadružna preduzeća);, Portugal ( socijalno solidarne zadruge); i Španija (zadruge za socijalnu inicijativu;, Belgija je uvela nacionalnu šemu za akreditaciju socijalnih preduzeća, koja omogućava identifikaciju socijalnih zadruga sa jasnom socijalnom svrhom.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE